BEOGRAĐANI, OBRATITE PAŽNJU: Ovo su lokacije na kojima vrebaju zaraženi krpelji

Kako je rečeno u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, zaraženih krpelja koji izazivaju Lajsmku bolest ima ima na 6 lokacija u Beogradu.

Krpelji su kao i proteklih godina prisutni na lokacijama koje predstavljaju njihova tipična staništa.

- Kao što su Topčider, Košutnjak, Ada Ciganlija, Bojčinska i Lipovička šuma, Avala, Kosmaj, ali i u gradu na neuređenim i zapuštenim zelenim površinama - navode u Zavodu.

Foto: pixabay.com

Napominju da krpelji, koji su zaraženi bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest su stalno prisutni na teritoriji Srbije.

- Procenat zaraženih krpelja varira iz godine u godinu kao i lokacije na kojima ih je moguće naći. Ovog proleća zaraženi krpelji su do sada konstatovani na Adi Ciganliji, Avali, SC Surčinu, Banjičkoj šumi, Topčideru, šumi Zabran u Obrenovcu - rečeno je iz Zavodu za biocide, kako prenosi Telegraf.

Dodaju da su krpelji najaktivniji kada je toplo i vlažno vreme tokom proleća.

- Njihova najveća brojnost i aktivnost je tokom aprila i maja meseca koja se u slučaju odgovarajućih uslova može produžiti i tokom juna - preciziraju u Zavodu.

Ubod bezbolan

Ubod krpelja je, inače, kako su ranije objasnili u Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bezbolan.

- Najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana - kažu u Savetovalištu i objašnjavaju kako je moguće sprečiti infekciju:

Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja, ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte... Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

U savetovalištu su istakli da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti.

Foto: V. Arsić

- Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru - kažu u Savetovalištu.

Navode da posle uboda krpelja treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole. Sprovodi se u trajanju od 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prepoznavanje prvih znakova lajmske bolesti
Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije, mogu da ukažu na nju.

- Ti znakovi su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Lekaru je neophodno obratiti se i ako neko ima nejasne simptome i znake posle uboda krpelja - kažu u Saveovalištu za lajmsku bolest u gradskom Zavodu za javno zdravlje.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78 odsto obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8 odsto, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1 i 4,3 odsto obolelih.

Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8 odsto osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.

BONUS VIDEO: