KO JE MARK RUTE, NOVI ŠEF NATO SAVEZA? Do koske je za Zelenskog, Putina MRZI, a evo šta misli o Trampu!

Holanđanin Mark Rute koji će najverovatnije postati novi glavni sekretar NATO-a, žestoki je kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina i nepokolebljiv saveznik Ukrajine koji je izbrusio svoje političke veštine na dužnosti premijera koju je obavljao 14 godina.

Rute (57) je jedan od najvećih pobornika evropske vojne podrške Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. i ističe da je poraz Moskve ključan za mir u Evropi.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinovic

Rušenje aviona iznad Ukrajine 2014. je za Rutea bila prelomna tačka

Na to ga je podstaklo rušenje aviona iznad Ukrajine 2014., za šta Holandija krivi Rusiju. Tada je poginulo 298 ljudi, a 196 bili su holandski državljani.

NATO mora biti snažan kako bi se suprotstavio Moskvi i evropski čelnici ne smeju biti naivni kada je u pitanju Putinova Rusija, ističe.

- On neće stati na Ukrajini ako ga sada ne zaustavimo. Ovaj rat veći je od Ukrajine. Reč je o očuvanju međunarodne vladavine prava - rekao je Rute u UN-u u septembru 2022., sedam meseci nakon početka ruske invazije.

Nakon rušenja leta MH17, Rute je postao jedan od najistaknutijih evropskih političara, odigravši važnu ulogu u evropskim raspravama o imigraciji, dugu i odgovoru na pandemiju kovida 19.

Pod njegovim vođstvom Holandija je povećala potrošnju za odbranu na više od 2 posto BDP-a koliko traži NATO i donirala avione F-16, artiljeriju, dronove i municiju Kijevu.

Foto: Tanjug/AP

Stoltenberg u NATO primio Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Finsku i Švedsku

Gotovo je sigurno da će u oktobru na čelu NATO-a zameniti Jensa Stoltenberga, koji je tu dužnost obavljao gotovo deset godina, nakon što je kandidaturu povukao rumunski predsednik. Rute je već osigurao podršku 31 od 32 države članice Saveza.

Stoltenberg je u utorak rekao da je Rute "jako snažan" kandidat za njegovog naslednika i da je odluka blizu.

Tokom Stoltenbergovog mandata Savez je primio u svoje redove Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Finsku i Švedsku.

Neke članice NATO-a nadale su se da će estonska premijerka Kaja Kalas postati prva glavna sekretarka Saveza, ali za druge je ona previše radikalna u odnosu prema Rusiji.

Foto: Tanjug/AP

Transatlantska veza

Rute ceo život živi u Den Hagu i nije oženjen, a nakon politike je nameravao da se posveti podučavanju. Ali rat u Ukrajini podstakao ga je da se odluči za međunarodnu funkciju.

Snažan je pristalica ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, s kojim se sastao u Kijevu pre pet godina.

- Čak i tada je bilo očito: to je čovek sa misijom... Uveren sam da uspeh Ukrajine velikim delom zavisi od mentaliteta koji je on širio od samoga početka - rekao je Rute u aprilu.

S druge strane, premda je upozoravao na pretnju koju predstavlja Putin, sugerisao je i da ruski predsednik nije snažan kako se čini.

- Nemojte mentalno preceniti Putina. Razgovarao sam s njime puno. On nije snažan čovek, on nije snažan tip - rekao je Rute u raspravi u parlamentu u aprilu.

Foto: Ap photo

"Jedan od onih u EU koji su se najbolje nosili s Trampom"

Rute je potvrdio svoju kandidaturu za novog glavnog sekretara NATO-a prošle godine kao jedan od šefova međunarodne koalicije koja će isporučiti avione F-16 Ukrajini i obučiti ukrajinske pilote.

Pri kraju svog mandata na čelu holandske vlade, potpisao je desetogodišnji bezbednosni sporazum sa Ukrajinom koji joj garantuje podršku Holandije.

Rute ima dobre odnose s raznim britanskim i američkim zvaničnicima i mnogi smatraju da je jedan od onih u EU-u koji su se najbolje nosili s američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji se ponovno takmiči za Belu kuću.

Foto: Tanjug/AP/Gerald Herbert

"Trebalo bi da prestanu da kukaju zbog Trampa"

To bi mu moglo biti vredno iskustvo jer Trampov mogući povratak na vlast zabrinjava čelnike NATO-a otkako je on doveo u pitanje američku spremnost da pomogne drugim članicama Saveza budu li napadnute.

Na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu prošle godine, Rute je rekao da bi lideri trebalo da prestanu da "kukaju zbog Trampa" i da bi trebalo više da troše za odbranu i proizvodnju municije, nezavisno od tga ko će pobediti na američkim predsedničkim izborima u novembru ove godine.

(Republika/Jutarnji.hr)