OD SLEDEĆE GREJNE SEZONE BEZ UGLJA I MAZUTA: Srbija se usklađuje sa briselskim propisima EU PROTERUJE PRLJAVE ENERGENTE

Srbija je u protekle tri godine uskladila zakone u oblasti energetske efikasnosti sa briselskim propisima. Stručnjaci su saglasni da je u toj oblasti trasiran put ka Evropskoj uniji. Primena je počela, a najveći izazovi su pred toplanama i u stanovanju.

Prvi zadatak toplana je da iz grejanja izbace prljave energente. A rok da se mazut i ugalj, iz kojih se još uvek dobija 20 odsto toplotne energije, zamene do kraja 2026. godine.

- U sistemima daljinskog grejanja je potrebno da se izvrši dekarbonizacija na način da se počne sa 50 odsto obnovljenih izvora energije, 50 odsto energetske efikasnosti u smislu kogeneracije i 75 odsto otpadne toplote - kaže dr Branislava Lepotić Kovačević, predsednica "Udruženja za pravo energetike Srbije"

Prema njenim rečima, ideja je da se na kraju 2050. ispune ciljevi koje je EU sebi propisala, a to je da sistemi daljinskog grejanja u potpunosti troše obnovljive izvore energije ili otpadnu toplotu.

Drugi zahtev je naplata po potrošnji. Od 60 toplana, 17 grejanje u svim kategorijama naplaćuje po utrošku, ostale treba da ubrzaju prelazak na takvu naplatu računa.

- Za naplatu po potrošnji je bitno da građani probaju da malo utople svoje domove, da urade izolaciju zgrada u kojima žive, promene prozore, prosto da troše manje energije, a na taj način će mi računi biti manji - napominje profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu dr Dejan Ivezić.

Jedna od obaveza je i da se revidiraju certifikati za zgrade koji pokazuju koliko su energetski efikasne i njihovu realnu potrošnju energije.

- U certifikatu bi bilo dato koliko se troši za grejanje, za hlađenje, za osvetljenje, za sanitarnu toplu vodu, za klimatizaciju, odnosno ventilaciju. Na taj način se praktično približavamo, odnosno ispunjavamo zahteve evropskih direktiva, što je za Republiku Srbiju takođe jako važno, ali i sa aspekta korisnika - kaže dr Maja Todorović, profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu.