U DOMAĆU KINEMATOGRAFIJU SE ULAŽE VIŠE NEGO IKADA, VELIKI USPEH NAŠIH FILMOVA NA FESTIVALU "MERLINKA": Evo šta kažu Beograđani na to što se država daje sredstva za njihovu realizaciju (VIDEO)

Jedna od grana koja se u Srbiji razvija iz godine u godinu i dostiže najviše nivoe zasigurno je kinematografija, a tome u prilog govori i činjenica da su ulaganja danas za 119 puta veća nego 2012. godine.

Nivo ove oblasti stvaralaštva dosegla je nivo o kom smo nekada mogli samo da sanjamo, a danas je Srbija regionalni lider.

Filmski centar Srbije svake godine održi 28 konkursa, na kojim se podrži stotine projekata, kao i kroz program podsticaja kroz koji je gotovo 300 domaćih i stranih filmova, serija i reklama, dobilo povraćaj od 25-30 odsto na uloženu investiciju.

Takođe, Filmski centar Srbije je u poslednjih šest godina kroz program podsticaja više od 200 miliona evra domaćih i stranih privatnih investicija privukao u našu zemlju, što znači da se na svaki evro uložen kroz programe Filmskog centra Srbije, u privredu Srbije slije 4,5 evra investicija.

- To je najveće bogatstvo, ostaje istorija filmova svih, ako to budemo zapostavili onda nas neće ni biti. Treba se setiti i devetog kolena, a i nadalje za budućnost ove dece - kaže jedan od naših sagovornika, Živko Živić.

Broj zaposlenih u ovoj oblasti je od 2019. godine porastao za čak 39 odsto, a iste godine je uveden i poseban konkurs za podršku debitantskim igranim filmovima što ranije nikada nije postojalo.

- Podržavam, ulaganje u domaću produkciju je super stvar, da idemo malo u bioskop da gledamo domaće filmove - rekao je Jovan Petlov za Republiku.

Filmski centar Srbije je samo u 2022. godini podržao 18 igranih celovečernjih filmova, dok je za proteklih 10 godina  digitalizovano ukupno 28 bioskopskih sala širom Srbije

- Mislim da je kultura jedne države nešto što je jako bitno i da treba uvek da se ulaže u to. E sad ono što se meni ne svidja je to kakvi su to filmovi i kakve su to serije, to je često nešto što promoviše kriminal, nemoralne radnje, itd… Tako da bi voleo da vidim neki kulturni prospekt u našoj filmskoj i serijskoj industriji - kaže Dimitrije Valčić za naš portal.

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka svečano je otvoreno u četvrtak 7. decembra u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Na otvaranju je obeleženo 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime, prikazivanjem inserata iz filma „Marble Ass“ Želimira Žilnika. Prisutnima su se obratili Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji je otvorio festival.

- Trebalo bi da se ulaže. Filmovi kao što su nekad bili i serije kao što su nekad bile da - rekla je naša sagovornica Rosa Mladenović.

Filmski program festivala svečano je otvorio film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog, “Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski kandidat  za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

- Dok sam odrastao u Tetovu, za mene je Beograd bio poput Njujorka. Sama ideja da sada snimam filmove koji otvaraju i zatvaraju festival u Beogradu, za mene je nadrealna. Voleo bih da su moji roditelji ovde, a i oni bi takođe voleli da su tu. Veoma sam zahvalan Merlinki, koji je divan festival. Petnaest godina postojanja je fantastično - izjavio je reditelj Goran Stolevski je o svom učešću na festivalu Merlinka 

Festival se održao na tri lokacije u Beogradu: u Domu omladine Beograda, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, i u Ustanovi kulture Parobrod. Novosadski program festivala održava se od 8. do 11. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

- Recimo, postoji nešto što nije edukativno, što negativno utiče na mladi naraštaj to ne bih, a recimo nešto što je vaspitno, što je naučno to bih - rekao je Ranko Ilić za naš portal.

Da se u kulturu i domaću kinomatografiju ulaže više pokazuju sva filmska i serijska ostvarenja, a na početku tekstva poslušajte šta naši sugrađani misle o tome.

BONUS VIDEO: