RAĐA SE REKORDNO MALO BEBA! Žene u proseku rode 1 i po dete, alarmantna situacija u Srbiji!

Od januara do avgusta 2025. u Srbiji je rođeno manje beba nego u istom periodu prošle godine, iako je i tada natalitet bio na rekordno niskom nivou. Stručnjaci upozoravaju da, ako se ovakav trend nastavi, 2025. mogla bi postati demografski najteža godina u novijoj istoriji naše zemlje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj novorođenih drastično opada, a šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS Gordana Bjelobrk ističe da trenutno ne postoje pokazatelji koji bi ukazivali na poboljšanje nataliteta. Ona podseća da se u pedesetim godinama prošlog veka u Srbiji rađalo više od 150.000 beba godišnje, dok je prošle godine taj broj bio jedva 60.000.

- Trajao je do sredine šezdesetih godina 20. veka, posle čega se beleži konstantni pad nataliteta, da bi danas došao do 60.000 živorođenih - kaže Bjelobrk za RTS.

Objašnjava da današnji podaci pokazuju podatke za budući period, odnosno, koliko se smanjila osnova za rađanje u reproduktivnom periodu čoveka.

- Došlo je do promene reproduktivnog ponašanja. Žene su rađale sve manje dece, prosečno oko jednog i po deteta - objašnjava Bjelobrk.

Dodaje da nijedna generacija od šezdesetih godina nije obezbedila proširenu produkciju (više od dve bebe po porodici).

- Mi usporavamo ubrzane negativne trendove, ali moglo je biti i gore - kaže šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS.

Mi nikada nismo imali starije stanovništvo, objašnjava Bjelobrkova drugu stranu činjenice da je u Srbiji nikada manje novorođenih.

- Nikada veći udeo stanovništva Srbije onih sa 65 i više nego danas. Mi imamo stanovnika kao početkom šezdesetih, ali tada smo bili prosečne starosti 32 godine, a danas smo 44 godine - predstavlja podatke gošća jutarnjeg programa.

Dodaje da je bilo 2.000.000 žena u fertilnom periodu, dok je danas u tom razdoblju 1.400.000 žena.

- Sve je to uticalo da je danas bude manje dece, što je buduća osnova za naredni period - pojašnjava Bjelobrkova.

To znači, kaže, da je sredinom šezdesetih godina stvorena osnova da dvadesetak hiljada žena uđe u fertilni period u jednom ternutku, a da je danas, prema današnjim podacima, stvorena osnova za tridesetak hiljada žena da kasnije budu potencijalne majke.

Narcisoidna kultura

Psihoterapeut Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da je kolektivna solidarnost pokazana i između 2001. i 2004. godine, posle ratova i sankcija tokom devedesetih godina, u želji da se društvo regeneriše.

- Danas živimo u sigurnijim vremenima nego što smo nekada živeli, međutim iznutra ne postoji sigurnost - kaže Šmitran, precizirajući da govori o milenijalcima i genereciji Zed.

Objašnjava da je kultura danas sasvim drugačija jer su te generacije rođene u digitalno vreme.

- Dok su ranije oslonci bili porodica, religija, tradicija i jasno definisane uloge, danas oni (milenijalci i generacija Zed) moraju više da razmišljaju o individualizmu - kaže psihoterapeutkinja.

Ističe da je izražena narcisistička kultura.

- Ja moram da pre nego što se skrasim da proputujem, da se ostvarim, da nešto zaradim - nabraja gošća RTS.

Potom, objašnjava Šmitranova iz terapijske prakse, dolazi period u kojem ljudi imaju problema sa začećem jer su stariji od 40 godina i tada je malo teže.

- Definitivno se broj dece neće povećati, ali neće ni svet biti isti - tvrdi Šmitran.

Dodaje da se ipak ne može ni prognozirati kakava će biti sledeća generacija.

- Možda danas ljudi žive bez ljubavi i zanemaruju da kroz decu mogu da osete tu ljubav. Neizvesnost je konstanta, ali ta se neizvesnost nekada rešavala kroz potomke, kroz porodicu i tu se nalazio smisao - rekla je psihoterapeut.

Danas ne žele svi ljudi decu, podseća Šmitran. Neko želi da ostavi iza sebe neki drugi trag, a ono što je bitno jeste da se život dalje produžava.

Procena za 2052. 

Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS, objašnjava da su izrađene projekcije za 2052. 

- Prema pretpostavkama o kretanju nataliteta, mortaliteta i migracija, negde oko 5,2 miliona stanovnika ćemo imati, ako ne bude nekih značajnijih vanrednih okolnosti na globalnom nivou - kaže Bjelobrkova.

BONUS VIDEO