Amerikanac u jeku korone "zaglavio" u Srbiji: Bolje što sam ovde, nego u "SAD bez toalet papira"

Foto: youtube.com/ Charles Cather

Čarls Kater

Snimak je objavio 16. marta, dan nakon što je u Srbiju uvedeno vanredno stanje i rekao da Srbija prati primer ostatka Evrope.

- U samoizolaciji sam u Novom Sadu. Vučić je sinoć apelovao na starije građane da ostanu u svojim kućama i sada ću vam pokazati kroz prozor oni baš to i ne poštuju. Sećam se kad je sve krenulo u Vuhanu, mislio sam sve su mediji napumpali, na mene to neće uticati. Onda sam video da se širi tu i tamo i pomislio sam, čovek sam koji voli horore, stvari o pandemijama, čoveče šta ako se to stvarno dogodi. Nikada nisam ni sanjao da će ukinuti sportske događaje tako. Ali to se sada dešava - ispričao je on.

 

 

Dodaje da je pomislio da je trebalo da ide kući kada je virus počeo da se širi po Evropi jer nije želeo da bude stranac zaglavljen u stranoj zemlji.

- Onda sam pomislio, možda je pametnije da budem zaglavljen ovde u Srbiji, biti zaglavljen u SAD tokom katastrofe... Amerikanci zaista ne znaju ništa o tim katastrofama, mislim na ljude koji su danas živi. U SAD na svaki mali strah ljudi žure u prodavnice, kupuju sve, toalet papir, dezinfekciona sredstva su rasprodata, hrana, sve... Pomislio sam, to se dešava u Americi, zašto da ne ostanem u Srbiji, ovi ljudi znaju kako da prežive katastrofe. Srbija je godinama išla iz rata u rat. Balkanski ratovi, Prvi svetski rat koji je skoro potpuno izbrisao mušku populaciju, ljude koji su se vraćali sa Krfa zatekle su mnoge bolesti, onda imate devedesete naravno, hiperinflaciju, sankcije i oni su preživeli - isptičao je Amerikanac.

 

Dodao je i da kada bi de dogodila neka katastrofa koja bi izbrisala populaciju, kao što je nuklearna, Srbi bi verovatno i to preživeli.

- Kažu da je tokom devedesetih, između 1992. i 1994. Jugoslavija doživela treću najdužu hiperinflaciju u ekonomskoj istoriji - 22 meseca, od marta 1992. do januara 1994. Roditelji i bake i deke mojih prijatelja su mi ispričali priče o tome kako su dobijali plate i odmah požurili u prodavnicu, ponekad time nisu mogli da kupe ni veknu hleba. Svakog dana su se cene konstatno menjale, ali preživeli su, delili su hranu i uspeli su u ovome. Pomislio sam gde bolje biti nego baš ovde u Srbiji - naveo je on.