CRVENI KRST SRBIJE ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA: "Svi će proći kroz ITLS obuku, to će smanjiti broj stradalih"

Srbija bi početkom sledeće godine trebalo da dobije novi centar za napredni sistem obuke osoblja hitne pomoći i spasilaca, najavljeno je danas na konferenciji posvećenoj bezbednosti u saobraćaju u sedištu Crvenog krsta Srbije.

Sistem "International trauma life support" (ITLS) je napredni sistem obuke namenjen zdravstvenim radnicima i pripadnicima spasilačkih jedinica sa ciljem da se unaprede procedure pomoći prilikom traume na mestu nezgode i evakuacija povređenih, objasnio je na konferenciji predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović.

- Očekuje se da naši edukatori dobiju validaciju iz sedišta ITLS u SAD i da ćemo početkom sledeće godine imati ITLS centar u Srbiji - rekao je Radovanović.

Napredna obuka za spasavanje života

Kako ističe, ovaj sistem obuke doprineće brzoj i efikasnoj reakcija službi što je ključno jer 50 do 60 odsto smrtnih ishoda u saobraćaju nastaje u prva tri minuta nakon nesreće.

Profesor Krsto Lipovac sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu naveo je da cilj postavljen u Nacionalnoj strategiji za bezbednost u saobraćaju 2023. godine jeste da do 2030. prepolovimo broj stradalih u saobraćaju u odnosu na 534 poginulih u 2019. godini.

- Mi smo 1992. imali skoro 2.000 poginulih u saobraćaju za jednu godinu, danas se borimo da taj broj smanjimo ispod 500, a saobraćaja ima više. I u bezbednosti u saobraćaju, kao i u ekonomiji, kada dođete u neku situaciju srednje razvijenosti jako je teško nastaviti približavanje najrazvijenijim zemljama - rekao je Lipovac.

Pukovnik policije Slaviša Matić iz Uprave saobraćajne policije je rekao da je pristup pojačanog sadejstva i dežurnih službi jedan od faktora koji je doprineo smanjenju smrtnosti za skoro 60 odsto u ovoj godini u poređenju sa 2009. kada je donet Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

- Važno je da ubuće obučimo policajce da prepoznaju hitnost situacije da bi što bolje pružili podršku hitnoj pomoći, jer su oni prvi na licu mesta u 90 odsto saobraćajnih nezgoda - dodao je Matić.

Građani kao ključni pomagači

Predstavnica Sektora za vanredne situacije Slađana Antonijević saglasila se da je osposobljenost pripadnika dežurnih službi za pružanje prve pomoći ključna za spašavanje života povređenih u saobraćaju.

- Imali smo prilike da se sretnemo sa instruktorima 'ITLS' iz Slovenije, izuzetno bi nam bilo od koristi da i vatrogasci-spasioci prođu bazični kurs - rekla je Antonijevićeva.

Osim unapređenja usaglašenosti i obučenosti službi, još jedan ključan faktor za smanjenje smrtnosti u saobraćaju je pomoć građana očevidaca povređenima na licu mesta, saglasili su se učesnici konferencije.

- Da bi građani maksimalno pomogli, treba da pruže što preciznije informacije operaterima hitne pomoći i da ne pomeraju unesrećenog iz zatečenog položaja - savetuje predstavnica beogradske hitne pomoći dr Ivana Stefanović.

- Važno je da što preciznije opišete situaciju i da pratite instrukcije operatera. Ovo je ključno za spasavanje ljudskog života u prvih 10 minuta od nesreće - dodala je Stefanovićeva.

Kako je naveo Radovanović, prema dostupnim istraživanjima, samo trećina laika se u urgentnim situacijama odluči da ukaže pomoć povređenoj osobi.

Preostali građani ne ukazuju pomoć ne zato što neće, već zato što se boje da ne pogoršaju situaciju, dodao je on.

Cilj Crvenog krsta Srbije sada je, kako kaže, stvaranje uslova da se broj građana spremnih da ukažu prvu pomoć podigne iznad 50 procenata.