POTRESNA ISPOVEST DETETA IZ KOLONE PROGNANE U "OLUJI": Srbija zaplakala na njene potresne reči

Autor: Republika

Vesti

04.08.2022

21:14

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, rekla je ona

POTRESNA ISPOVEST DETETA IZ KOLONE PROGNANE U "OLUJI": Srbija zaplakala na njene potresne reči

Foto: RTS/printscreen

Na Danu sećanja na sve prognane i stradale u oružanoj operaciji “Oluja” prisutnima u Novom Sadu obratila se i Sanja Vulić iz Dvora na Uni.

Vulić je rekla da je i ona dete iz kolone i podelila potresnu ispovest i sećanje na zločinačku akciju “Oluja” sa ogromnim brojem okupljenih građana.

– Poštovani, u ovom tužnom danu, moja osećanja su pomešana. Tuga i bol za rodnim krajem i dalje su prisutna. Međutim, danas ovde osećam i veliku čast prema gospodinu Vučiću i svima vama narode. Hvala šta ste došli. Ja se zovem Sanja Vulić, iz Dvora na Uni i ja sam dete iz kolone. Mora najranija sećanja su iz momenta kad počinje maltretiranje Srba koji su tad bili većinski narod u Dvoru na Uni. Plašeći se da ne doživimo sudbinu njegovog deda Laze koji je ubijen 1945. snajperom, otac nas je poslao u šumu. Potom smo doneli odluku da se vratimo i borimo se za naše ognjište. Nismo nikoga uvredili, učinili ništa nažao. Dolaskom tamo, dočekuje nas isto. Zvuk topova, bombardovana rafinerija u Sisku, pucnji. Dolazi taj 4. avgust 1995. godine. Otac rano ujutru telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i da će doći komšinica “Fićom” da nas odveze do Banjaluke. Komšinica nije čak ni vozač, nas sedmoro u autu. Krećemo put Banjaluke. Tog momenta ne znamo ništa ni o ocu, baki, prabaki. Znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora. Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti. Prošlo je 27 godina. U međuvremenu, Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, Novi Sad mojim gradom. Ponosna sam na ljude koji danas vode Srbiju i vidim svetlu budućnost mojoj deci. Bitno je da se ovaj dan nikad ne zaboravi – rekla je Sanja Vulić.

Komentari (1)

Loading
Matija H.

05.08.2022 18:24

Poštovana Sanja, prije svega niti vas niti ikoga od Srba nitko nije protjerao nego ste svi "evakuirani" na temelju naređenja o obveznoj evakuaciji koje je izdao pukovnik. Mile Mrkšić kao načelnik Glavnog štaba Vojske RSK! Ako vi osjećate da je Srbija vaša Domovina...sretan vam put! Samo u toj "priči" interesantno je kako svih mojih šest vojnika - Srba kojima sam bio zapovjednik imaju o tome sasvim oprečno mišljenje od vas! I vi ste za mene tuđinac kojeg nit razumijem i do kojeg mi nije stalo, ali nema nikakvog razloga da vam ne zaželim sreću u toj vašoj "Novoj Domovini"! Uživajte!