POTVRĐENO: Bebe iz Aranđelovca zaražene LEGIONELOM! Evo šta je ova bakterija i koliko je česta!

Autor:

Vesti

10.03.2022

12:33

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Porodilište u Aranđelovcu je zatvoreno nakon što je utvrđeno da su 3 bebe zaražene bakterijom Legionele. Bakterija je izolovana u vodi, a ne u ventilaciji kako se prvobitno mislilo, potvrdila je direktorka Ivana Kuzmić.

POTVRĐENO: Bebe iz Aranđelovca zaražene LEGIONELOM! Evo šta je ova bakterija i koliko je česta!

Foto: RINA

Svi se pitaju otkud legionela u vodi, kaže dr Kuzmić i dodaje da niko, osim 3 bebe, nema tegobe koje su one imale.

Bebe su premeštene u Univerzitetski centar u Kragujevcu, a jedna od njih je odatle prebačena u beogradsku kliniku Tiršova.

Niko se nije javljao niti od dece, niti od odraslih sa sličnim tegobama. Pratimo redovno na dnevnom nivou i izveštavamo o svemu naše kolege u Kragujevcu koji su nam najviše i pomogli u Institutu za javno zdravlje, tako da je za sada sve epidemiološki mirno da kažem - kaže dr Kuzmić.

Šta je Legionella?

Bakterija Legionella pneumophila prvi put je otkrivena 1976. godine nakon što je u jednom hotelu u Filadelfiji među američkim legionarima izbila epidemija upale pluća. Tada je obolelo više od 200 osoba, a znatan broj je preminuo. Danas u SAD i Kanadi od legionarske bolesti svake godine oboli oko 18.000 osoba dok je u zemljama Evropske unije do sada prijavljeno 600 epidemija.

Ipak, u našoj zemlji ova bolest ostaje često neprepoznata i nalazi se u grupi atipičnih pneumonija bez dokaza uzročnika.

Bolest nastaje kada bakterija sa sitnim kapljicama dospe u plućne alveole. U odbrani od infekcije odlučujuću ulogu ima ćelijski imunitet, no ukoliko se organizam ne odbrani kao posledica se mogu javiti atipična upala pluća nazvana legionarska bolest, ili blaži oblik sličan gripu - pontijačna groznica. Inkubacija traje od dva do 10 dana. Upala pluća je glavna klinička karakteristika legionarske bolesti. Kada se javi u teškom kliničkom obliku osim pluća mogu biti zahvaćeni jetra, bubrezi, probavni trakt i centralni nervni sistem. Za razliku od legionarske bolesti, pontijačna groznica predstavlja akutnu respiratornu bolest bez upale pluća. Među simptomima se javlja povišena temperatura, bol u mišićima, glavobolja, ponekad kašalj, bol u grudima, ždrelu i dijareja. Bolest traje sedam dana, a ozdravljenje je potpuno.

Foto: Tanjug/AP

 

Iako se bolest uzrokovana legionelom javlja tokom cele godine, mnogo je češća leti zbog veće izloženosti ljudi izvorima bakterije kao što su ovlaženi vazduh, klima uređaji i bazeni, a ugrožene su sve populacije. U našoj zemlji do sada nije bilo sistematskog istraživanja legionarske bolesti pa je to razlog zašto se kod nas o njoj malo zna. Pretpostavlja se da je broj obolelih veći i da je jedan broj slučajeva takozvanog letnjeg gripa i atipične upale pluća uzrokovan legionelama.

Prirodna boravišta legionele su reke, jezera, potoci i tople, zagađene vode. Bakterija može preživeti u širokom rasponu uslova okoline, od 0ºC do 63ºC i ph vrednosti od 5,0 do 8,5. Godinama preživljava u vodi na temperaturi od 2ºC do 8ºC, tolerantna je na hlor i otporna na proces hlorizacije vode. Rasprostranjena je i u rezervoarima vode što je paradoksalno jer se veoma teško razmnožava i raste u laboratorijskim uslovima. Takođe može kolonizovati vodovodnu distributivnu mrežu što predstavlja važan put širenja legionela, koje na taj način mogu dospeti do bolnica, rekreativnih centara, domaćinstava. Izvori kontaminiranih aerosola čijim se udisajem prenosi infekcija mogu biti i uređaji za klimatizaciju pa objekti koji su po pravilu klimatizovani, kao što su bolnice, hoteli ili pansioni mogu biti mesta širenja infekcija legionelom. Izvor infekcija su često i fontane, vodoskoci, instalacije za hidroterapiju, ovlaživači vazduha, bazeni s turbulentnim strujanjem vode, pa čak i ledomati. Infekcija se može preneti i za vreme različitih manipulacija u respiratornom traktu, a moguć je i prenos sa čoveka na čoveka.

Primarni zadatak u toku prevencije je kontrola i dezinfekcija rezervoara infekcije, a posebno vodovodne distributivne mreže. Kako je bakterija otporna na hlor primenjuju se druge metode za njeno inaktiviranje i uklanjanje kao što su filtracija, zagrevanje na temperaturi do 70ºC, bakar - srebro jonizacija i slični postupci. Dokazivanje njenog prisustva u vodi vrši se samo u specijalizovanim laboratorijama, a PCR metodologija je u tom smislu suverena procedura.

Komentari (0)

Loading