GROBNICA U REČNOM MULJU! Nasuprot Gardoša počiva telo heroja na koga smo potpuno zaboravili!

Avijatičar, narednik Milutin Petrov poginuo je braneći Beograd u Aprilskom ratu. Iako se i danas zna gde se nalazi olupina aviona, njegovo telo nikada nije izvučeno iz Dunava

Narednik Milutin Petrov, pilot Šestog lovačkog puka Kraljevine Jugoslavije, poginuo je 6. aprila 1941. nakon vazdušnog okršaja s nemačkom eskadrilom.

Njegov avion pao je nasuprot zemunskog Gardoša, na levoj obali Dunava, gde i danas leži zariven u rečno dno. Duboko pod vodom, u kabini uništene letelice, ostalo je i telo nesrećnog avijatičara. Iako je mesto pada locirano, svi pokušaji da se avion izvadi, a pilot dostojno sahrani, do sada nisu dali rezultata.

Priča o hrabrom vojniku bez groba je, zapravo, priča o savremenim vitezovima koji su prihvatili neravnopravnu borbu, vinuli se u nebo i odleteli u legendu. Samo tokom prvog ratnog proleća stradalo je 137 naših pilota, a braneći nebo iznad Beograda poginulo je 10 avijatičara.

Nažalost, niko od ovih vazduhoplovaca nije proglašen za narodnog heroja, što dovoljno govori o odnosu posleratnih vlasti prema njima. Pripadnost komunističkom pokretu, očigledno, bila je važnija od vernosti otadžbini.

Doktor Vidoje Golubović, dobar poznavalac prošlosti Beograda, u jednom intervjuu pomenuo mi je i Petra Bosnića, pokojnog istoričara naše avijacije i jednog od retkih tragalaca i istraživača herojskog čina naših vazduhoplovaca.

Zahvaljujući njemu mnogi detalji iz tih prvih akcija, pokušaja i zaludnog truda da se spreči razaranje prestonice i ubijanje njegovih žitelja, otrgnuti su od zaborava. Štaviše, njegovim zalaganjem je i locirano mesto pada Petrove letelice, ali svi pokušaji da se njeni ostaci izvuku iz zagrljaja Dunava prekinuli su novi rat i nova razaranja.

Sedam na jednog

"O svojim nalazima Bosnić je najpre upoznao stručnjake Arheološkog univerziteta u Ljubljani, a potom i britanske kolege iz Bratforda", pričao mi je Golubović.

"Englezi su već tada, sredinom osamdesetih godina prošloga veka, imali razvijen sistem magnetometrije, na osnovu čega je u blizini ekonomije u Crvenki, nasuprot zemunskog Gardoša, i locirana metalna olupina čija se težina procenjivala na oko 750 kilograma. Imajući u vidu sećanja očevidaca, ali i podatak da je motor njegovog aviona dajmler benc db-610 težio oko 730 kilograma, nije bilo teško pretpostaviti da je reč upravo o letelici našeg narednika. Hroničan nedostatak sredstava, a još više početak ratova u bivšoj Jugoslaviji odložili su nameru istraživača da se olupina izvadi iz rečnog mulja, a posmrtni ostaci pilota dostojno sahrane."

Golubović me podsetio da se i tog 6. aprila, kada je usledilo i najžešće razaranje glavnog grada, moćnoj nacističkoj eskadrili suprotstavila "šačica" hrabrih avijatičara, koji su više puta uzleteli u toku dana. Na desetak jugoslovenskih letelica ustremilo se čak 70 neprijateljskih lovaca, a pauze u vazdušnim atacima gotovo da i nije bilo. U svom poslednjem, trećem uzletu, oko pola četiri po podne prvog ratnog dana Milutin Petrov se zauvek vinuo u nebo.

Prizemljena eskadrila

Zanimljivo je da je tokom vazdušne odbrane grada pojedini naši avijatičari leteli u lovcima meseršmit B-109, koje smo kupili upravo od Nemaca, 1938, u trenutku dok smo još planirali da s Trećim rajhom ostvarimo saradnju i na mnogim drugim poljima. Milan Stojadinović, tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, bio je oduševljen mogućnostima ovih aviona, ali ga je sam rajhsmaršal Gering pokušavao da odvrati od kupovine s komentarom da naši piloti nisu dovoljno upoznati s ovom novom vrstom lovaca. Naposletku, pokazalo se da je Gering bio u pravu jer se pokazalo da su ove letelice imale velike probleme sa sletanjem, postojao je i hroničan problem s nabavkom rezervnih delova, čak i običnih guma, pa je većina od 76 isporučenih vazduhoplova rat dočekala nepripremljena i prizemljena u hangarima.

Inače, znak za vazdušnu uzbunu, koji je najavio poslednji dnevni napad na Beograd, dat je tačno u 15 sati i 30 minuta. Nemačkoj ekskadrili, koju je činilo 49 lovaca, suprotstavilo se desetak naših aviona koji su poleteli iz Krušedola, s Fruške gore.

Neprijateljsku formaciju presreli su iznad ušća Tise u Dunav i tom prilikom su oborili dve, a teško oštetili tri nacističke letelice. Možda bi se ovaj napad završio i potpunim uspehom naše avijacije da Nemcima, u odsudnom trenutku, nije pritekla u pomoć lovačka eskadrila iz Rumunije. U borbi sa znatno moćnijim neprijateljem teške gubitke zadobila je i jugoslovenska avijacija. Poručnik Bojan Presečnik je ranjen i morao je prinudno da sleti, oštećen je i avion poručnika Omara Lajha, ali su najgore prošli potporučnik Dobrica Novaković i narednik Milutin Petrov, koji se iz ove akcije nisu vratili.

Petrov nije jedini pilot koji je završio na dnu beogradskih reka. Mutne vode pored Ade Huje i danas kriju telo avijatičara Branislava Todorovića, ali su male šanse da će i njegove kosti ikada izvući na površinu. Pored Ade Čibuklije, vekuje i saveznički avion liberator, oboren 1944, s koga su stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli da skinu elisu i motor, ali ne i eksplozivni teret koji je nosio.

Zemunski i višnjički alasi tvrde da su se godinama posle rata, pri niskom vodostaju, mogli videti ostaci ovih letelica, ali su godine i dunavski pesak, očigledno, učinili svoje. Pomeo ih je protok vremena, baš kao što nestaje i sećanje na hrabre pilote kojima se otadžbina ni grobom nije odužila.

Bonus video