MNOGIMA U BRISELU SE NOGE ODSEKLE ZBOG VENSA! Ukrajini se sprema KATASTROFA, a najveća panika zavladala je u Pekingu!

Odabirom Džej Di Vensa za svog potpredsedničkog kandidata Donald Tramp jasno je pokazao da uz sebe želi lojalistu, poslušnika koji mu se neće suprotstavljati i propitkivati ga.

Tramp kaže da je senatora iz Ohaja odabrao jer, između ostalog, može da privuče birače iz radničke klase koji se smatraju bitnim za pobedu u ključnim državama poput Pensilvanije, Mičigena, Viskonsina, Ohaja i Minesote.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Dean, File

Ipak, taj izbor je takođe strateški potez jer će mu Vens osigurati glasove tvrdokornijih konzervativaca dok on lično pokušava da ublaži svoju retoriku u poslednjim mesecima pre izbora.

To je najočitije u spoljnopolitičkim pitanjima, u kojima Vens ima jednake, ako ne još i više izolacionističke stavove nego Tramp.

Džejms Donald Boumen rođen je 2. avgusta 1984. godine u ruralnom gradiću Midltaunu u Ohaju. Kad je imao šest godina, usvojio ga je očuh i otada nosi ime Džejms Donald Vens. Imao je burno detinjstvo.

Osim što ga je otac napustio, njegova majka se borila s zavisnošću o drogama i alkoholu. Zbog toga je Vens većinu vremena proveo kod bake i dede u Kentakiju.

Za svoju baku kaže da je bila pravi "plavi ovratnik", demokratkinja koja je volela svoju zemlju i posedovala 19 pištolja.

Svoje detinjstvo je opisao u bestseleru "Gorštačka elegija", koju je ekranizovao oskarovac Ron Houard.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Dean, File

Zanimljivo, jedan od fanova je i nemački kancelar Olaf Šolc koji je u intervjuu za Süddeutsche Zeitung rekao da ga je knjiga "ganula do suza".

Nakon što je završio srednju školu, Vens se prijavio u Korpus mornaričke pešadije SAD i služio u Iraku. Diplomirao je pravo na Jejlu gde je upoznao suprugu Ušu.

Jedno vreme je radio kao investicioni bankar u San Francisku gde je upoznao milijardera Petera Tijela koji mu je pomogao da se približi Trampu tako što je organizovao sastanak u Mar-a-Lagu.

Naime, Vens je 2016. bio veliki protivnik republikanskog predsedničkog kandidata i za Trampa je rekao da je "idiot" i "američki Hitler" pa je nekoliko puta ponovio da ga nikad neće podržati.

Ipak, nakon što je Tramp izabran za predsednika, Vens je za 180 stepeni promenio retoriku i s godinama se preokrenuo u pravog MAGA lojalistu.

Foto: Tanjug/AP Photo/Paul Sancya

Tokom predizborne trke u Ohaju 2019. godine zaostajao je u izbornim anketama, a onda ga je samo dve nedelje pre kraja trke podržao Tramp i Vens je imao pobedu u džepu.

Ako Tramp pobedi na izborima u novembru i Vens postane potpredsednik, Sjedinjene Države mogle bi imati spoljnu politiku koja je više izolacionistička nego što je bila tokom prvog Trampovog mandata.

Imajući uz sebe Vensa, Tramp bi mogao dam ostvari sve ono što je hteo, ali nije uspeo jer se okružio savetnicima koji nisu delili njegov nacionalistički program nabijen sloganom "Prvo Amerika".

Na primer, tokom prve dve godine svog mandata Tramp je otvoreno govorio protiv NATO-a i zaštite evropskih saveznika, ali je njegova administracija zatim pojačala američku vojnu prisutnost duž istočnog krila Severnoatlantskog saveza.

Tramp je takođe pozivao na popravljanje odnosa s Rusijom, ali su SAD u to vreme počele da prodaju Ukrajini protivoklopne rakete Javelin, smrtonosno odbrambeno oružje, i pokrenule razvoj kopnenog sistema srednjeg dometa s nuklearnom glavom kako bi se suprotstavili Rusiji koja je prekršila Sporazum o nuklearnim bojnim glavama srednjeg dometa.

Foto: Tanjug/AP

Slično Trampovim pretnjama da SAD neće braniti zemlje NATO-a koje ne uplaćuju dovoljno sredstava, Vens kaže da su SAD predugo pružale podršku Evropi.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ranije ove godine Vens je rekao da pomaganje Ukrajini nije u interesu Amerike i ponovio Orbanove reči da Ukrajina mora da ustupi deo svoje teritorije Rusiji.

Ako Tramp pobedi, SAD bi mogle da počnu da smanjuju ili čak u potpunosti prekinu pomoć Ukrajini.

Veliki teret pomoći Ukrajini će tada pasti na Evropu. Vens se s Trampom slaže i po pitanju Izraela pa je ponovio njegov stav da bi izraelska vlada trebala brzo "da završi posao" i dobije rat u Gazi.

Takođe je predložio da se američki resursi za Kijev preusmere na obuzdavanje Pekinga. Vens veruje da će povećanje carina na kineski uvoz stvoriti ekonomske prilike u industrijski zapostavljenim američkim državama kao što su Mičigen, Ohajo i Pensilvaniju.

Foto: Tanjug/AP

Ranije ove godine sponzorisao je zakon kojim bi se Kini mogao ukinuti pristup američkim finansijskim tržištima, što bi moglo ne samo da destabilizuje globalnu ekonomiju, nego i da stavi EU u nezahvalnu poziciju u kojoj bi mogla da bude naterana da prekine trgovinske odnose s Kinom.

Vens je, poput Trampa, bio glasan kritičar iranskog nuklearnog sporazuma i smatra da postoji strah od eskalacije sukoba na Bliskom istoku i da bi SAD trebale da daju prioritet ponovnoj uspostavi odvraćanja od agresije, uključujući povećanje proizvodnih kapaciteta u industriji naoružanja.

Republikanski potpredsednički kandidat je takođe izrazio podršku vojnoj akciji protiv narkokartela u Meksiku i pozvao na finansiranje i gradnju zida na granici s Meksikom.

Foto: Tanjug/AP

Čak i u onim pitanjima u kojima nije u potpunosti jednak Trampu, poput pobačaja i imigracija, čini se da Vens može vrlo jednostavno da prilagodi svoja stajališta.

Na primer, iako se zalaže za nacionalnu zabranu pobačaja, Vens je takođe pokazao da podržava Trampa kad je rekao da prepušta pitanja prava na pobačaj saveznim državama.

Pre nego što je postao poznat u širim američkim krugovima, Vens je zagovarao masovno povećanje broja legalnih migranata.

Danas ponavlja Trampove reči i zalaže se za ograničavanje migracija. To su samo neki od pokazatelja da je Vens oportunista, političar koji će olako promeniti svoje stavove kako bi se poravnao s ideološkom linijom moćnika ako veruje da time može profitirati.

(Republika/Jutarnji.hr)