OVO JE MNOGIMA PROMAKLO! Tokom rasprave o Srebrenici spomenut i jedan JEZIVI RAT koji je trajao svega 100 dana, ali je bio KRVAVIJI od mnogih!

Kao što je poznato, danas je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena sramna Rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Ova rezolucija usvojena je sa 84 glasa "za", 19 "protiv" i 68 "uzdržanih" glasova. O tome šta donosi ova rezolucija više možete saznati OVDE.

Tokom izlaganja diplomata zemalja koje su glasale u GS UN često smo imali prilike da čujemo spominjanje rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, posebno pitanje koje su pokretale muslimanske zemlje u GS UN.

Ovo pitanje su pokrenule u nameri da osude napad Izraela na Pojas Gaze koji je prouzrokovao više od 35.000 poginulih palestinskih civila.

Pored toga, od pojedinih podsaharskih afričkih zemalja mogli smo da čujemo i za još jedan krvavi konflikt koji se odigravao na afričkom tlu u isto vreme kada je trajao i rat u BiH. Mogli smo da čujemo o genocidu u Ruandi.

Ovu temu su posebno načele dve afričke države DR Kongo i Ruanda, koje drže različite stavove povodom ovog masovnog zločina. 

"Genocid u Ruandi", takođe poznat kao genocid nad Tutsima, dogodio se između 7. aprila i 19. jula 1994. godine tokom građanskog rata u Ruandi.

Tokom ovog perioda od oko 100 dana, pripadnici manjinske etničke grupe Tutsi, kao i neki umereni Hutu i ​​Tva, ubijale su naoružane Hutu milicije.

Iako Ustav Ruande navodi da je više od milion ljudi stradalo u genocidu, stvarni broj poginulih je nepoznat, a neke procene sugerišu da je stvarni broj ubijenih verovatno manji.

Najšire prihvaćene naučne procene su oko 500.000 do 800.000 poginulih Tutsija, otprilike brojka koja odgovara broju ubijenih Srba, Jevreja i Roma u logorima NDH, posebno Jasenovcu, tokom Drugog svetskog rata.

Godine 1990, Ruandski patriotski front (RPF), pobunjenička grupa sastavljena uglavnom od Tutsi izbeglica, izvršila je invaziju na severnu Ruandu iz svoje baze u Ugandi, započevši Ruandski građanski rat.

Tokom naredne tri godine, nijedna strana nije uspela da stekne odlučujuću prednost.

U nastojanju da privede rat mirnom kraju, ruandska vlada na čelu sa predsednikom iz naroda Hutua, Juvenalom Habjarimanom, potpisala je sporazum iz Aruše sa RPF 4. avgusta 1993.

Katalizator za rat je bilo Habjarimanino ubistvo 6. aprila 1994. godine, stvarajući vakuum političke moći što je dovelo do okončanja mirovnih sporazuma.

Genocidna ubistva počela su sledećeg dana kada su većinom Hutu vojnici, policija i paravojne milicije ubili ključne vođe Tutsa  i umerene vojne i političke vođe Hutua.

Obim i brutalnost genocida izazvali su šok širom sveta, ali nijedna država nije intervenisala da silom zaustavi ubistva.

Većina žrtava ubijena je u sopstvenim selima ili gradovima, često su ubijali svoje komšije i meštane.

Hutu bande su tražile žrtve koje su se krile u crkvama i školskim zgradama.

Milicija je ubijala žrtve mačetama i puškama.

Seksualno nasilje je bilo rašireno, a procenjuje se da je tokom genocida silovano 250.000 do 500.000 žena.

RPF je brzo nastavio građanski rat kada je genocid započeo i zauzeo svu državnu teritoriju, okončavši genocid i prisiljavajući vladu i izvršioce genocida da prebegnu u Zair (danas Demokratska Republika Kongo).

Genocid je imao trajne i duboke posledice.

1996. godine ruandska vlada predvođena RPF-om pokrenula je ofanzivu na Zair, dom prognanih vođa bivše ruandske vlade i mnogih izbeglica Hutua, započevši Prvi rat u Kongu i ubivši oko 200.000 ljudi.

Danas, Ruanda ima dva državna praznika za oplakivanje žrtava genocida, a "ideologija genocida" i "divizionizam" su krivična dela.