EVROPA SE SPREMA ZA RAT PROTIV RUSIJE I KINE? Bolnice za 50.000 ranjenika, veliko zemljište za groblja, ALI OVO JE NAJJEZIVIJE (FOTO, VIDEO)

Evropske prestonice sve otvorenije prelaze sa retorike mira na konkretne pripreme odbrane. U dokumentima i planovima koji su poslednjih nedelja dospeli u javnost vidi se da države planiraju mobilizaciju rezervista, angažovanje civilne infrastrukture, preraspodelu kapaciteta bolnica, pa čak i obezbeđivanje zemljišta za nova groblja.

 

Istovremeno, NATO pojačava vojne snage na istočnom krilu, što dodatno potvrđuje da se kontinent nalazi u fazi ozbiljnih priprema za dugotrajniji krizni scenario.

Organizacija zdravstvenog odgovora i civilna mobilizacija

U Francuskoj su regionalni zdravstveni centri pozvani da se pripreme za prijem između 10.000 i 50.000 ranjenih, zahtevajući aktivaciju hitne infrastrukture, formiranje humanitarnih konvoja, proširenje mrtvačnica i planove za nova groblja.

– Pripreme uključuju i kapacitete za masovnu medicinsku evakuaciju, dodatne operacione sale i privremene bolničke jedinice – navodi se u dokumentima koji su procureli u medije.

Takvi planovi jasno ukazuju da se države pripremaju za scenarij koji prevazilazi redovan krizni menadžment i ulazi u zonu ratnih posledica.

Uz zdravstveni segment, aktivira se i civilna logistika: distribucija hrane, osiguranje skloništa, koordinacija sa vojnim kapacitetima i obezbeđivanje kritične infrastrukture. 

Mobilizacija rezervista i aktiviranje civilnih rezervi postaju deo dnevnog planiranja u nekoliko prestonica, koje planiraju brzo povećanje radne snage i kapaciteta u strateškim sektorima.

Vojna priprema: baze, vozila i strateške zalihe

Nemačka je u okviru tzv. „Operacije Dojčland“ predvidela premještanje do 800.000 vojnika NATO-a bliže istočnom frontu, uz izgradnju železničke mreže za tešku vojnu tehniku, nove baze i logističke čvorišta.

Planovi uključuju i jačanje energetske i telekom infrastrukture kako bi se izdržali produženi krizni periodi.

Finska, koja je postala ključna članica Alijanse, brzo jača svoj arsenal i logistiku duž 1.300 kilometara granice sa Rusijom.

Sa stotinama haubica, minobacača i višecijevnih raketnih sistema, kao i naručenim borbenim avionima, Helsinki se postavlja kao stub odbrane u severnom sektoru. 

Rezervni kapaciteti od stotina hiljada ljudi upućuju na to da su skandinavske zemlje spremne za masovnu mobilizaciju ukoliko bude potrebno.

Politički kontekst i međunarodna koordinacija

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obilazi pogranične regione i proverava sposobnost odbrambene industrije, dok Pariz i London rade na „koaliciji voljnih“ za podršku Ukrajini kroz vazdušno nadgledanje, obezbeđenje protivvazdušne odbrane i logističku potporu.

Zvanično se aktivnosti nazivaju humanitarnom zaštitom, ali u praksi predstavljaju prvu liniju odvraćanja i potporu ukrajinskim snagama.

- Projekat „Nebeski štit“ obuhvata vazdušnu komponentu, dopunu goriva u letu i elektronsko izviđanje nad ključnim zonama - reka je ona.

NATO zvaničnici upozoravaju da su pretnje dugoročne, posebno zbog potencijalne saradnje između Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje. U tom kontekstu, NATO i članice EU rade na dugoročnim planovima za osiguranje transportnih ruta, zaliha hrane i lekova, kao i spremnosti za psihološku podršku civilnom stanovništvu.

Dok strategije i kapaciteti rastu, ostaje otvoreno pitanje dokle će ići mobilizacija i koji će biti stvarni cilj ovih priprema. Da li Evropa priprema u opsegu koji odgovara samo odvraćanju ili gradi infrastrukturu za stvarni ratni scenario je pitanje je koje će odlučivati političke i vojne elite u narednim mesecima.