OD LAPONIJE DO LUBLINSKOG VOJVODSTVA: Zemlje NATO stvaraju "gvozdenu zavesu" duž granica sa Rusijom

Pet zemalja NATO, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska i Finska, spremne su da miniraju područja, duž granica sa Rusijom, kako bi stvorile "novu gvozdenu zavesu", izveštava britanski The Telegraph.

Takve planove dokazuje odluka ovih zemalja da se povuku iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina, ističe britanski list.

Prema pisanju The Telegraph, nova i eksplozivna gvozdena zavesa protezaće se od Laponije, na krajnjem severu Finske, do Lublinskog vojvodstva, u istočnoj Poljskoj. Ako bude potrebno, zemlje NATO, koje se graniče sa Rusijom, mogu da postave milione mina u "tihim borovim i brezovim šumama" duž svojih granica.

Prema publikaciji, vojni stratezi zemalja već izračunavaju koja područja pograničnih teritorija će biti minirana u slučaju sukoba sa Rusijom. Kao primer, publikacija podseća Litvaniju, čije su vlasti izdvojile 800 miliona evra za proizvodnju protivtenkovskih i protivpešadijskih mina.

Bivši litvanski ministar odbrane i sadašnji član Sejmasa, Laurinas Kašćunas, rekao je da je plan Vlade da nagazne mine postanu deo celog sistema odbrane, uključujući protivtenkovske prepreke, poput "Zmajevih zuba", dronove i oružje dugog dometa.

Prema rečima Kašćunasa, Litvanija će sama proizvoditi mine, a biće potrebne stotine hiljada. Napomenuo je da će se u mirno doba mine skladištiti bez postavljanja blizu granica sa Rusijom i Belorusijom, kako bi se osigurala bezbednost civila.

Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska su u martu objavile svoje planove da se povuku iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina. Finska, koja ima najdužu granicu sa Rusijom, od svih zemalja NATO, sledila je taj primer. Svih pet zemalja navelo je pogoršanje bezbednosti u regionu kao razlog za svoju želju da se povuku iz konvencije.

Podsetimo, vojni sukob između Rusije i NATO mogao bi da počne insceniranim incidentom, na primer, na železničkoj pruzi od Moskve do Kalinjingrada, što bi primoralo zemlje Alijanse da primene član 5 Ugovora o kolektivnoj odbrani. Scenario hipotetičkog sukoba opisala je agencija Bloomberg.

Železnička pruga Moskva-Kalinjingrad, koja prolazi kroz Viljnus, bez zaustavljanja vozova, jedna je od najranjivijih tačaka, piše agencija. Bivši litvanski ministar spoljnih poslova, Gabrijelijus Landsbergis, sugerisao je da bi ova ruta mogla biti iskorišćena za rusku provokaciju. Na primer, Rusija bi odlučila da zaustavi voz na litvanskoj teritoriji, pod nategnutim izgovorom, a zatim bi izjavila da je potrebno poslati trupe da spasu zarobljene ruske građane, opisuje Bloomberg mogući scenario.

U ovom slučaju, baltičke zemlje bi primenile član 5 Ugovora o kolektivnoj odbrani i pokrenule kontranapad na Rusiju i, moguće, Belorusiju, piše Bloomberg. Čak i ako ne reaguju sve zemlje NATO, države blizu borbi bi, verovatno, napale ruske snage i poslale pomoć baltičkim državama, navodeći egzistencijalnu pretnju po evropsku bezbednost, ističe agencija. Rusija bi mogla da odgovori udarom na evropske vojne baze i kritičnu infrastrukturu.

Prema Bloombergu, šteta od hipotetičkog sukoba između Rusije i NATO po globalnu ekonomiju mogla bi da dostigne 1,5 biliona dolara u prvoj godini. Gubici bi mogli biti mnogo značajniji, ako se sukob proširi van baltičkih država.