Od Orbana i Vučića do Trampa: Da li se završava era politike jednog čoveka i počinje nova geopolitička igra?

Politička scena sveta prolazi kroz period velikih promena. Za samo nekoliko meseci izborni rezultati u različitim delovima sveta uzdrmali su pozicije lidera koji su godinama dominirali političkim sistemima svojih zemalja.

U tome idu u prilog i rezultati međuizbora u Americi, koji su juče održani.

Na međuizborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama pobedu su, prema preliminarnim rezultatima, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa, čime će steći kontrolu nad oba doma zakonodavne vlasti.

Demokrate su ostvarile veliki izborni uspeh, takozvani "plavi talas", osvojivši većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa, čime će u januaru preuzeti kontrolu nad oba doma zakonodavne vlasti.

Viktor Orban posle 16 godina izgubio je vlast u Mađarskoj, Aleksandar Vučić priznao je poraz na parlamentarnim izborima u Srbiji, dok Benjamin Netanjahu nije uspeo da obezbedi većinu u izraelskom parlamentu.

Iako su političke okolnosti u ovim državama različite, niz događaja otvorio je važno pitanje: da li se završava period politike u kojoj jedan čovek postaje dominantna figura države, a izbori se pretvaraju u svojevrsni referendum o njegovoj ličnosti?

Prvo Orban, pa Vučić 

Prvi veliki politički preokret dogodio se u Mađarskoj u aprilu, kada je Viktor Orban izgubio parlamentarne izbore posle 16 godina na vlasti.

Njegova stranka Fides izgubila je od opozicione Tise, koju predvodi Peter Mađar, a koja je osvojila ubedljivu većinu u parlamentu.

Orbanov poraz imao je značaj koji prevazilazi mađarske granice.

On je godinama bio jedan od najuticajnijih predstavnika evropske nacionalističke desnice, političar koji se zalagao za koncept „neliberalne demokratije“ i održavao bliske odnose sa Moskvom, ali i sa Trampovom administracijom.

Njegov odlazak sa vlasti zato predstavlja i udarac za političke saveznike koji su u njemu videli primer uspešnog dugogodišnjeg vladanja.

Samo šest meseci kasnije, sličan scenario dogodio se u Srbiji. Studentska lista odnela je pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra osvojivši 140 mandata.

Lista predvođena Aleksandrom Vučićem dobila je 104 mandata.

Srpska napredne stranka, je bila na vlasti od 2012. godine. Vučić je priznao izborni poraz, nakon gotovo dve godine protesta pokrenutih posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.

Za Srbiju, međutim, izborna promena otvara i pitanje spoljnopolitičkog pravca. Nova vlast moraće da definiše odnose sa Evropskom unijom, Rusijom i Kinom, ali i da se suoči sa nerešenim pitanjima u odnosima sa Prištinom.

Netanjahu bez većine – politička neizvesnost u Izraelu

U Izraelu je izborni rezultat doneo drugačiji rasplet. Benjamin Netanjahu nije izgubio izbore u smislu da je njegov politički blok osvojio manje glasova od glavnog protivnika, ali nije uspeo da obezbedi parlamentarnu većinu potrebnu za formiranje stabilne vlade.

Prema konačnim rezultatima, blok okupljen oko Netanjahua osvojio je 53 mandata u Knesetu, opozicioni blok 48, dok su arapske stranke osvojile preostalih 19 mesta. Za većinu u parlamentu sa 120 poslanika potrebno je najmanje 61 mesto.

To znači da ni jedna od dve glavne političke grupacije nema dovoljno mandata da samostalno formira vladu. Rezultat je otvorio prostor za komplikovane koalicione pregovore i dodatno doveo u pitanje političku budućnost dugogodišnjeg izraelskog premijera.

Netanjahuova pozicija posebno je važna zbog rata u Gazi, sukoba sa Iranom i odnosa sa Vašingtonom. Eventualne promene u izraelskoj vladi mogle bi da utiču na dalji pravac regionalne politike, ali će mnogo zavisiti od toga kakva će koalicija na kraju biti formirana.

Tramp izgubio Kongres – šta to znači za Ameriku?

Najnoviji udarac stigao je iz Sjedinjenih Američkih Država. Na međuizborima 3. novembra demokrate su osvojile većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, preuzimajući kontrolu nad oba doma Kongresa od republikanaca.

Rezultat predstavlja ozbiljan politički udarac Donaldu Trampu, čija će administracija od januara 2027. godine morati da funkcioniše uz Kongres pod kontrolom opozicije.

Demokrate su ostvarile pobede i u saveznim državama koje su tradicionalno uporište republikanaca, uključujući Teksas, Južnu Karolinu i Kanzas.

Među najvažnijim rezultatima je pobeda Džejmsa Talarika u Teksasu, gde je demokratski kandidat osvojio senatorsko mesto prvi put od 1988. godine.

Nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, rastom cena i ratom u Iranu bili su među ključnim razlozima zbog kojih su birači okrenuli leđa republikancima. Tramp je i sam priznao da je rat sa Iranom delimično doprineo lošem izbornom rezultatu, ali je odbacio mogućnost da se kaje zbog odluke da ga pokrene.

Iako predsednik SAD ostaje na funkciji do kraja mandata, gubitak većine u Kongresu značajno će ograničiti njegov prostor za sprovođenje političkog programa.

Demokrate će moći da blokiraju njegove zakonodavne inicijative, kontrolišu rad administracije kroz kongresne istrage i utiču na potvrđivanje pojedinih imenovanja.

Tramp je već najavio da će koristiti predsednički veto i da će biti spreman na sukob sa demokratama ukoliko ne bude dogovora.

Da li je ovo kraj politike jednog čoveka?

Zajednički imenitelj ovih izbornih rezultata nije ideološka bliskost svih lidera koji su izgubili podršku, već način na koji su godinama gradili i održavali političku moć.

Model „jednog čoveka“ podrazumeva da se politički sistem u velikoj meri vezuje za ličnost lidera, dok se izborna kampanja često pretvara u pitanje podrške ili odbacivanja upravo tog pojedinca. U takvom modelu institucije, stranačka struktura i politički program neretko ostaju u senci lidera.

Međutim, kada se nagomilaju ekonomski problemi, korupcionaške afere, nezadovoljstvo načinom upravljanja ili spoljnopolitički potezi koji izazivaju posledice po svakodnevni život građana, lična popularnost više ne mora da bude dovoljna za očuvanje vlasti.

Upravo se to vidi u različitim oblicima u Mađarskoj, Srbiji i Americi. U Mađarskoj su birači kaznili dugogodišnju vlast zbog ekonomskog zastoja, međunarodne izolacije i nezadovoljstva političkim sistemom.

U Srbiji je studentski pokret uspeo da objedini različite grupe nezadovoljnih građana. U Americi su ekonomija, troškovi života i rat u Iranu postali značajan teret za republikance.

Ipak, izborni porazi ne znače da su nestali problemi koji su omogućili uspon ovakvih lidera. Populizam može da opstane i posle poraza pojedinačnih političara, a nove političke ličnosti mogu da preuzmu njihovu retoriku i biračku bazu.

Kakav svet nas čeka posle ovih promena?

Najveće pitanje nije samo ko je izgubio vlast, već ko će uspeti da je preuzme i šta će uraditi sa njom. Pobeda opozicije ili novih političkih pokreta ne garantuje automatski stabilnije institucije, bolju ekonomiju ili drugačiju spoljnu politiku.

Zato se možda ne završava era snažnih lidera, već period u kojem je njihova politička dominacija delovala gotovo neupitno. Birači su pokazali da mogu da promene odnos snaga, ali pravi test za nove političke aktere tek dolazi.

Nova geopolitika neće nastati preko noći. Na nju će uticati rat u Ukrajini, odnosi SAD i Kine, bezbednosna situacija na Bliskom istoku, energetska zavisnost Evrope i budućnost Evropske unije.

Jedno je, međutim, jasno: političari koji su godinama gradili vlast oko sopstvene ličnosti suočavaju se sa sve snažnijim zahtevom građana da institucije budu važnije od pojedinaca. A upravo od toga da li će nove vlasti uspeti da ispune ta očekivanja zavisi da li će ovi izbori zaista označiti početak nove političke ere.

 

BONUS VIDEO: