EVO ZAŠTO JE PRIGOŽIN DOBIO DRUGU ŠANSU: Putin je morao da bira između DVA ZLA i prelomi, Vagner i njegov vođa su NEZAMENLJIVI

„Komandanti Vagnerove grupe su na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju uverili da su njegove čvrste pristalice i da su spremni da nastave da se bore za otadžbinu“, rekao je sekretar za štampu šefa države Dmitrij Peskov.

Sastanak je održan u Kremlju 29. juna, a Putin je na njega pozvao 35 ljudi, među kojima i šefa Vagnera. Razgovaralo se o događajima od 24. juna.

Foto: Printskrin

 

U pokušaj da se pronađu motivi koji stoje iza Putinove neočekivane, ali vrlo pragmatične odluke stoji činjenica da je ovo radikalna promena uobičajenog političkog obrasca Putinove ere: ako neki „drug ispadne iz poverenja” predsednika i bude proglašen za državnog neprijatelja, onda mu se više ne ukazuje poverenje, i plaća svoja dela do kraja (na primer kao Mihail Hodorkovski koji je, inače, takođe optužen svojevrsne pobune).

Jevgenij Prigožin se pokazao kao potpuno jedinstven izuzetak od pravila, piše portak MK.ru.

Ne može se, naravno, reći da je izjava Dmitrija Peskova bila grom iz vedra neba. Već uveče 24. juna ruske vlasti su počele polako da se udaljavaju od zvaničnog stava izrečenog ujutru istog dana: zemlja je bila suočena sa pobunom, čiji će organizatori biti strogo kažnjeni. Jevgenij Prigožin se ponašao kao čovek koji zna više od bilo koga drugog i potpuno je bio uveren u uspešan završetak političke krize za sebe.

Zašto je ovaj kraj za njega bio tako uspešan? Ne znamo 90% ili čak 99% onoga što se dešavalo iza scene. Ali evo šta leži na površini.

U Rusiji je opšte prihvaćeno da je Staljin jednom izgovorio frazu: „Nemamo nezamenljivih!“

Ali u stvari, to uopšte nije rekao Staljin, već kandidat za predsednika SAD Vudro Vilson 1912. godine.

Nezamenljivih u Rusiji je bilo i ima ih i sad. Nezamenljiv je na primer, PMC "Vagner".

Bez obzira šta mislimo o aktivnostima Jevgenija Prigožina, njegova ideja je suštinski deo borbene snage države. Prema zvaničnim podacima, Rusija bi 2023. godine trebalo da potroši 4 triliona 981 milijardu 606 miliona rubalja na potrebe odbrane.

A evo šta je Vladimir Putin rekao o budžetu PMC Vagner 27. juna:

„Samo od maja 2022. do maja 2023. država je Vagneru isplatila 86 milijardi 262 miliona rubalja za plate i stimulativne isplate. Od toga je dodatak 70 milijardi i 384 miliona, podsticajne isplate - 15 milijardi i 877 miliona. Plaćanja osiguranja - 110 milijardi i 179 miliona rubalja.

Ukupno 200 milijardi. Ovo je otprilike dvadeset petina od pet triliona. Brojke su različite, ali prilično uporedive. Ali glavna stvar, naravno, nije količina potrošenog novca, već kako se koristi. I koristi se, u smislu borbene moći, veoma efikasno. Zauzimanje Bakhmuta govori samo za sebe. A i akcije Vagnera 23-24. juna govore same za sebe. Vagner je veoma moćna, disciplinovana, motivisana i efikasna oklopna pesnica.

Foto: Printskrin/telegram/RIA Novosti

 

Zašto bi se ruska država, u pozadini teške krize u odnosima sa značajnim delom spoljnog sveta, odrekla ove oklopne pesnice?

A sada pažnja. Ako je Vagner neophodan za rusku državu, onda je Jevgenij Prigožin neophodan za Vagner.  Rukovodioci zvaničnih ruskih vlasti i agencija za sprovođenje zakona lako se menjaju uz pomoć jednog predsedničkog dekreta. Bio je jedan, sad je drugi. Život i rad se nastavljaju kao da se ništa nije dogodilo.

U slučaju strukture koju je stvorio Jevgenij Prigogin, sve je sasvim drugačije. Vagner je Prigožin, a Prigožin je Vagner. Van spoja jedni sa drugima, oni jednostavno ne mogu postojati - ili, ako mogu, onda sa naglo smanjenom efikasnošću. 

Isto tako, Vagner ne može da postoji bez Rusije i bez ruskog državnog budžeta. Recimo da bi PMC otišao u Belorusiju. Šta bi ona tamo radila i čijim novcem? Nema odgovora. Ne postoji, u stvari. A ne može biti u principu.

Samo ruski budžet je pogodan za ulogu izvora sredstava za PMC Vagner. 

Sigurno je da je Vladimir Putin dobro svestan traumatične prirode onoga što se dogodilo 23-24. juna za sistem upravljanja zemljom. Govor od 27. juna pokazuje da on nema iluzija: „Država je u potpunosti preuzela održavanje, a deo cele ove grupe, kompanija Konkord, istovremeno je zaradila 80 milijardi rubalja. Ali nadam se da u toku ovih radova niko ništa nije ukrao ili, da kažemo, da nije mnogo krao.”

Ova vrlo iskrena predsednička fraza govori mnogo. O tome, posebno, da je vlasnik Kremlja svestan da mora da bira između opcija, od kojih je svaka donekle veoma teška – i vojno, i politički, i pravno, i moralno. Kao rezultat, sve se svodi na procenu posledica odluke.

Foto: Tanjug/AP

 

Putin je procenio i napravio izbor – u korist pragmatizma, a ne nekih formalnih standarda (da to tako kažemo). Naravno, izjave Dmitrija Peskova od 10. jula nisu kraj priče. Ostaju i dalje otvorena razna pitanja, od kojih glavno izgleda ovako: gde su garancije da se događaji od 24. juna neće ponoviti?

Ove garancije se ne mogu svesti na nečija uveravanja u lojalnost (iako se ona, naravno, ne mogu izostaviti). Sistem upravljanja u efikasnoj državi ne funkcioniše tako.

Administrativni sistem u efikasnoj državi onemogućava samu ideju pobune. Putin je toga dobro svestan, ili čak najbolje od svih zna. Ali ono što će predsednik dalje uraditi na osnovu ovih saznanja neće nužno brzo postati javno poznato.

BONUS VIDEO: