DA SE NE ZABORAVI! Ubijeno 19 osoba, 4.000 Srba proterano sa KiM: 18 godina od martovskog pogroma

Istraga nikada nije stigla do organizatora, a iz međunarodnih misija nema ni glasa o novim detaljima, piše RTS. 

Tri albanska dečaka su stradala u nesreći, a upravo je pogrešno tumačenje ovog događaja bilo povod za pogrom.

Srbi nisu imali nikakve veze sa tom tragedijom, a to su potvrdili i zvaničnici Unmika.

Albanski mediji su ipak citirali zapaljive izjave političara i na taj način bili su okidač za događaje koji su usledili. 

Dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo bilo kojeg pojedinca ili pojedinaca", navodi se u izveštaju međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom posle istrage utapanja trojice albanskih dečaka u Ibru.

KFOR bio nemoćan

Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se. Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao "napad srpskih bandita", što je izazvalo bes među kosovskim Albancima, koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda.

Baranijeva reputacija, još ranije bila je prilično uzdrmana, kada je američki dnevnik Volstrit džornal istražujući ratne događaje na KiM, otkrio da je izmislio priču o paljenju tela kosovskih Albanaca u pećima kombinata "Trepča".

Foto: youtube.com/printscreen

Šezdesetak sati "visokog napona" na Kosovu okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.

Broj od 19 mrtvih važi za zvaničan broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba.

Proterano više od 4.000 Srba

Povređene su ukupno 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u njihovim kućama. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske. Proterano je više od 4.000 Srba.

Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga. Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazuje da je, zbog martovskog nasilja, kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.

Foto: Tanjug/D. SIMIĆEVIĆ

Tokom talasa nasilja, zabeleženo je i nekoliko slučajeva kada su Albanci pomagali napadnutim Srbima. Neki od njih i sami su postali mete ekstremista. Prvi od lidera kosovskih Albanaca, koji je pozvao na smirivanje tenzija, bio je sada pokojni Bajram Redžepi.

Prve žrtve pogroma bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36) iz severnog dela Kosovske Mitrovice, koje je ubio snajperista iz albanskog južnog dela grada.

Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu baš najjasnije rasvetljeni.

Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

BONUS VIDEO: