AKO GA IRAN ZATVORI, SVET ULAZI U MRAČNO DOBA! Evo zašto je važan ORMUSKI MOREUZ i zbog čega ajatolah trenutno drži sve u svojim rukama

Ormuski moreuz je mesto na Bliskom istoku koje povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom.

Na globalnoj mapi proizvođača nafte, ovim tesnacom prođe četvrtina svetske proizvodnje!

Dakle, ako bi ga neko zatvorio, četvrtina sveta imala bi, blago rečeno problem u snabdevanju nafte, da ne kažemo da bi ostali bez nje.

Ostatak planete toliko bi povisio cene nafte da bi ona otišla u nebesa i nastao bi haos po svetu.

A upravo je Iran taj koji kontroliše Ormuski moreuz i danima unazad preti Izraelu i SAD da će ga zatvoriti ako to bude potrebno.

Foto: Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg, shutterstock/rarrarorro/Repina Valeriya/Benny Marty

Preko ove energetske arterije teku nafta i gas iz Irana, Iraka, Kuvajta, Bahreina, Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, prenosi RTS.

Američka Uprava za energetske informacije (EIA) procenjuje da je kroz moreuz u prvoj polovini 2023. godine prošlo oko 20 miliona barela nafte dnevno.

To godišnje iznosi skoro 600 milijardi dolara u trgovini energentima transportovanim plovnim putevima.

Bilo kakvo ometanje plovnog puta moglo bi da izazove značajna kašnjenja u svetskoj isporuci nafte, sa momentalnim domino efektom po njenu cenu.

Međutim, analitičari upozoravaju da bi potencijalno ozbiljnije posledice bile eskalacija sukoba između Izraela i Irana.

Davor Štern, nekadašnji ministar energetike u Vladi Republike Hrvatske, ističe da je Ormuski zaliv jako značajan.

- Širok je 30 kilometara, međutim, njegova plovna širina za velike tankere je samo oko tri kilometra - rekao je Štern.

Moreuz je dovoljno dubok za velika plovila samo u središnjem delu.

Mape za pomorsku navigaciju određuju bezbednu ulaznu i izlaznu traku, kao i tampon zonu između njih dve – sve konkretno za teške naftne tankere.

Ukupno gledano, veliki brodovi moraju da plove kanalom koji je širok svega oko 10 kilometara.

Dok tankeri ulaze u Persijski zaliv, oni se približavaju ostrvima Mali i Veliki Tunb – spornim teritorijama između Irana i arapskih zemalja.

Međutim, zatvaranje bi bilo poput pucanja u nogu iranskoj ekonomiji. Ona živi od nafte, izvozi milion i po barela na dan.

Ni kada su ratovali Irak i Iran pre 40 godina, moreuz nije zatvoren.

Ističe da, ako bi došlo do zatvaranja ili poteškoća u plovidbi, moglo bi da dođe do velikih promena u ceni nafte.

Foto: FOTO TANJUG/AP Photo/Oded Balilty

Ako bi ipak Iran zatvorio Ormus, postavlja se pitanje da li bi nafta iz Persijskog zaliva mogla da nađe drugi put.

Londonski ekonomist piše da bi u tom slučaju samo Saudijska Arabija preko svog naftovoda Istok-Zapad mogla da preusmeri naftu, ali samo četvrtinu. Svega pet, od ukupno 20 miliona barela, toliko kroz Ormus prođe nafte dnevno.

Srbija na domaćem tržištu proizvodi samo jednu petinu neophodne nafte. Čak četiri petine unosi. Ipak, naša zemlja iz Irana ne unosi ni barel nafte.

Izveštaj američke Kongresne istraživačke službe iz 2012. navodi da bi Iran mogao da se odluči za postepeni pristup.

U navedene korake spadaju:

- Zabrana plovidbe u Ormuskom moreuzu, bez eksplicitnog navođenja posledica njenog kršenja
- Objava da bi plovila koja putuju kroz njega mogla da prolaze inspekciju ili budu predmet zaplene
- Ispaljivanje hitaca upozorenja na plovila
- Primena vojne sile na konkretnim plovilima
- Postavljanje pomorskih mina u Ormuskom moreuzu i Persijskom zalivu
- Upotreba podmornica i projektila za gađanje trgovačkih i vojnih plovila

Ako bi se cena nafte na globalnom tržištu udvostručila, iako bi barel umesto nešto malo više od 75 dolara došao do 150, postavlja se pitanje da li bi posledice zatvaranja Ormusa stigle i na naše benzinske pumpe.

Davor Štern ističe da bi sve zemlje bile ugrožene, pa i Irak i Iran koji su najveći izvoznici iz tog područja.

Trećina nafte proizvodi se u Americi i Kanadi, druga trećina na Bliskom istoku, a poslednja trećina u Rusiji i bivšim zemljama Sovjetskog saveza, a istorija nas uči kad god pucaju topovi, eksplodira cena petroleja.