BORBE NA FRONTU OD 1.000 KILOMETARA: Ruska vojska na putu da stavi kompletan Donbas pod svoju kontrolu

Nepune dve sedmice nakon što su se poslednji ukrajinski vojnici u Marijupolju predali, nadajući se razmeni zarobljenika sa ruskom vojskom, Ukrajina je izgubila i drugi veliki centar Donbasa - grad Severodonjeck.

Severodonjeck i susedni Lisičansk strateški su veoma važni jer je taj deo Donbasa veza s ostalim ukrajinskim oblastima. Glavni fokus je na auto-putu koji povezuje Lisičansk sa Bahmutom u Donjeckoj oblasti. Ukrajinska vojska se preko njih snabdeva, a donedavno su tim putem bili evakuisani civili.

Zauzimanje Severodonjecka i Lisičanska ruskoj vojsci bi omogućilo dolazak do administrativne granice regiona. Odatle bi onda mogla da napreduje dalje na zapad, ka Kramatorsku, drugom adminstrativnom centru u Donjeckoj oblasti. Kramatorsk je jedan od poslednjih velikih industrijskih gradova u Donbasu, koji je još u potpunosti pod kontrolom Kijeva.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija u ovom trenutku kontroliše 20 odsto teritorije Ukrajine.

- Moramo da se branimo od skoro cele ruske armije. Sve borbeno spremne ruske vojne formacije su uključene u ovu agresiju - poručio je Zelenski i dodao da se borbena linija fronta proteže na više od 1.000 kilometara.

Na pomolu novi Azovstal: Ako ne izađu, zalićemo ih betonom!

Foto: Tanjug/AP

Avdejevski koksno-hemijski kombinat mogao bi za ukrajinske vojnike da postane drugi Azovstal, ali nećemo dugo čekati na njihovu predaju, izjavio je komandir dobrovoljačkog bataljona Pjatnaška u Donjeckoj narodnoj republici Ahra Avidzba.

- Pokazaćemo im da smo mi takođe humani ljudi, ali ne previše. Jednostavno ćemo ih zaliti betonom. Nećemo ih čekati. Ako ne odu, tamo će i ostati - poručio je on.

U blizini fabrike u Avdejevki već skoro osam godina prolazi linija razgraničenja oružanih snaga Ukrajine i narodne milicije Donjecke narodne republike. Rusi optužuju Ukrajince da sa teritorije ovog naselja konstantno granatiraju teritoriju DNR.

Najvažniji događaji

Bitka za Kijev

Foto: Tanjug/AP

Ova bitka se posmatra iz dva potpuno suprotna ugla. Prema izvorima naklonjenim Moskvi, Kijev i nije bio planiran da bude osvojen, već je ovaj napad predstavljao taktički potez da se ukrajinska vojska koncentriše kod prestonice, a da glavni udar usledi na Donjecku oblast, koji je kasnije usledio.

Zapadni izvori pak tvrde da je ruska vojska na samom početku agresije želela žestokim raketnim udarima da stvori uslove za kopnenu operaciju i zauzimanje Kijeva. Krajnji cilj je bio da se grad stavi pod kontrolu, pohapsi vrh države s predsednikom Zelenskim na čelu i postavi marionetska vlast lojalna Kremlju. Međutim, usred žestokog otpora, od dalje akcije se odustalo 9. marta i trupe su preusmerene na istok.

Preuzimanje Hersona

Prvi veći grad koji je pao u ruke ruske vojske je crnomorska luka Herson. Već u prvim danima marta ruska vojska je ušla u grad bez većeg otpora i od tada je pod njenom kontrolom.

Lokalne vlasti koje su postavile ruske trupe najavljuju mogući referendum o pripajanju Rusiji, slično referendumu koji je u martu 2014. održan na Krimu. Takođe, hersonske vlasti najavile su i da će ova teritorija preći na rusku rublju, kao i da će koristiti ruski pozivni broj i ruski internet.

Opsada i pad Marijupolja

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno sa padom Hersona, 2. marta počela je opsada Marijupolja, najvažnije ukrajinske luke na Azovskom moru. Grad za koji su vođene žestoke bitke i 2014. bio je nedeljama na meti žestokog granatiranja, ali i međusobnih optužbi dve strane da onemogućavaju humanitarne koridore za evakuaciju stanovništva.

Situacija se brzo pretvorila u humanitarnu katastrofu. Veći deo grada je ostao bez struje, gasa, vode, ali i lekova i hrane. Druge nedelje opsade gađano je porodilište, a nekoliko dana kasnije i pozorište u čijem se podrumima krilo skoro 1.300 ljudi. Tačan broj žrtva i dalje nije poznat, mada su pojedini ukrajinski zvaničnici tvrdili da je stradalo između 300 i 500 ljudi. Rusija, s druge strane, tvrdi da nije gađala pozorište i da je to delo ukrajinskih militanata i bataljona Azov.

Ukrajinski zvaničnici kažu da je skoro 90 odsto infrastrukture grada uništeno, a da je u gradu ostalo oko 100.000 ljudi od skoro pola miliona, koliko ih je živelo pre početka rata.

Slom odbrane čeličane Azovstal

Definitivan pad Marijupolja došao je s padom čeličane Azovstal, velikog kompleksa na obali Azovskog mora, koji ispod zemlje ima čitav niz komplikovanih bunkera i tunela napravljenih tako da mogu da izdrže nuklearni napad.

Azovstal je bio poslednje uporište ukrajinskih marinaca, pripadnika bataljona Azov, ali i stotine civila koji su se skrivali u tunelima. Nakon niza napada 21. aprila Vladimir Putin naredio je da se čeličana blokira tako da ni muva ne proleti.

U narednim danima predali su se prvo civili koji su prebačeni u druge delove Ukrajine, a potom i borci. Poslednji vojnici su izašli iz bunkera 20. maja, njihova sudbina nije poznata, ali verovatno će im biti suđeno, moguće i u sklopu novog tribunala koji zvaničnici DNR najavljuju. Zaprećena kazna je doživotna robija.

Hronologija

Faza jedan - specijalna operacija

24. februar
- specijalna operacija je počela raketnim napadima širom cele teritorije Ukrajine. Kopneni upadi došli su iz Senkivke, prema Kijevu i s Krima prema Hersonu. Amfibijsko iskrcavanje sa Azovskog mora pokreće žestoko osporavani pokušaj zauzimanja Marijupolja. U Kijevu ruski padobranci dva puta pokušavaju da upadnu na predsednički kompleks, navodno da bi ubili Volodimira Zelenskog
 

25. februar
- od centralnog Kijeva do stenovitog ostrva u Crnom moru otpor Ukrajinaca je jači nego što je Putin zamišljao. Zelenski je objavio video u kojem je pokazao da ostaje u Kijevu i da nije prihvatio ponudu SAD da se evakuiše

2. mart

- skoro nedelju dana nakon početka sukoba ruske snage su uspele da opkole Marijupolj, strateški važan grad i čvorište za izvoz. Istog dana ruske trupe osvojile su kontrolu nad Hersonom, što im je dalo skoro potpunu kontrolu nad kopnenim mostom između Krima, koji je Rusija anektirala 2014, i Donjecka, koji je pod okupacijom proruskih snaga

Faza dva - zastoj

6. mart

- do 10. dana sukoba glavni most preko reke Irpinj i brana na reci uništen su, poplavivši veliki deo područja zapadno od Kijeva. Stotine izbeglica peške je pobeglo preko ruševina mosta, ali ruskim snagama je sve teže da napreduju u suprotnom smeru

16. mart

- dok je Marijupolj bio opkoljen, ali i dalje pružao veliki otpor, u vazdušnom napadu je pogođeno pozorište, u kojem su se krile stotine civila. Dok su Ukrajinci optužili Ruse za napad, Moskva je negirala da gađa civile i civilne mere, što je ponavljala od početka sukoba

22. mart

- Ukrajina je rekla da su ruskim snagama ostale zalihe za još samo tri dana
Faza tri - povlačenje i preorijentisanje

29. mart

- Rusija je tokom razgovora sa Ukrajinom u Turskoj najavila da će drastično smanjiti vojnu aktivnost u blizini Kijeva i Černigova. Granatiranje je nastavljeno, dok je Rusija počela da se povlači sa severa. Ubrzo je Rusija napustila ove frontove i premestila nešto vojnika na istočni front. Ukrajinske snage koje su ušle u Buču nakon povlačenja Rusa navodno su našle tela na ulicama i u zgradama

14. april

- potonula je ruska ratna krstarica "Moskva". I dok su Ukrajinci tvrdili da su je pogodile njihove rakete, Rusija je rekla da je došlo do požara na brodu i da je on potonuo dok su ga vukli ka luci. Na potonuće "Moskve" gleda se kao na veliki poraz Putina u Ukrajini

18. april

- posle skoro tri nedelje relativnog zatišja, tokom kojih se ruska vojska pregrupisala i premestila, ukrajinska vlada saopštava da je počela nova ofanziva na istoku. Čini se da je ruski početni strateški cilj da opkoli glavne ukrajinske jedinice na liniji fronta proruskim separatističkim regionima. Žestoke borbe kod Izjuma i na staroj liniji fronta kod Donjecka postaju svakodnevna pojava

21. april

- Putin je izdao naređenje da se čeličana Azovstal u Marijupolju blokira, da ne može ni muva da prođe, ali da se otkaže napad na nju

Faza četiri - nakon Marijupolja

Foto: Printskrin

13. maj

- počinje da se pokazuje slabost u ruskoj ofanzivi u Donbasu. Ukrajinska odbrana potkopava plan za opkoljavanje ukrajinskih snaga pomoću pontonskog mosta za prelazak reke Siverski Donjec jugoistočno od Izjuma, što je dovelo do značajnih ruskih gubitaka. U međuvremenu ruske snage su navodno vraćene sa periferije Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, koji je bio pod teškim bombardovanjem od početka sukoba

17. maj

- branioci iz Azovstala u Marijupolju najzad su se predali, a ruske snage su ih smestile u autobuse. Ukrajina je rekla da će se vratiti kao deo razmene zarobljenika, ali neki ruski zvaničnici sugerišu da će im možda biti i suđeno

1. jun

- Rusija je identifikovala Severodonjeck kao svoju sledeću stratešku metu i počele su borbe za opkoljavanje grada

3. jun

- sukobu u Ukrajini se ne nazire kraj. Centar borbi je sada na istoku Ukrajine, a Rusi su na korak do toga da imaju potpunu kontrolu nad Severodonjeckom