JULIJA GAZI KORACIMA SONJE GANDI! Zbog JEDNE odluke oči javnosti uprte u nju, OVO su crne udovice političara koje su promenile tok istorije!

Nakon smrti ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u kaznenoj koloniji u Rusiji, njegova udovica Julija Navaljna poručila je da će nastaviti rad pokojnog muža.

Ova odluka nije neuobičajena u političkim krugovima, jer kroz savremenu istoriju, nekoliko žena iz raznih delova sveta donelo je sličnu odluku, prenosi BBC.

Koreta Skot King (Amerika)

Koreta Skong King je pre svega poznata kao supruga Martina Lutera Kinga, afroameričkog borca za građanska prava. Nakon što je njen suprug ubijen, učinila je sve da nastavi rad koji je on započeo. King se našao na meti belih suprematista, ali je Koreta podržavala muža, ali je istovremeno otvoreno kritikovala činjenicu da su žene efektivno isključene iz aktivnosti u njegovom pokretu. Nakon njegove smrti, osnovala je centar nazvan po njenom pokojnom suprugu, čija je svrha bila očuvanje i proučavanje njegove zaostavštine.

Sonja Gandi (Indija)

Sonja Gandi izabrana je za predsednicu stranke Indijski nacionalni kongres 1998. godine. Bila je teško vreme za nju, jer su dva bivša lidera stranke, Indira Gandi i njen sin Radživ, postali žrtve političkih atentata. Sonja Gandi je rođena u Italiji, a muža je upoznala na Kembridžu, gde je studirala engleski. Nakon ubistva Indire Gandi 1984. godine, Radživ je postao premijer, ali i on je ubijen 1991. godine. Sonja se u početku odbijala da preuzme ulogu koju je njen muž imao u stranci, ali je kasnije promenila stav i postala liderka opozicione koalicije.

Korason Akino (Filipini)

Korason Akino postala je predsednica Filipina 1986. godine, kada je protestima svrgnut režim Ferdinanda Markosa. Jedan od povoda za proteste bilo je ubistvo njenog supruga, opozicionog lidera Beninja Akina, 1983. godine. Akino je bila u senci tokom cele karijere muža, ali je postala predsednička kandidatkinja opozicione koalicije i uspela da ostvari izbornu pobedu. Tokom godina njene vladavine, u zemlji je bilo nekoliko pokušaja državnog udara, ali je uspela da ostane na vlasti.

Svetlana Tihanovskaja (Bjelorusija)

Pre predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, Svetlana Tihanovskaja je bila prevodilac. Događaji 2020. godine radikalno su promenili njen život, kada se kandidovala nakon što njenom suprugu, preduzetniku i blogeru Sergeju Tihanovskom, nije bilo dozvoljeno da učestvuje. Tihanovski je osuđen na 18 godina zatvora, i trenutno je na izdržavanju kazne. Tihanovskaja je napustila Belorusiju i postala liderka opozicije u egzilu.

Izabel Peron (Argentina)

Izabel Peron je imenovana za predsednicu Argentine u julu 1974, posle smrti muža. Tako je postala prva predsednica države u svetu, iako nije pobedila na opštim izborima. Nekoliko godina kasnije, svrgnula ju je vojna hunta. Izabela se našla u kućnom pritvoru, gde je ostala do 1981. godine.

Sirimavo Bandaranaike (Šri Lanka)

Sirimavo Bandaranaike sa Šri Lanke bila je prva premijerka na svetu. Na čelo vlade došla je 1960. godine, nakon što je njen muž Solomon ubijen skoro pred njenim očima. Bandaranaike je bila premijerka od 1960. do 1965., a zatim od 1970. do 1977. i ponovo u ceremonijalnoj ulozi od 1994. do 2000. godine.

Mireja Moskoso (Panama)

Mireja Moskoso je bila predsednica Paname od 1999. do 2004. godine. Njen suprug Arnulfo Arijas, koji je bio skoro 45 godina stariji od nje, bio je predsednik tri puta. Nakon što je Arijas umro u egzilu, Moskoso se vratila u Panamu i postala predsednica.

Halida Zia (Bangladeš)

Halida Zia je bila premijerka Bangladeša od 1991. do 1996, a zatim ponovo od 2001. do 2006. godine. Bila je prva žena u historiji Bangladeša i druga u muslimanskom svetu, posle Benazir Buto iz Pakistana, koja je vodila demokratsku vladu kao premijerka. Zia je postala premijerka posle prvih slobodnih opštih izbora u Bangladešu, 27. februara 1991. godine.

(BBC)

BONUS VIDEO