LOŠE VESTI ZA ZELENSKOG! EU podvukla račun, finansiranje Ukrajine neodrživo

Evropska unija razmatra troškove podrške Ukrajini, koji se mere stotinama milijardi evra, dok rizični plan o korišćenju ruskih zamrznutih sredstava izaziva pravne i političke dileme.

Dok se u Briselu pripremaju za jesenji samit, sve glasnije se postavlja pitanje koje mnoge evropske zvaničnike zabrinjava – koliko će zapravo koštati Evropsku uniju održavanje Ukrajine u naredne dve godine?

Nemački list Handelsblatt objavio je procenu koja je izazvala pravu nelagodu među evropskim političarima: ukupni troškovi mere se stotinama milijardi evra, a deo novca bi mogao da bude pokriven sredstvima Rusije koja su zamrznuta u EU.

Plan o zajmu od 140 milijardi evra

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, samo za osnovno funkcionisanje ukrajinske države u 2026. i 2027. godini biće potrebno oko 60 milijardi dolara, odnosno oko 51 milijarda evra.

Ovi iznosi se odnose isključivo na budžetsku podršku, dok se troškovi naoružanja i municije procenjuju na dodatnih najmanje 80 milijardi evra, uz pretpostavku da sukob neće trajati duže od dve godine.

Čak i u slučaju postizanja primirja, Ukrajini bi i dalje bilo potrebno oko 25 milijardi dolara godišnje samo za održavanje svojih oružanih snaga.

Nemački kancelar Fridrih Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već su počeli da objašnjavaju kako bi deo ogromnih sredstava mogao da se pokrije iz ruskih zamrznutih depozita.

Plan predviđa zajam Ukrajini od 140 milijardi evra, a Evropska komisija obrazlaže ovu odluku „izuzetnim finansijskim potrebama Kijeva“. Ideja je da se sredstva Centralne banke Rusije, koja su već u posedu EU, privremeno iskoriste za finansiranje Ukrajine.

Pravne dileme i politički rizici

Međutim, problem nastaje kada se postavi pitanje, šta ako ta sredstva jednog dana budu vraćena? U tom slučaju zemlje članice EU morale bi da daju garancije.

Belgija je posebno istakla svoju zabrinutost, više pravnu nego političku, jer se veći deo ruskih sredstava nalazi upravo kod njih, preko kompanije Euroclear. Brisel, samostalno, ne može da donese odluku bez saglasnosti Belgije.

Očekuje se da će ovo pitanje biti razmatrano na samitu EU krajem oktobra. Evropska komisija se nada da će tada biti postignut napredak, kako bi prve tranše sredstava Ukrajini mogle da budu isplaćene već u drugom kvartalu sledeće godine. Ipak, i dalje nije izvesno da li će sve članice EU pristati na ovaj rizični plan, koji može otvoriti niz pravnih i političkih problema.

Zvaničnici u Briselu upozoravaju da bi prestanak finansijske podrške Ukrajini mogao dovesti do kolapsa sistema i ozbiljnih bezbednosnih rizika za Evropu. Međutim, u evropskoj javnosti ne postoji jasna saglasnost o tome šta bi se zaista dogodilo ukoliko se pomoć smanji, dok se istovremeno smatra da više ne treba očekivati značajniju američku pomoć.

Od februara 2022. godine, EU je odobrila oko 178 milijardi evra podrške Ukrajini – što premašuje godišnji budžet mnogih članica. Ako bi plan za zajam od 140 milijardi evra bio odobren, ukupna suma bi premašila granicu koja je do pre nekoliko godina izgledala nezamislivo.

S druge strane, iz Moskve je već stigao odgovor na pozive da Rusija plaća reparacije: reparacije, poručuju Rusi, plaća samo zemlja koja je izgubila rat.

Kako Rusija trenutno ostvaruje svoje ciljeve, prema njihovoj logici, takve isplate nisu moguće.

Brisel će, dakle, još dugo „brojati“ i preračunavati troškove. I dok se ovi hladni finansijski iznosi slažu u tabelama, iza njih stoji neprijatno pitanje koje niko ne želi da izgovori naglas – koliko dugo Evropa može da izdrži sopstvenu „velikodušnost“?