PUTINOV NUKLEARNI MAT ZA ZAPAD! Razmestio rakete gde se niko nadao nije (FOTO, VIDEO)

Rusija je podigla ulog u evropskoj bezbednosnoj igri. Najnoviji potez Moskve, raspoređivanje raketnog sistema "Orešnik" u Belorusiji, odjeknuo je kao snažna poruka evropskim prestonicama.

Orešnik kao političko-vojna poruka Evropi

Prema analizi ruskog političkog komentatora Rostislava Iščenka, ovaj korak nije samo tehničko pitanje dometa već duboko promišljena političko-vojna poruka, usmerena pre svega prema Londonu i Parizu.

 

Iako rakete orešnik imaju domet dovoljan da s ruske teritorije dosegnu Atlantski okean, njihovo stacioniranje u Belorusiji još više skraćuje vreme leta za dva-tri minuta - razliku koju neuki mogu smatrati zanemarljivom, ali Moskva je vidi kao ključnu. U savremenom raketnom ratovanju upravo tih nekoliko minuta odlučuje o tome da li će protivnička protivvazdušna odbrana reagovati ili će udar stići pre nego što alarm zazvoni.

Belorusija pod ruskim nuklearnim kišobranom

Drugi razlog je strateška zaštita same Belorusije, saveznika na kojeg Moskva može u potpunosti da se osloni. Beloruske oružane snage relativno su malobrojne i teško bi samostalno pokrile čitavu granicu. Prisustvo orešnika na njenoj teritoriji garantuje da bi svaka agresija na Minsk bila istovremeno suočena s mogućnošću nuklearne devastacije. Kako Iščenko objašnjava, svaki napadač u takvoj situaciji mora da bira - ili da rizikuje uništenje strateškog oružja ili da se povuče, znajući da bi protivnik mogao biti primoran da ga upotrebi.

U tom smislu, orešnik nije samo vojni potez, već i simbolička garancija - daleko jača od bilo kakvih političkih papira ili međunarodnih sporazuma. Belorusija time postaje deo ruskog nuklearnog kišobrana, što drastično menja ravnotežu moći u regionu.

Iščenko podseća da NATO u isto vreme gomila trupe duž zapadnih granica Rusije i Belorusije, šaljući sopstvenu poruku spremnosti. Ruski odgovor je, međutim, usmeren ka najmoćnijim centrima odlučivanja - Velikoj Britaniji i Francuskoj - a ne ka Poljskoj ili baltičkim državama, koje bi, u slučaju rata, bile mete drugih raketnih sistema. Suština je jasna: Moskva želi da pokaže da London i Pariz ne mogu sebi priuštiti luksuz da posmatraju sa strane.

Iščenko napominje da raspoređivanje u Kalinjingradu nije razmatrano zbog velike ranjivosti te enklave, pa je izbor pao na Belorusiju - strateški sigurniju i politički pouzdaniju. Tako Kremlj ojačava sopstvenu poziciju i vezuje Minsk još čvršće za ruski vojni i nuklearni sistem.

Sukob Evrope i Rusije time ulazi u novu, opasniju fazu. Dok Francuska prolazi kroz političke turbulencije, a Nemačka se bori s ekonomskim i energetskim krizama, raspoređivanje orešnika podseća da evropski kontinent nikada nije bio bliži ivici strateške konfrontacije. Kako stvari stoje, Moskva je povukla potez koji bi se mogao opisati samo jednom rečju - šah-mat.