VREĐANJE, ŠAMARANJE, DAVLJENJE, FEMICID! Psihološkinja o porodičnom i nasilju nad ženama: Ono što je zajedničko za sve vrste zlostavljanja je ožiljak koji ostaje na duši

"Muškarac tuče ženu dok ona drži bebu u rukama", "Pokušao da ubije suprugu, gušio je dok nije pomodrela" samo su neki od naslova koje može ovih dana pročitati na naslovnim stranama novina i portala, sve smo češće svedoci nasilja nad ženama i nasilja u porodici i samim tim nameće se pitanje da li je, uprkos sve većim naporima da se nenasilna komunikacija uvrsti u svakodnevni život, nasilje naprosto eskaliralo, šta su uzroci, a šta su posledice života u takvom okruženju.

Foto: Printscreen/Instagram/Stop Nasilju

Foto: Twitter printscreen/lojzija

 

- Nasilje nije samo fizičko, iako je ono najvidljivije, jer ostavlja tragove u vidu ogrebotina, posekotina, modrica…To je svaki čin protiv ženine volje, koji je ugrožavca na psihički, fizički, seksualni ili ekonomski način. Ono što je zajedničko za sve ove vrste nasilja, to je ožiljak koji ostaje na duši, ne samo žene, već i dece i ostalih ukućana koji su svedoci malignog načina komunikacije, rekla je za Republiku psihološkinja i psihoterapeutkinja Bojana Tomić.

Foto: Privatna arhiva

 

- Činjenica da se sve u vezi sa porodicom smatra privatnošću, u velikoj meri doprinosi da se nasilje u porodici prećutkuje, da oni koji su unutar porodice imaju manje moći, ali manje i spoljašnje podrške da izađu iz tog začaranog kruga. Kroz vekove, muškarci su ti koji dominiraju u porodici, te tako ta dominacija katkad pređe i na teren nasilja. Ono što je važno pomenuti je da se nasilje može dogoditi bilo kojoj ženi, nezavisno od godina, obrazovanja i socialno-ekonomskog statusa, da ono nije posledica ženinog ponašanja već zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Dakle, odgovornost za nasilje ima isključivo nasilnik i za takvo ponašanje ne postoji opravdanje - dodaje ona.

Kako ističe, nasilje treba posmatrati ne samo kao lični problem, već je to problem celokupnog društa i u njegovo rešavanje moraju se uključiti različite državne institucije. 

Kako muškarac postiže dugotrajno nasilje nad ženama?

-Izolacija: Muškarac različitim metodama udaljava i izoluje ženu od porodice, prijatelja, spoljnog sveta koji joj mogu biti podrška (vređanje pred prijateljima, ogovaranje porodice, isključivanje telefona, oduzimanje dokumenata…)

Foto: Shutterstock

 

-Trenuci nežnosti: Onda kada ne zlostavlja ženu, nasilnik može biti vrlo nežan, ljubazan, pokazivati pokajničko ponašanje zbog prethodnog agresivnog ispada, obećavati da će se promeniti i da se to više nikad neće dogoditi. Ovakvim ponašanjem ženi daje nadu u promenu, a vremenom žena počinje da sumnja da je krivica u njoj. Ovi trenuci postaju vremenom sve ređi.

-Potpuna kontrola: Ovo je osnovni cilj svakog nasilnika. On odlučuje o svim situacijama vezanim za ženin život, šta treba da radi, šta da govori, da misli, gde da ide, sa kim da komunicira, koliko joj novca treba itd. Ovakvu kontrolu on predstavlja kao ljubav i brigu za nju, a ona je zauzvrat dužna da mu polaže račun za sve što radi. Sistematsko vređanje i ponižavanje smanjuje samopoštovanje žrtve te ona vremenom smatra da je ona kriva, da ona zaslužuje takvo ponašanje ili oseća bespomoćnost iz koje nema snage da se iščupa.

-Zastrašivanje: Ova tehnika služi da se kontinuirano postigne kontrola. Pretnje se odnose na samu žrtvu (pretnje ubistvom ili fizičkim nasiljem), ali i na decu ili bliske osoba-roditelje, braću, sestre….

Foto: Profimedia

 

Kako žena ostaje u kandžama nasilnika?

-nema podršku okoline
-niko joj ne veruje
-nema gde da ode
-ekonomski zavisi od partnera
-ima strah od nasilnika
-trpi zbog dece i ima strah da će joj on uzeti decu ili im naškoditi
-drugi traže krivicu u njoj ili ona sama traži krivicu u sebi
-stidi se onoga što će ljudi misliti
-veruje da će biti bolje 

Posledice

- U praksi, psihološke posledice izloženosti porodičnom nasilju uključuju strah od napuštanja, strah od povređivanja, krivicu (u situacijama gde je detetu nejasno šta se dešava, ono najpre pomisli da to ima nekakve veze sa njim), zabrinutost, tugu, emocionalno distanciranje i otupelost vremenom, stid, strah od budućnosti, niska tolerancija na frustraciju, kasnije laganje, nesposobnost da osete empatiju. Mlađa deca pokazuju regresivno ponašanje, te je često noćno mokrenje, verbalno, motoričko i kognitivno kašnjenje, a starija teškoće u učenju, povlačenje, nisko samopoštovanje, samopovređivanje, anksioznost ili depresiju, kao i agresivno i antisocijalno ponašanje. Nasilje u porodici za ovu decu je jedina realnost, te to postaje reper za interpersonalne odnose i neretko postaju i sami nasilni ili meta agresivnih ispada drugih vršnjaka, objašnjava Tomić.

- Često je detetovo ponašanje zapravo prvi pokazatelj i lakmus papir da se u porodici nešto ozbiljno dešava, čak i kad se zlostavljanje prikriva. Međutim, nedovoljna jasnoća, nesaradljivost roditelja i prikrivanje, otežavaju da se najbrže i najadekvatnije reaguje, pa se često intervencija dešava tek nakon što je dete pretrpelo dugotrajnu izloženost porodičnom nasilju. Najgori uticaji mogu biti ublaženi ukoliko dete ima bezbedne i zdrave odnose sa najmanje jednom odraslom osobom (bakom, dekom, tetkom…), a značajnu ulogu igra i sam detetov karakter kao i uzrast - zaključuje ona.

Češće izveštavanje o pojedinačnim slučajevima nego o fenomenima

Analiza više od 36.000 objava iz elektronskih i štampanih medija pokazala je da je ovaj problem najviše okupirao medijsku pažnju tokom 2021. godine, što je posledica ispovesti žena koje su javno progovorile o svojim iskustvima, pre svega o seksualnom nasilju, pisao je ranije ove godine Euronews Srbija.

Mediji i dalje mnogo češće izveštaju o pojedinačnim slučajevima nasilja (78 odsto objava u 2019, 69 odsto objava u 2021. godini), dok se nasiljem prema ženama kao fenomenom, odnosno njegovim uzrocima i posledicama, bave znatno ređe (22 odsto objava u 2019, i 23 odsto objava u 2021.godini). Temom nasilja prema ženama najviše su se bavili onlajn mediji, zatim štampani, a najmanje TV i radio-stanice.

Postoji prostor za napredovanje po pitanju jačanja edukativnog faktora u medijima, kao na primer češće naznačavanje SOS broja telefona za pomoć, otkrivaju podaci Analize medijskog izveštaja o problemu nasilja prema ženama za period od 2019. do 2021. godine koju je sprovela grupa "Novinarke protiv nasilja", uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Femicid u Srbiji

Šta je Femicid?

Femicid je rodno zasnovano ubistvo, učinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama pa i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola.

Da bi se neko ubistvo okarakterisalo kao femicid učiniocu mora biti relevatan pol žrtve, tj. upravo činjenica da je žrtva žena. Kao takav, femicid je zločin protiv žena, motivisan mržnjom prema ženama, prezirom i osećajem nadmoći, u kom počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi.

U periodu od 1. januara do 30. jun 2022. godine na osnovu medijskog izveštavanja zabeležno je ukupno 17 ubistava žena: od čega 12 slučajeva ubistava u porodično-partnerskom kontekstu i 5 slučajeva ubistava izvan porodično-partnerskog konteksta, navodi se na sajtu womenngo.org.rs koje se može videti i na sajtu zeneprotivnasilja.net.

Treba napomenuti da slučajevi izvan porodičnopartnerskog konteksta obuhvataju i slučaj u kome je žena preminula od posledica slučajnog ranjavanja tokom pucnjave na proslavi svadbe.

U još tri slučaja o kojima su mediji izvestili nadležne institucije utvrdile da se ne radi o nasilnom uzroku smrti. Ova tri slučaja su sledeća: u jednom slučaju žena je preminula prirodno, ali pošto je živela sama telo je nađeno pa se ispitivalo da li je možda uzrok smrti nasilan; u jednom slučaju smrt je posledica požara koji je izbio u grejnoj sezoni usled pada grejalice koja je zahvatila zavesu; u trećem slučaju žena je izvršila samoubistvo, a nadležne institucije su odgovorile da nikada nije podnosila prijave za nasilje u porodici. Medijski izveštaji i dalje predstavljaju jedini javno dostupan izvor informacija, a dodatno se one prikupljaju od institucija u sistemu zaštite žena od nasilja.

Nije moguće precizno utvrditi koliko je žena ubijeno budući da možda ne dospeju svi slučajevi u medije, kao i da se ne može ustanoviti koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. 

Ovi podaci se prikupljaju kako bi se ukazalo na ozbiljnost posledica nasilja u porodici; kako bi se istražilo da li i kakvog efekta imaju mere, strategije i zakoni u oblasti sprečavanja i suzbijanja nasilja prema ženama u porodici; te dale preporuke za postupanje u budućnosti.

BONUS VIDEO: