ULAGANJA U ZDRAVSTVO NEKAD I SAD KAO NEBO I ZEMLJA: Prof. dr Radojević Škodrić, direktorka RFZO za naš portal

Sanja Radojević Škodrić ima čime da se pohvali kao direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Povoda za razgovor sa njom je mnogo, ali intervju počinjemo ulaganjima u zdravstvo.

Nakon dugogodišnjeg ulaganja u zdravstvo kao najvažnije ste naveli nabavku dijagnostičke opreme. Zašto?

- Posle izgradnje 147 bolnica, rekonstrukcija postojećih, kao i nabavki opreme, inovativnih lekova, inovativnih metoda, lečenja u inostranstvu, dostignut je takav nivo zdravstvene zaštite da je sada vreme za prevenciju. Prevencijom se bave najrazvijenije zemlje, ulaganje u prevenciju je, u stvari, najskuplje ulaganje. Rana dijagnostika, koja je deo prevencije, je od presudnog značaja za pozitivan ishod lečenja, a da bi se bolest na vreme otkrila ne sme da se čeka na snimanja i zato je jako važno nabavljanje aparata i to najveće do sada u zdravstvu.

Nedavno je uručen najsavremeniji digitalni mamograf bolnici u Leskovcu, a mamografi i drugi aparati stižu i u ostale gradove.

- Kao što je najavio predsednik Aleksandar Vučić u naredna dva meseca biće nabavljene 22 magnetne rezonance, prvo za deset gradova i opština, neki od njih su Niš, Kragujevac, Zvezdara, Leskovac, Šabac, Valjevo, Čačak... Potom sledi još 12 magneta početkom sledeće godine. Zašto? Zato što u ovim gradovima ili ne postoje magneti ili postoje magneti, ali su jako duge liste čekanja, jer iz okolnih gradova, gde nema magneta, dolaze pacijenti. Na primer, u Čačku nema magneta i onda se iz Čačka pacijenti šalju u Kragujevac. Kada svi ovi gradovi dobiju magnete, neće više biti lista čekanja. Pored magneta, i mamografe će dobiti mnogobrojna mesta - Kladovo, Negotin, Prokuplje, Surčin, Kuršumlija, Kruševac... Mamografi u svim tim opštinama će znatno unaprediti zdravlje žena. Svi novi mamografi će biti digitalni, slika koja se vidi je mnogo bolja, samim tim je i dijagnostika bolja. Mamograf koji je dobio Leskovac je najsavremeniji, na njemu čak postoji opcija da se u isto vreme uradi i biopsija.

Naveli ste da je važna prevencija, da država ulaže novac u nove aparate, da li paralelno spremate jaču kampanju za podizanje svesti koliko su važni preventivni pregledi?

- Pored ulaganja u aparate, lekove, inovativne metode, svest građana je ipak nešto bez čega ne možemo. Trenutno postoje preventivni pregledi koji se obavljaju u domovima zdravlja, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, za karcinom dojke, karcinom debelog creva, za šta postoje jednostavni testovi, i treći preventivni pregled koji se radi je za karcinom grlića materice. Međutim, od svih sredstava koje fond finansira za preventivne preglede, samo pet odsto sredstava je iskorišćeno, i to je dovoljan dokaz koliko država ulaže, a da svest građana to ne isprati.

Država izdvaja sve veća sredstva za lečenju dece o trošku fonda. Možete li da napravite paralelu, koliko se izdvajalo nekad, koliko sada?

- Na lečenje u inostranstvo o trošku RFZO ne šalju se samo deca već i odrasli. Šalju se osobe kojima je potrebno da se uradi na primer transplantacija, ali i sve druge kompleksne bolesti i slučajevi, kao i dijagnostika, a koji ne mogu da se urade u Srbiji. Što se tiče konkretno dece, od 2008. do 2012. poslato je njih 440, a od 2013. do 2023. čak 5.122. Ovo je moguće samo zahvaljujući ogromnom iznosu finansijskih sredstava koje ulažemo, a ove godine smo i rebalansom dodali sredstva u iznosu od milijardu dinara. To je iz razloga što ne samo da šaljemo sve veći broj dece u inostranstvo i ne samo da se sve veći broj različitih kompleksnih slučajeva leči u inostranstvu, već smo uključili kao opciju za odlazak na lečenje i Englesku i Ameriku za one slučajeve koji ne mogu da se urade u drugim centrima, a poznato je da je tamo najskuplje lečenje na svetu. U periodu od 2008. do 2012. dato je oko 600 miliona dinara za lečenje dece u inostranstvu, a od 2013. do 2023. je dato oko 3,95 milijardi dinara. To je 6,6 puta više sredstava. Ogromna je razlika u davanjima i kada su u pitanju odrasli koje šaljemo u inostranstvo - od 2008. do 2012. dato je 686 miliona dinara za odrasle, a od 2013. do 2023. dato je 1,87 milijardi dinara. Dakle, tri puta više.

Da li za ovakve stvari i inače imate budžet ili odobravate sredstva za svakog pojedinca koji se javi?

- Budžet se opredeljuje na početku godine. Da bi se neko javio fondu, prvo zdravstvena ustanova u kojoj se pacijent leči treba da podnese predlog fondu, a zatim se izjašnjava komisija koju čine najpoznatiji stručnjaci iz tih oblasti. Ako je zahtev opravdan, mi pacijenta automatski šaljemo. Kada su u pitanju hitni slučajevi za lečenje u inostranstvu, zahtevi se odobravaju u roku od 24 sata. Ono što je jako važno jeste avionski prevoz, gde nam je od velike pomoći sporazum sa Vladom, čiji su nam avioni dostupni za prevoz pacijenata u inostranstvo. Znate, često se dešava da se ljudi ne obrate fondu, već sami skupljaju novac i kad se skupi novac preko neke fondacije, ne mogu da im pomognu dalje u smislu obezbeđivanja transporta. Tada se javljaju nama da im obezbedimo transport. Dešavalo se kad su neki hitni slučajevi da čak i predsednik i premijer pomere svoje putovanje, ali su njihovi avioni dostupni za pacijente.

Dokle se stiglo sa uvođenjem leka za buloznu epidermolizu, koji je registrovan samo u SAD, i čija je cena oko 650.000 dolara?

-  Zahvaljujući ogromnoj pomoći i podršci predsednika Aleksandra Vučića mi možemo da napravimo veliki iskorak kada je u pitanju obezbeđivanje terapije u vidu genetskog gela za obolele od bulozne epidermolize, jer na njegovu inicijativu ova terapija biće dostupna i u Srbiji, a mi ćemo biti prva zemlja u Evropi koja će imati ovu genetsku terapiju. Ovo će biti prvi lek za lečenje retkih bolesti koji će biti dostupan u našoj zemlje odmah nakon registracije u Americi, a pre registracije u Evropi. I zato je važno da ovaj kontinuitet ulaganja u lečenje retkih bolesti ne sme da stane.

Kolika su izdvajanja za lečenje retkih bolesti?

- Budžet za retke bolesti je formiran prvi put 2012. i tada je iznosio 130 miliona dinara, a ove godine budžet, zahvaljući rebalansu, iznosi 7,2 milijarde dinara, što je 55 puta više. Međutim, moram da kažem i da je pored finansiranja lečenja od retkih bolesti direktno iz budžeta Republike Srbije, mi na listi lekova imamo, takođe, i lekove za retke bolesti. To je za nekih 40 različitih retkih bolesti. S obzirom na povećanje broja pacijenata i on se stalno povećava i taj budžet ove godine je takođe najveći i iznosi ukupno oko 10,8 milijardi. Tako da zajedno sa budžetom Republike Srbije to je 18 milijardi dinara u 2023. koje su izdvojene za retke bolesti. Samo pre dve godine taj budžet je iznosio 13,2 milijarde dinara. Kada je u pitanju broj pacijenata, u 2012. lečilo se samo osam pacijenata od retkih bolesti, a u 2023. čak 650 pacijenata, pa sad pogledajte kolika je to razlika kada je u pitanju broj pacijenata.

U poslednjih šest godina na listu lekova stavljeno je čak 80 inovativnih  lekova za različita oboljenja.

- Od 2000. do 2012. bilo je 49 lekova, a od 2013. do 2023. njih 84, s tim što će nova inovativna lista izaći do kraja godine, tako da će taj broj biti mnogo veći. Treba napomenuti da su, razvojem novih lekova i napredovanjem medicine, troškovi inovativne terapije danas drastično veći nego pre 15 godina kada je najskuplja terapija na svetu iznosila 400.000 evra, a danas je najskuplji lek 3,6 miliona evra, odnosno 10 puta skuplji. Ovo treba imati u vidu kada se gleda broj lekova koji su stavljeni na listu lekova pre 2012. godine, jer za isti novac za inovativne lekove tada je moglo da bude stavljeno drastično više inovativnih lekova. Kada su u pitanju sredstva, od 2013. do 2023. ukupno je dato deset milijardi dinara za stavljanje inovativnih lekova na listu lekova. Ovo su sredstva koja su bila potrebna za inovativne lekove kada su se prvi put stavili na listu lekova, ali to nije jednokratno ulaganje, već je svake godine samo za te iste lekove potrebno obezbediti veća sredstva. Dakle, ako se ove godine stavi neki novi inovativni lekovi, i za njih iznos, na primer, iznosi tri milijarde, sledeće godine za te iste lekove je na primer potrebno izdvojiti pet milijardi. Ukupna sredstva za sve inovativne lekove koji se već nalaze na listi lekova, a koja su utrošena u periodu od 2000. do 2012. iznose 19 milijardi, a u periodu od 2013. do 2023. to je 135 milijardi dinara.

Brojke koje sve govore

LEČENJE DECE U INOSTRANSTVU

2008-2012.    440
2013-2023.    5.122

BUDŽET ZA RETKE BOLESTI

2012.    130 miliona dinara
2023.    7,2 milijarde dinara

BUDŽET ZA INOVATIVNE LEKOVE

2000-2012.    19 milijardi dinara
2013-2023.    135 milijardi dinara

Predsednik i premijerka su nam 24 sata dostupni za sve što treba

Kako biste ocenili saradnju sa predsednikom Srbije i Vladom?

- To je neverovatna saradnja, 24 časa su nam dostupni i predsednik i premijerka i upravo zahvaljujući toj njihovoj dostupnosti zajednički razmatramo i rešavamo sve probleme. Predsednik za svako dete koje odlazi u inostanstvo isprati slučaj od početka do kraja, neretko se desi da se seti pa zove za neko dete koje je sada već na rehabilitaciji, da pita kako je. Zna ime i prezime svakog deteta, zna i roditelje, naročito majke te dece. Ono što je od izuzetne važnosti je da su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić stavili zdravstvo kao prioritet broj jedan i postoji  povećanja sredstava u budžetu svake godine. Osim povećanja sredstava u budžetu svake godine, veoma je bitno obezbediti da taj budžet bude stabilan i siguran. Možete li samo da zamislite pacijente i njihove porodice da treba da razmišljaju da li će ostati bez redovne terapije, u slučaju da budžet nije stabilan i siguran?

BONUS VIDEO