GRADI SE NOVI BERLINSKI ZID U EVROPI: Tri metra visok, 200 km dugačak, imaće bodljikavu žicu, a evo koga će razdvajati

Autor: Republika

Svet

02.03.2023

10:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Finska je počela da krči šume koje se nalaze nadomak njene granice s Rusijom kako bi tamo mogla postaviti 200 kilometara dugačku i tri metra visoku ogradu s bodljikavom žicom na vrhu, piše Vašington post.

GRADI SE NOVI BERLINSKI ZID U EVROPI: Tri metra visok, 200 km dugačak, imaće bodljikavu žicu, a evo koga će razdvajati

Foto: Tanjug/AP

Finska se dala u gradnju jer više nije sigurna da će Rusija voditi računa o sigurnosti njihove granice.

- Finski su graničari procenili da na delu istočne granice zbog novonastalih bezbednosnih okolnosti mora da se sagradi barijera - rekao je u sredu voditelj projekta Ismo Kurki.

Finska je u septembru 2022. godine najavila da su njeni graničari osmislili plan za izgradnju ograde.

Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska planiraju da izgrade 1245 kilometara dugu ogradu koja će njih i Evropsku uniju odvojiti od Rusije i Belorusije, a neke su od tih zemalja već krenule s radovima na segmentima ograde.

Letonija je 2021. najavila da će na svojoj granici s Belorusijom sagraditi 506 kilometara dugačku ogradu, Litvanija je na svojoj granici s Belorusima već počela da gradi 498 kilometara dugačku ogradu, a Estonija je ubrzala fazu planiranja 114 kilometara dugačke ograde na svojoj granici s Belorusijom. Poljska je u novembru 2022. godine objavila da na svojoj granici s Kalinjingradom planira da izgradi 2,4 metra visoku ogradu s bodljikavom žicom na vrhu. Poljski vicepremijer i ministar odbrane Mariuš Błaščak prošle je nedelje objavio fotografije na kojima se može videti da se ta ograda već podiže, kako prenosi Jutarnji list.

Foto: Tanjug/AP

 

Spomenute zemlje su u ovaj projekt krenule jer je Rusija pre više od godinu dana izvršila invaziju na susednu joj Ukrajinu koja se u međuvremenu pretvorila u punopravni rat.

Celi njihov poduhvat neodoljivo podseća na Gvozdenu zavesu, 6920 kilometara dugačku kolekciju raznih barijera koje su tokom Hladnog rata bile granica između komunističkoj Istoka i kapitalističkog Zapada. Deo te barijere bio je i Berlinski zid, čiji je pad na kraju doveo do pada komunizma u središnjoj i istočnoj Evropi i ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holovej koledžu, na Univerzitetu u Londonu, rekao je da se barijera može posmatrati kao "zavesa od bodljikave žice".

Svih pet evropskih zemalja koje ili planiraju da počnu da grade ogradu ili je već grade rekle su da su zabrinute što strane vlade dozvoljavaju ilegalnim migrantima da uđu na njihovu teritoriju ili planiraju da to učine u budućnosti.

Neke od ovih zemalja pustile su u rad planove za ograde nakon što je Belorusija 2021. pozvala migrante k sebi, a zatim ih "prosledila" državama članicama Evropske unije sa kojima se graniči. Vašington post navodi da je beloruski diktator Aleksandar Lukašenko odgovorio na sankcije koje je njegovoj zemlji uvela EU.

Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska žele da što pre podignu ogradu prema Rusiji i Belorusiji jer strahuju da bi Rusija mogla da pokuša da uradi isto što je uradio Lukašenko 2021. godine.

Foto: Twitter/TadeuszGiczan

 

Finsko-ruska granica duga je 1338 kilometara i predstavlja najdužu granicu koju jedna država EU ima sa Rusijom. Finska vlada je, međutim, odlučila da postavljanje ograde duž cele granice nije isplativo. Finci se nadaju da će ograda od 404 miliona dolara, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2026. godine, na kraju pokriti 15 odsto finsko-ruske granice. Fincima je najvažnije da postave ogradu na jugoistoku zemlje u blizini postojećih graničnih prelaza.

Nakon što je Rusija krajem septembra 2022. naredila delimičnu mobilizaciju rezervista, Finska je znatno otežala Rusima dobijanje viza za ulazak u zemlju.

Ismo Kurki kaže da je promet na rusko-finskoj granici trenutno nizak.

Finski zvaničnici rekli su da žele da izgrade ogradu kako zemlja ne bi bila pogođena migrantskom krizom koju je izazvao Lukašenko na granici između njegove zemlje i Evropske unije, odnosno Litvanije, Letonije i Poljske.

- Fizička barijera je neophodna u situacijama velikih migracija. Ona takođe usporava pravac kretanja velikih masa ljudi koji se tada formiraju - rekli su finski graničari.

Čak i ako ljudi zaobiđu ogradu, to ih je ipak usporilo i omogućilo vlastima da upravljaju situacijom dodali su graničari.

Osim podizanja ograde na granici sa Rusijom, Finci će izgraditi i put za patrolna vozila i postaviti sistem nadzornih kamera, prenosi "Jutarnji list".

- Berlinski zid je demontiran 1989. godine i to je omogućilo Evropi da vidi svoje granice kao mesta bez trenja - rekao je Klaus Dods i dodao da sve ukazuje na vraćanje čvrstih granica Evropi.

- Puštaju se u rad ograde od bodljikave žice, dronovi i nadzorne kamere. Evropa se utvrđuje - dodao je profesor geopolitike.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO:

Komentari (0)

Loading