SVE O NOVOM ZAKONU O LEGALIZACIJI: Šta kad imate više nelegalnih objekata, kad su na javnoj površini, a šta ako i sad propustite šansu za legalizaciju

Pred poslanicima Narodne skupštine nalazi se Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kojim država namerava da uredi oblast bespravne gradnje i uvede red u imovinsko-pravne odnose. 

Bespravna gradnja u Srbiji traje decenijama, a država je više puta pokušavala da je reši donošenjem posebnih zakona o legalizaciji. Ni Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine nije dao očekivane rezultate - broj bespravno podignutih objekata i dalje je veliki, a nova gradnja bez dozvole nije zaustavljena.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u katastru nepokretnosti trenutno je upisano oko 4,9 miliona nepokretnosti, dok je čak 4,8 miliona van evidencije. Od tog broja, oko 2,1 milion objekata je bespravno izgrađeno, a oko 2,7 miliona je legalno podignuto, ali nikada nije upisano u katastar.

Foto: Shutterstock/PaeGAG

Cilj novog zakona je da se konačno evidentiraju svi bespravno izgrađeni objekti i upišu u katastar, kao i da se spreči nova nelegalna gradnja. Naime, predviđeno je da svi objekti koji budu bespravno izgrađeni (posle usvajanja zakona), bez izdate građevinske dozvole, po sili zakona budu upisani u korist Republike Srbije, a ukoliko to nije u interesu države onda će biti uklonjeni.

- Ovim zakonom država po prvi put jasno uvodi digitalni sistem koji povezuje sve baze podataka i omogućava da se u kratkom roku evidentira svaka nepokretnost. To je ključni korak ka rešavanju decenijskog problema i većoj pravnoj sigurnosti vlasnika -

pojašnjavaju iz Advokatske kancelarije Radoičić i saradnici, koji se bave i procesom legalizacije.

U evidenciju ulaze svi objekti i delovi objekata izgrađeni bez dozvole ili suprotno zakonu, kao i oni za koje je ranije pokrenut, ali ne i završen postupak ozakonjenja. Biće obuhvaćeni i objekti građeni u vreme kada dozvola nije bila propisana, kao i podzemne i nadzemne instalacije i infrastrukturni objekti (vidi detaljan spisak dole).

Posebno se ističe da će objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini - poput javnih površina, nacionalnih parkova, vodnih dobara, pojasa autoputeva i zaštitnih zona - automatski preći u vlasništvo Republike Srbije, naročito kada investitori nisu poznati.
Međutim, upis prava svojine ne znači da je objekat tehnički ispravan niti da država garantuje njegovu bezbednost. Njime se zapravo omogućava da građani koriste pravo svojine i raspolažu svojom imovinom, pa tako odgovornost za bezbednost i eventualnu štetu prema trećim licima ostaje na vlasniku i onome ko je objekat izgradio. Država dakle ne preuzima ulogu investitora i ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, već vlasnici objekata. 

Kako će građani moći da se prijave? Prema rečima advokata iz advokatske kancelarije Radoičić i saradnici, za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima predviđeno je da zainteresovana lica podnose Agenciji za prostorno planiranje elektronsku prijavu putem digitalne platforme. 

- Prijava se podnosi za jednu nepokretnost, dok se za svaki narednu nepokretnost podnosi nova prijava. Ukoliko se prijava podnosi za pomoćni objekat, obavezno se navodi i podatak da li je glavni objekat izgrađen na istoj katastarskoj parceli. Kada je reč o evidentiranju i upisu prava svojine na posebnim delovima u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama sa više stanova, prijavu za upis preko digitalne platforme podnosi investitor, svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice- navodi ovaj advokat iz Radoičić advokatske kancelarije. 

U slučaju da Agencija prilikom pregleda prijave uoči da postoje tehnički nedostaci, odnosno neslaganje sa podacima iz raspoloživih baza podataka, obavestiće podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni uočene nedostatke, a ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u ostavljenom roku, Agencija o uslovima za upis prava svojine na objektu će odlučiti na osnovu dostupnih podataka.

Šta može da se legalizuje novim zakonom 

1. objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni suprotno zakonu;

2. objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni, odnosno radovi izvedeni na objektu bez pribavljenog rešenja o odobrenju za izvođenje radova (sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i dr.);
3. objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica;
4. objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti;
5. stambeni objekti kategorije ,,A" i ,,B" i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli;
6. podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno u katastar infrastrukture;
7. objekti, za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja odnosno legalizacije objekata, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima;
8. objekti upisani u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i
9. zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen.

Uslov da se bespravno izgrađeni objekti evidentiraju i upišu u katastar nepokretnosti jeste da su izgrađeni na građevinskom zemljištu i da su vidljivi na satelitskim snimcima izrađenim za teritoriju Republike Srbije i/ili sadržani u bazi podataka koje vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije i Republički geodetski zavod.