ŠTA SE SVE MENJA U NOĆI KADA VRAĆAMO SAT UNAZAD? Duže spavamo, ali dešava se i OVO!

U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, prvi put smo pomerili kazaljke 27. marta 1983. godine, počevši sa primenom letnjeg računanja vremena. Do 1995. godine, satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra. Kasnije je donet zakon kojim smo uskladili računanje vremena sa EU.

Ukidanje pomeranja sata

Idea o ukidanju sezonskog pomeranja sata takođe je prisutna. Evropska komisija je 2021. godine predložila da se uvedu promene i omogući zemljama članicama da izaberu da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu.

Međutim, do danas nije postignut dogovor, i ne izgleda da će se to promeniti u skorijoj budućnosti.

S obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, u Srbiji ćemo nastaviti sa pomeranjem kazaljki na časovnicima u skladu sa trenutnim pravilima. To znači prelazak na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu i povratak na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru.

Uticaj na zdravlje

Pomeranje vremena može imati značajan uticaj na zdravlje ljudi. Inicijativa za ukidanje sezonskog pomeranja sata potekla je iz brojnih istraživanja koja su ukazala na negativne posledice tog procesa.

Ljudi se često žale na umor, pospanost, depresiju i pojačan apetit tokom promene sa zimskog na letnje računanje vremena i obratno. Statistika takođe pokazuje da se povećava broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema tokom ovih promena.

Ideja o pomeranju vremena datira unazad vekovima, ali je postala praktična pre nešto više od 100 godina, kako bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Prvi su sa ovom praksom krenuli Nemci 30. aprila 1916. godine, nakon čega su je usvojili i drugi, uključujući Britance i mnoge evropske zemlje, kao i SAD, piše Blic.

BONUS VIDEO: