PRETI NAM KOLAPS PRIRODE: Da li čovečanstvo može da preživi do 2050. godine? Naučnici iznose alarmantne prognoze!

Autor:

Svet

03.12.2023

09:35

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Naučnici širom sveta upozoravaju da će kontinuirano uništavanje prirode do sredine ovog veka imati ozbiljne posledice.

PRETI NAM KOLAPS PRIRODE: Da li čovečanstvo može da preživi do 2050. godine? Naučnici iznose alarmantne prognoze!

Foto: pixabay.com

Prema njihovim prognozama, postoji pet glavnih faktora gubitka prirode koji će dovesti do ozbiljnih šokova u snabdevanju hranom i pijaćom vodom, nestanka jedinstvenih vrsta i gubitka ključnih predela za ljudsku kulturu i slobodno vreme. Ovi faktori uključuju uništavanje ekosistema, promene korištenja zemljišta, invazivne vrste, prekomerni izlov riba, nagomilavanje plastike, hemikalija, pesticida i veštačkih đubriva u prirodnim ekosistemima, kao i ugrožavanje podzemnih voda.

Stručnjaci sa svih kontinenata upozoravaju da nepreduzimanje mera do sredine veka može rezultirati izumiranjem brojnih biljnih i životinjskih vrsta, širenjem invazivnih vrsta, plastičnim zagađenjem velikih razmera, opadanjem ribljih populacija i nestajanjem šuma. Aleksandre Antoneli, naučni direktor u Kraljevskom botaničkom vrtu u Londonu, izražava zabrinutost zbog beskrajnog uništavanja prirodnih ekosistema u Brazilu, ističući da vreme ističe i da je neophodno hitno delovanje kako bi se sačuvala bioraznolikost.

Istraživači procenjuju da je čovečanstvo u poslednjih 10.000 godina iskrčilo oko trećinu svih šuma kako bi stvorilo poljoprivredno zemljište, uništavajući ključne ekosisteme poput tropskih kišnih šuma. Ema Arčer, profesorka geografije i nauke o životnoj sredini na Univerzitetu u Pretoriji, ističe da se predeo Karu u Južnoafričkoj Republici menja, oblikovan promenom poljoprivrednih sistema, povećanim ulaganjima u rudarstvo i obnovljivu energiju i klimatskim promenama.

Najmanje 3.500 štetnih invazivnih vrsta zabeleženo je na globalnom nivou, šire se pomoću ljudskih putovanja i trgovinom, a igraju sve veću ulogu u prirodnim katastrofama. Anibal Pošar, profesor šumarstva na Univerzitetu Konsepsijon, ističe da će Čile do 2050. godine "izgubiti svoju ekološku jedinstvenost i biće manje prikladan za prirodu i ljude" ako se nešto ne preduzme.

Stručnjaci ističu da nagomilavanje ovih supstanci u prirodnim ekosistemima predstavlja ozbiljnu pretnju bioraznolikosti i zahteva hitnu akciju. Dr. Markus Eriksen, suosnivač Instituta 5 Gžajrs, naglašava važnost snažnog globalnog sporazuma UN o plastičnom zagađenju kako bi se izbeglo preplavljivanje ključnih ekosistema s više otpada.

Federiko Mađi sa Univerziteta u Sidneju upozorava da se na svetskim usevima i poljima svake godine zbog kontrole neželjenih biljaka, gljivica i bakterija koristi oko tri miliona tona pesticida. Ostaci pesticida održavaju svoju bitnu funkciju, smanjujući bioraznolikost gde god se transportuju, ističe Mađi.

BONUS VIDEO: 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Komentari (0)

Loading