DANI KADA SE PISALA ISTORIJA! RATNE PRIČE JUNAKA KOŠARA (2): Šestorica vojnika protiv 500 terorista!

U trenutku napada na karaulu Košare 9. aprila grupa graničara koja je bila na prednjem kraju pokazala je izuzetno herojstvo.

Vodnik Saša Radojević, zamenik komandira karaule Košare, sa 15 vojnika, među kojima je bio i desetar Slavoljub Šarad, bio je u trenutku napada najbliži graničnoj liniji, na svega 70 metara, u zasedi kod Kolibica, na području Glave. Vojnici su bili u uređenim zaklonima. Počinje žestoka artiljerijska priprema, pri čemu pomeraju vatru metar po metar, vršeći opasno prostreljavanje terena. Napad je počeo u sedam časova. Teroristi su na položajima u šumi ispod pinc staze na Maja glavi. Prilaze našim položajima na 40-50 metara. U napad kreće oko 300 terorista. Radojević sa 15 vojnika brani liniju 500-600 metara širine...

FRONTALNI NAPAD

Foto: www.profimedia.rs

Deo terorista, koristeći strahovitu vatru ostalih, ide napred, pokušavajući da se približi našim borcima. Prebacuju se po dvojica ili trojica, od drveta do drveta. Graničarima prilaze teroristi i s levog krila. Dolaze na tridesetak metara. Tada naši borci otvaraju vatru i ubijaju petnaestak terorista. S leve strane, od Maja glave, pinc stazom ide grupa od četvorice terorista u crnim uniformama. Borci ih preciznom vatrom likvidiraju. Napadi se smenjuju u talasima od 30 minuta, uz dejstvo albanske artiljerije. Teroristi pokušavaju da priđu karauli, ali malobrojni hrabri graničari odbijaju napade. Oko 13 časova napadi 20-30 puta brojnijih terorista slabe. Svi naši borci su živi. Prvi napad je oko devet časova zaustavljen na samoj graničnoj liniji iako su naši vojnici bili u izuzetno nepovoljnoj situaciji, a teroristi toliko brojniji. Nakon toga se razvijaju žestoke borbe na 100-500 metara udaljenosti.

U ranim jutarnjim satima albanska artiljerija, koja pod vatrom drži Maja glavu, Glavu i karaulu Košare, prebacuje vatru na naše zasedno mesto na Rasa košaresu, gde se na samom vrhu, u zasednom mestu, nalazi šest naših boraca (pet vojnika i starešina) sa protivavionskim topom. Počinje da sviće. Magla je. Odjednom se iz šumarka u dolini, trčeći kroz sneg, pojavljuje oko 500 terorista. Uz prave indijanske pokliče i dreku idu u frontalni napad širine 200 metara. Šest naših boraca otvara žestoku vatru, ali ne može da zaustavi 500 terorista, koji im prilaze na stotinak metara. Borci se povlače prema Musinoj kući dok teroristi zauzimaju Rasa košares i stvaraju uslove da artiljerijom precizno dejstvuju po našim položajima na Maja glavi, Glavi i karauli Košare. S tog vrha, kroz proređenu šumu koja još nije olistala mogli su dobro da vide naše položaje. Tokom dana naši graničari iz grupe "Gromovi", koji su bili na samoj graničnoj liniji, gledali su kroz šumu teroriste na oko 150 metara. Stotinak terorista koji su nosili municiju, opremu i minobacače na kotu 601 nije videlo naše graničare.

Tog 9. aprila, dok je trajao napad na karaulu Košare, ubačena je teroristička grupa iz Jablanice, na pravcu selo Rastavica - Batuša - karaula Košare. Grupu u kojoj je bilo 19 specijalaca - plaćenika, predvodio je izvesni Batuši iz sela Košare, koji je odlično poznavao teren. Grupa je imala savremenu opremu, bestrzajni top, bazuke, protivtenkovske mine, specijalne upaljače, satni mehanizam. Oprema je bila poreklom uglavnom iz Istočne Nemačke. Zadatak grupe je bio da prihvati snage iz Albanije koje je trebalo da se probiju iz rejona Košara, da minira i preseče put prema karauli i nanosi gubitke našim snagama u dubini.

Grupa je postavila zasedu na putu prema karauli južno od sela Košare, tri-četiri kilometra u dubini naše teritorije. U zasedu, oko devet časova, upada komandant graničnog bataljona u Đakovici major Duško Šljivančanin, koji je nakon napada na karauli Košare, na kojoj je bio, tražio pojačanje. Dobio je vod vojne policije s potpukovnikom Đuricom Iličićem na čelu.

STIŽE POJAČANJE

Kada je obavešten da mu stiže pojačanje, krenuo je u Batušu da se spoji s vojnom policijom i uputi ih na Rasa košares. S obzirom na to da je obezbeđenje koje je Šljivančanin imao bilo uključeno u borbu, krenuo je samo s vozačem pincgauerom. Na vozilo u pokretu, na jednoj oštroj serpentini, sa svega 20-30 metara, teroristi iz šume otvaraju vatru. Major Šljivančanin je bio na desnoj, a zaseda s leve, vozačeve strane. Pinc staje. Ispred vozila su dijagonalno bile postavljene dve protivtenkovske mine, na koje je kasnije naišao BOV. Prvi rafal ne pogađa vojnika i majora. Tog trenutka oni su se samo pogledali. Stiže drugi rafal. Puca šoferšajbna. Vozaču Miroslavu Stojanoviću počinje da teče krv iz usta. Šljivančanin ga povlači prema sebi. Prestaje paljba. Miroslavov život se ugasio u odbrani otadžbine. Šljivančanin izlazi iz vozila prema kojem kreću teroristi. U pokretu iz ruku pucaju na majora, koji izlazi ispred vozila. Ranjavaju ga na tri mesta, Šljivančanin silazi s puta strminom, niz potok, u šumicu. Teroristi trče za njim otvarajući vatru, ali ga zbog guste šume ne vide dobro. Šljivančanin ide niz potok. Silazi niz glavni put za Batušu i sreće Iličića. Pružaju mu prvu pomoć.

Od eksplozije leti iz vozila i upada u vodu

Foto: Privatna arhiva

Na istom mestu gde je postavljena zaseda Šljivančaninu, između 15 i 16 časova, nailaze tri BOV. Prvi BOV staje, izlazi vojnik i pomera pinc koji je prethodno naišao na minu. Prvi BOV kreće prema Batuši. U drugom su vodnik prve klase Dejan Agočević, komandir karaule Košare, potporučnik Mišić i dva vojnika. Čim je BOV krenuo, naleće na minu. Eksplozija. BOV se prevrće na krov, trocevni top otpada. Detonacija izbacuje trojicu boraca. Agočević izleće iz kupole, leti kroz vazduh pet-šest metara, udara u bukvu i pada u potok Guša. Ranjen je. Puška mu ostaje da visi na drvetu. U džepu ima samo prvi zavoj. Potporučnik je teško ranjen, kasnije ostaje bez noge. Vojnik koga je detonacija izbacila je nepovređen. Tada ne znaju šta je sa četvrtim članom posade. Treći BOV ukrcava ranjenog potporučnika i vojnika i kreće prema Batuši. Posada, međutim, ne vidi ranjenog Agočevića, koji im maše, i odlaze ostavljajući ga samog. On kreće prema Batuši i izvlači se.

Na pitanje ima li živih odgovor je samo ćutanje

Kapetan Mikica Kovačević s grupom dobrovoljaca i streljačkim odeljenjem vojnika ide putem iz Batuše prema karauli, kreću se u koloni jedan po jedan, uz potok. Oklopljeni pinc s mitraljezom na krovu ide putem. Prelaze oko 500 metara. Tada teroristička grupa sa Škove otvara vatru na njih. Naši borci iz klečećeg stava odgovaraju vatrom prema Škovi, gde se ništa ne vidi od guste šume. Najjaču vatru otvara mitraljezac na pincu.
Nakon pet minuta nastavljaju dalje. Dolaze do našeg raznetog BOV. Raspoređuju se u kružnu odbranu. Glasno pitaju ima li živih u okrenutom borbenom vozilu. Ostaju cele noći iza bukvi, kružno oko BOV, od kojeg su udaljeni pedesetak metara. Izjutra čuju jauke. Vide da ima nekog, ali ne znaju gde je. Traže ga po šumi. Ubrzo shvataju da je u BOV. Ulaze u borbeno vozilo, gde nalaze ranjenog vojnika, koji je dosta iskrvario. On nije smeo da se odazove prethodnog dana, kada su naši borci zvali jer se plašio da to nisu Šiptari. Ranjeni vojnik je spasen. Potpukovnik Ljubinko Đurković, čija je jedinica bila na položaju iznad Batuše, preuzima komandu nad svim jedinicama u rejonu Košara.

Spas stiže od minobacača

Kada je potpukovnik Ljubinko Đurković preuzeo komandu u rejonu Košara, izbacuje vod na pravcu Molić, gde je bio moguć napad.

- Siloviti pešadijski napadi s albanske strane su nastavljeni do uveče u nekoliko navrata. Našu improvizovanu osmatračnicu - zaklon, teroristi su direktno pogodili nekoliko sekundi po izlasku naših boraca. Agresor nije uspeo da probije našu odbranu. Posebnu ulogu u zaustavljanju napada odigrala je naša četa minobacača 120 mm, koja je precizno tukla po snagama agresora u napadu zahvaljujući neposrednom osmatranju i preciznom navođenju vatre. Teroristima su naneti veliki gubici.

Šta su nosili Šiptari

- najsavremenije automatsko oružje
- bestrzajni top
- bazuke
- protivtenkovske mine
- minobacače
- specijalne upaljače
- satni mehanizam