BOG NA NEBU, PUTIN U KREMLJU: Predsednički izbori neće doneti promene u Rusiji, ali prete da izmene svet

Predsednički izbori u Rusiji u martu 2024. neće ništa izmeniti jer će na njima pobediti čovek koji je sebi dao zadatak da promeni svet. Vladimir Putin čvrsto drži uzde države i osim više sile ne postoji ništa što može da ga spreči da dobije i peti mandat i pokuša da dovrši svoj projekat uklanjanja hegemonije NATO, Amerike i dolara.

POTPUNO JEDINSTVO

Putin je bio v. d. predsednika 1999, kada mu je Jeljcin predao dužnost, pa u dva mandata od 2000. do 2008. Tada je postao premijer, a za predsednika je izabran Dmitrij Medvedev.

Već 2012. Putin je ponovo postao predsednik, ali s mandatom od šest godina, pa su naredni izbori održani tek 2018.

Pre dve godine unete su izmene u ustav Rusije, na osnovu čega su svi Putinovi prethodni mandati uzeti kao da se nisu desili. To mu daje pravo na još dva šestogodišnja mandata, tako da 71-godišnji Putin ima pravo da do 2036. bude predsednik i raspolaže carskim tronom u Kremlju.

Foto: Tanjug/AP

Zapad je uvek dovodio u pitanje legitimnost izbora, ali je nesporno da je baš Putin svaki put bio taj kog su Rusi želeli za predsednika. I nije reč samo o običnom narodu. Putin je od 1999, kada ga je Boris Jeljcin imenovao za premijera, pa za svog naslednika, pažljivo vodio računa o interesima elita u politici, ekonomiji, vojsci i bezbednosnim strukturama. S vremenom je postala neupitna ta saglasnost elita iz svih oblasti povodom ličnosti i politike Vladimira Putina. Njegovo vođstvo ne dovode u pitanje ni opozicione stranke ni oligarsi niti vojska ili obaveštajne službe jer niko ne želi da rizikuje poziciju, pa je opšti zaključak da je vreme rata i sankcija nepogodno za dvorske igre oko naslednika.

Pred birače Putin će izaći s uspesima vojske na frontu i sve snažnijim utiskom da je Ukrajina osuđena na propast i da će joj nametnuti uslove kapitulacije, za koje smatra da su neophodne. Takođe i s pobedom u ratu sankcijama koje je nametnuo Zapad.

KRAH SANKCIJA

Javni dug je za dve godine smanjen za 43 milijarde dolara. Pritom, ove godine zabeležen je rast BDP od 3,5 odsto, a prerađivačke industrije 7,5 procenata, pa Rusija nije samo benzinska stanica kako to kažu na zapadu. Nezaposlenost je pala na 2,9 odsto, dok su realne plate veće osam procenata. Ruse jedino muči realna inflacija na nivou od oko 7,5 odsto.

Pokazalo se i da Rusija nije izolovana i da uživa snažnu podršku, pre svega, glavnih članica BRIKS Brazila, Kine i Indije, ali i takozvanog globalnog juga, koji čini većinu država planete.

Narod traži ličnost jaku kao Staljin

Foto: pixabay.com

Rusija ima različitu političku tradiciju od Zapada. Na njenom čelu uvek se nalazila centralna ličnost bilo da je to bio baćuška-car, hazjajin (domaćin) Staljin, neki gensek ili predsednik. U krizna i ratna vremena narod se čvršće okupljao oko vožda, a zanimljivo je da je danas procenat onih koji imaju pozitivan odnos o Staljinu 70 odsto, isti kao kod birača koji podržavaju Putina. Očito, birači poistovećuju istorijsku tragediju koju su preživeli u Drugom svetskom ratu sa sukobom sa Zapadom u kojem se Rusija danas nalazi.

Pre rata, pozitivan odnos prema Staljinu imalo je samo 50 odsto Rusa. Ipak, i to je bilo dovoljno da komunisti Zjuganova u kampanji za parlamentarne izbore 2016. iskoriste Staljina. U Arhangelsku su komunisti tada postavili bistu voždu proletera, a u Penzi su čak podneli zahtev za ukidanjem odluke 20. kongresa iz 1956, kada je osuđen kult ličnosti, čime je započet proces destaljinizacije u SSSR.

Centralni komitet Zjuganovih komunista podržao je ovu inicijativu. U Penzi je osnovan Staljinski centar čiji je cilj da popularizuje i aktuelizuje praksu vožda svetskih proletera.

Potom su ponovo podignuti spomenici Staljinu u Pskovskoj oblasti, Novosibirsku, u Stavropolju su komunisti dobili podršku gubernatora Vladimira Vladimirova, koji je javno izrazio uvažavanje Staljina. Vladimirov pripada vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija, ali radi pod portretom Staljina u mundiru generalisimusa.