EKSKLUZIVNO ZA REPUBLIKU! Ambasador Izraela u Srbiji o ratnim ciljevima zemlje: Hamas je problem, a ne deo rešenja, naš jedini izbor je pobeda

Izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, izjavio je da je odluka o otkazivanju posete najviših izraelskih zvaničnika Vašingtonu upućena Hamasu kao jasna poruka da se Izrael neće povinovati međunarodnom pritisku da zaustavi rat u Pojasu Gaze.

Netanjahu je istakao da je ovo bio odgovor na nedavnu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na prekid vatre u Gazi, a koju SAD nisu blokirale svojim vetom.

Ova rezolucija usledila je nakon serije neuspešnih pokušaja u Savetu bezbednosti UN da se postigne dogovor oko prekida vatre. Netanjahu je naglasio da je izraelska ofanziva odgovor na napade Hamasa na južni deo Izraela 7. oktobra.

Reakcija izraelskog premijera dolazi u trenutku kada međunarodna zajednica strepi od najavljene izraelske kopnene invazije na Rafu, koja može odneti veliki broj žrtava i nesagledive humanitarne katastrofe, imajući u vidu da se u Rafi trenutno nalazi oko 1,3 miliona palestinskih izbeglica.

Tim povodom, u petak smo razgovarali sa Nj.E. Mohamedom Al Namurom, ambasadorom Palestine u Srbiji, dok vam danas predstavljamo gledišta Nj.E. Jahela Vilana, ambasadora Izraela u Srbiji, koji je izneo stavove Tel Aviva u vezi aktuelne situacije.

Kako komentarišete trenutnu situaciju na Bliskom istoku?

- Situacija je da smo u ratu, koji nismo ni želeli ni započeli. Nakon varvarskog masakra od 7. oktobra, kada je oko 250 Izraelaca kidnapovano, od čega je 134 još uvek u zatočeništvu, ovo je rat za naše pravo da nastavimo da živimo sigurno i bezbedno u svim delovima zemlje, unutar međunarodno priznatih granica države Izrael. To je i razlog zašto ovaj rat ima ogromnu podršku javnosti, kao i zašto je naš jedini izbor pobeda u ovom ratu.

Sve više je kritika u svetu na to kako Izrael vodi rat u Pojasu Gaze, zbog velikog broja civilnih žrtava. Kako odgovarate na te optužbe?

- Nažalost, veliki deo kritike je posledica neznanja, ali u izvesnoj meri i licemerja u kontekstu onoga što je nama dozvoljeno u odnosu na ono što je drugima dozvoljeno, kao i neznanja i nerazumevanja ciljeva zločinačkog napada Hamasa i načina na koji se vode borbe u Gazi. 

Dozvolite mi da naglasim, i to činim sa punom odgovornošću, da ne postoji armija na svetu koja bi vodila ovu vrstu rata, koji je nama nametnut u Gazi, sa ovim brojem civilnih žrtava, koji je značajno niži u poređenju sa sličnim sukobima kroz istoriju u čemu su saglasni brojni međunarodni stručnjaci za bezbednost.

Najglasniji kritičari zanemaruju činjenice i za njih su samo brojevi važni u negiranju prava Izraela na samoodbranu. Time samo idu na ruku Hamasu koji je računao na upravo takvu reakciju.  

Foto: Ambasada Izraela

Kako gledate na postupak protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, koji je pokrenula Južnoafrička Republika?

- To je još jedan primer političkog pokušaja da se zaustavi Izrael zloupotrebom ugleda Međunarodnog suda pravde, koji je na sreću propao. Južna Afrika se nije ni potrudila da proveri sporne tvrdnje o počinjenom genocidu. Ni četiri meseca od početka sukoba Tužilaštvo nije uspelo da pronađe ni jedan dokaz o ratnim zločinima koji bi se mogli definisati kao genocidni. 

Izrael, kao pravna država, se od prvog dana u potpunosti pridržava međunarodnog prava. Svi oni koji su zaista želeli da vide genocidne zločine trebalo je da samo pogledaju video-snimke Hamasovih terorista od 7. oktobra.

Da li je Izrael spreman za moguću eskalaciju rata, pogotovo u slučaju uključenja Irana ili drugih arapskih zemalja u sukob? Da li je takav scenario moguć i realan?

- Izrael je spreman za svaki scenario, ali od početka ponavljamo da ne želimo eskalaciju sukoba, već da isključivo ispunimo naše ciljeve u Gazi. Dugoročno, nemamo izbora nego da držimo Hezbolah daleko od naše severne granice u skladu sa Rezolucijom SB UN 1701. U suprotnom, bezbedan povratak 60.000 Izraelaca koji su napustili svoje domove duž severne granice neće biti moguć.

Nema nikakve sumnje da Iran stoji iza svakog pokušaja ugrožavanja regionalne stabilnosti kao i više puta javno iskazane želje da Izrael bude uništen. Međunarodna zajednica mora imati ovo u vidu, u pronalaženju diplomatskog rešenja koje je uvek bolje od vojnog.

Foto: Tanjug/AP

Šta biste naveli kao krajnji ratni cilj Izraela?

- Ciljevi rata od početka su isti: povratak svih talaca kući, kao i vojno i političko uništenje terorističke organizacije Hamas, čemu smo u potpunosti posvećeni.  

Kako biste ocenili držanje velikih sila prema ratu u Pojasu Gaze, posebno SAD i Rusije?

- Večina zapadnih vlada, na čelu sa SAD, u potpunosti razume izraelske vojne ciljeve, pre svega, zahtev za bezuslovno oslobađanje 134 nevina talaca. Ovo ne znači da tokom proteklih šest meseci nije bilo nesporazuma, posebno u vezi sa stradanjem civilnog stanovništva Gaze.

Kao i Srbija, Izrael je mala zemlja koja u potpunosti razume značaj međunarodne podrške i zato ulažemo sve napore kako bismo ispunili očekivanja naših saveznika, kako u vezi sa isporukom humanitarne pomoći Gazi, tako i onoga što Izraelske odbrambene snage čine kako bi stradanje civila bilo svedeno na minimum.  

Da li je mirovno rešenje moguće bez priznanja prava palestinskom narodu na suverenu državu?

- Po meni, to pitanje pripada vremenu pre 7. oktobra. Masakr od 7. oktobra nije imao za cilj da unapredi poziciju Palestinaca u kontekstu pregovora o rešenju o dve države, već da najveći mogući broj Jevreja bude ubijen, što je uz uništenje Izraela srž ideologije Hamasa. Ta teroristička organizacija je javno govorila da planira nove "7. oktobre".

Nažalost, istraživanja javnog mnjenja nakon masakra pokazuju da ga skoro 90 odsto Palestinaca apsolutno podržava. Zato smatram da je krajnje vreme da se palestinskoj javnosti i rukovodstvu postavi pitanje: "Da li zaista podržavaju uništenje Izraela kao jevrejske države kao što ankete pokazuju ili su za rešenje o dve države?" 

Mišljenja sam da masakr, kao i činjenica da ga do sada ni jedan palestinski lider nije osudio, ne ostavlja prostora za optimizam kada je reč o postizanju mira u doglednoj budućnosti.

Foto: Tanjug/AP

Šta je minimum, a šta maksimum što Izrael može da ponudi Palestincima?

- Za nas minimum predstavlja pravo na život u miru unutar bezbednih granica. Od UN Plana podele iz 1947. do Sporazuma iz Osla 1993. kao i svih pregovora koji su usledili, Izrael je uvek bio strana koja se zalagala za mir i teritorijalni kompromis. Palestinci su sa druge strane odbijali svaki predlog, što čine i danas, isključivo zbog svoje ideologije protivljenja samom postojanju države Izrael.         

Kineski predsednik, Si Đinping, je kao opciju ponudio održavanje mirovne konferencije. Da li je za Izrael prihvatljiva takva opcija, slična onoj iz Osla 1993. godine?

- Kao što sam već rekao, sve dok je 134 građana Izraela zatočeno u Gazi i sve dok Hamas, koji poziva i radi na uništenju izraela, kontroliše Gazu, nezamislivo je govoriti o mirovnim pregovorima bez obzira na to ko su posrednici. Hamas je problem, a ne deo rešenja, stoga je njegova eliminicija cilj svakog ko zaista želi mir u regionu.      

Na koji način je moguće postići održiv mir na području Bliskog istoka?

- Mir može biti postignut onoga dana kada palestinski narod prihvati pravo Izraela da postoji i činjenicu da mi ne idemo nikuda. Nažalost, i danas, 76 godina od osnivanja države Izrael oni ne prihvataju tu realnost.