OVAKO BI IZGLEDALA UKRAJINA DA SE DANAS ZAVRŠI RAT SA RUSIJOM: Trenutna MAPA krvavog sukoba iznenadila je sve (FOTO/VIDEO)

Retko ko je mogao da poveruje u to da će posle demonstracija održanih u Kijevu 2013-2014. godine, a koje su trajale tri meseca, doći do ovoga što danas gledamo na istoku Evrope, odnosno u Ukrajini.

Niko nije mogao da poveruje da će posle sukoba na prostoru bivše Jugoslavije doći do ovakvog haosa na teritoriji jedne evropske države koja je važila za izuzetnog partnera  Rusije i njenog čvrstog saveznika u postsovjetskoj eri.

Foto: youtube.com/printscreen

Evromajdan - svrgavanje Viktora Janukoviča

Ipak, te demonstracije, nemiri i sukobi, doveli su najpre do svrgavanja s vlasti  čvrstog Putinovog saveznika, ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, a potom do opšteg haosa na istoku zemlje, gde su ukrajinske snage proterane iz Donbasa, a tamošnji proruski pobunjenici ili kako ih u Kijevu zovu separatisti stekli prevlast i učvrstili pozicije, zaokruživši u najvećoj meri Donjecku i Lugansku oblast u kojima su kasnije proruske vlasti uspostavile samoproklamovane Lugansku i Donjecku narodnu republiku.

Foto: Printskrin

"Denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine"

Ovo je dovelo do odmazde Kijeva koji je redovno bombardovao pozicije proruskih snaga, ali i naseljena mesta u DNR i LNR. Takvo stanje konstantnog terora nad ruskim življem koje je živelo u Donbasu "tolerisalo" se sve do 24. februara 2022. godine, kada je Rusija odlučila da reaguje pokrenuvši, kako je to Putin nazvao "specijalnu vojnu operaciju" s ciljem „demilitarizacije“ Ukrajine od NATO oružja i uticaja i „denacifikacije“ ukrajinske države.

Ovu akciju na Zapadu, u krugovima NATO-a okarakterisali su kao "rusku invaziju na Ukrajinu". Te 2014. godine, podsećanja radi, ruske trupe su zauzele Krim bez prolivanja krvi, gde se stanovništvo kasnije na referendumu izjasnilo za pripajanje poluostrva Rusiji.

Foto: AP, Printscreen

Zločini Kijeva

Istovremeno, u Odesi i drugim gradovima Ukrajine koji su ostali pod kontrolom Kijeva  dešavali su se stravični zločini nad Rusima i proruskim Ukrajincima - masakr u Odesi, gde su ljudi živi spaljeni u zgradi državne institucije.

Ljudi su ubijani, spaljivani živi, vešani, bilo je svakakvih užasa, a od 2014. do danas traje neprestana indoktrinacija svih delova ukrajinskog društva u smeru anti-ruskog delovanja.

Rusija je pokušavala strpljivo i odlagala sve vreme ono što je bilo neminovno, a to je rat.

Uporno naoružavanje ukrajinskih snaga NATO oružjem, višegodišnje učešće NATO instruktora u obuci ukrajinskih trupa, učvršćivanje „mažino linije“ na istoku i konstantno političko agitovanje protiv Kremlja, dovelo je do rata.

Početak rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini počeo je 24. februara 2022. godine kada je Rusija otpočela specijalnu vojnu operaciju ili kako na Zapadu kažu, invaziju na Ukrajinu u nastavku eskalacije rusko-ukrajinskog rata koji je počeo 2014. godine.

Kako kažu na Zapadu, invazija je postala najveći napad na evropsku zemlju od Drugog svetskog rata, a zaboravili su pritom da je jedan od najvećih napada posle Drugog svetskog rata bio napad 19 članica NATO-a na SR Jugoslaviju i to bez dozvole SB UN.

 

U ovom sukobu do sada nije utvrđen tačan broj poginulih vojnika i civila na obe strane, ali se te cifre kreću u desetinama hiljada civilnih žrtava i stotinama hiljada vojnih žrtava, ali obe strane su sklone fabrikovanju tih podataka, tako da to treba uzeti sa rezervom.

Do juna 2022. godine ruske trupe su zauzele oko 20% Ukrajine. Od 41 miliona stanovnika, oko 8 miliona Ukrajinaca je bilo interno raseljeno, a više od 8,2 miliona je pobeglo iz zemlje do aprila 2023, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata, ali ne treba zaboraviti da je veliki deo ruskog življa takođe morao da izbegde iz Ukrajine i Donbasa u strahu da će ukrajinska vojska krenuti u operaciju "oslobađanja" Donbasa, jer se na linijama fronta dugog više stotina kilometara ukopavala i utvrđivala osam godina.

Foto: Ap photo

Napad iz četiri pravca

Videvši kuda stvari idu, ruski predsednik Vladimir Putin nije više želeo da čeka i rizikuje veliki napad ukrajinskih snaga na Donbas, već ih je preduhitrio i udario prvi, naredivši u noći između 21. i 22. februara pokretanje specijalne vojne operacije ogromnih razmera i priznavši nezavisnost samoproklamovanih LNR i DNR, koje su kasnije pripojene Rusiji.

Ruski vazdušni udari i kopneni napad pokrenuti su na severnom frontu od Belorusije prema Kijevu, južnom frontu sa Krima i istočnom frontu od Donbasa i prema Harkovu sa severoistoka.

Snaga ruskih trupa, uključujući "narodne milicije" DNR i LNR koje kontroliše Rusija, procenjena je u jednom momentuse na 190.000 ljudi. Jačina ruskih snaga koje su napale Ukrajinu 24. februara 2022. procenjena je na 500.000, ali je ruski predsednik Vladimir Putin pre nekoliko dana izjavio da je u specijalnoj vojnoj operaciji trenutno uključeno oko 700.000 ruskih vojnika.

Ukrajina je odmah na početku rata proglasila vanredno stanje, naredila opštu mobilizaciju i prekinula ionako veoma krhke diplomatske odnose sa Rusijom.

Vojna akcija Rusije u Ukrajini je naišla na široku međunarodnu osudu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se osuđuje ruski napad i naziva ga invazijom i zahteva potpuno povlačenje Rusije u martu 2022. godine.

Sankcije protiv Rusije

Međunarodni sud pravde naložio je Rusiji da obustavi vojne operacije, a Savet Evrope je isključio Rusiju iz te organizacije. Mnoge, mahom zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji i njenom savezniku Belorusiji i pružile humanitarnu i vojnu pomoć Ukrajini. Tada je počeo "lov na veštice" širom kolektivnog Zapada. Ruski državljani su napadani, a ruska imovina plenjena.

Foto: Ap photo

Sve baltičke države proglasile su Rusiju terorističkom državom. Protesti su se dešavali u evropskim i američkim gradovima, ali je bilo antiratnih protesta i u Rusiji kada su izvršena i masovna hapšenja.

Više od 1.000 kompanija zatvorilo je svoje poslovnice u Rusiji i Belorusiji zbog rata. Međunarodni krivični sud (ICC) otvorio je istrage o mogućim zločinima protiv čovečnosti, navodnim ruskim ratnim zločinima, otmicama dece i genocidu.

Nalog za hapšenje Putina

MKS je u tom pogledu izdao četiri naloga za hapšenje: za Putinom i Marijom Lavovom-Belovom u martu 2023. godine, navodeći odgovornost za navodnu protivpravnu deportaciju dece, kao i poternice za komandantima Sergejem Kobilašem i Viktorom Sokolovim 2024. godine, zbog navodnih ratnih zločina.

Pokušaj osvajanja Kijeva

Borbe su počele u Luganskoj oblasti u 3.40 po kijevskom vremenu u blizini  mesta Milova na granici sa Rusijom.

Glavni pešadijski i tenkovski napadi pokrenuti su u četiri pravca koja smo već spomenuli. Ruska vozila su naknadno obeležena belim vojnim simbolom Z (nećirilično slovo), za koji se veruje da je mera za sprečavanje prijateljske vatre.

Neposredno nakon što je napad počeo, Zelenski je proglasio vanredno stanje u Ukrajini. Iste večeri naredio je opštu mobilizaciju svih ukrajinskih muškaraca između 18 i 60 godina, zabranivši im da napuste zemlju.

Plaćenici Vagner grupe i kadirovci koje je Kremlj angažovao, navodno su nekoliko puta pokušali da ubiju Zelenskog, uključujući operaciju u kojoj je učestvovalo nekoliko stotina plaćenika u nameri da se infiltriraju u Kijev sa ciljem da ga likvidiraju.

Ukrajinska vlada je saopštila da su antiratni zvaničnici ruskog FSB-a podelili te informacije sa njima.

Snažna odbrana Kijeva

Rusku invaziju neočekivano je dočekao žestok ukrajinski otpor. Mnogi su mislili da će Kijev pasti brzo u munjevitom prodoru ruskih trupa, ali se to nije dogodilo. Pripadnici Teritorijalne odbrane dobro su branili ukrajinske gradove na severu.

Rusija nije uspela da zauzme Kijev i bila je odbijena u bitkama kod Irpina, Gostomela i Buče.

Rusi su pokušali da opkole Kijev, ali su njegovi branioci pod vođstvom Aleksandra Sirskog držali svoje pozicije, efektno koristeći protivtenkovske rakete Javelin i protivvazdušne rakete Stinger da razbiju ruske linije snabdevanja i uspore ofanzivu.

Rusija je pokušala da brzo zauzme Kijev, a Spetsnaz se infiltrirao u grad uz podršku vazdušnih operacija i brzog mehanizovanog napredovanja sa severa, ali nije uspela.

Ponuda Zelenskom da napusti Ukrajinu

Sjedinjene Države su kontaktirale Zelenskog i ponudile mu pomoć da pobegne iz zemlje, kako ruska vojska ne bi pokušala da ga kidnapuje ili ubije prilikom zauzimanja Kijeva. Zelenski je odgovorio da je "Borba je ovde, treba mi municija, a ne vožnja".

Vašington post, koji je citat opisao kao "jedan od najcitiranijih stihova ruske invazije", nije bio sasvim siguran u tačnost komentara.

Izveštač Glen Kesler je rekao da citat dolazi iz "jednog izvora za koji se na prvu čini da je dobar." 

Osvajanje Černobila

Ruske snage koje su napredovale ka Kijevu iz Belorusije uspostavile  su kontrolu nad gradom duhova Černobilom.

Ruske Vazdušno-desantne snage pokušale su da zauzmu dva ključna aerodroma u blizini Kijeva, pokrenuvši vazdušni napad na aerodrom Antonov i slično sletanje na Vasilkov, u blizini vazdušne baze Vasilkov, 26. februara.

Zauzimanje Gostomela

Najveća i najspektakularnija desantna akcija tih dana bio je pokušaj Rusa da zauzmu aerodrom Gostomel i u tom poduhvatu su i uspeli, aerodrom je brzo osvojen na svega nekoliko kilometara od Kijeva. Međutim, kasnijom odlukom o povlačenju iz okoline Kijeva, ovaj aerodrom je ponovo bio u ukrajinskim rukama.

Ruske trupe su veoma brzo u blickrigu uspele da osvoje skoro čitav pojas uz obalu Crnog mora, osim delova prema Nikolajevu i Odesi. Zauzete su teritorije južno i istočno od Dnjepra.

Osvajanje Hersona i Marijupolja

Osvojeni su gradovi Herson (sada u rukama Kijeva), Marijupolj, pokušano je osvajanje Nikolajeva, ali u tome ruske trupe nisu uspele. Bili su nadomak Harkova, ali je i ovaj grad, drugi po veličini u Ukrajini bio preveliki zalogaj za ruske trupe.

Najveće pobede ruskih trupa u dosadašnjem ratu u Ukrajini bile su opsada i osvajanje Marijupolja (osvojen uz velike zasluge Čečena) i predaja nacionalističkog bataljona/puka "Azov" (deo Nacionalne garde Ukrajine) u fabrici "Azovstal".

 

Bitke

Osvajanje Lisičanska, Severodonjecka, Energodara, Zmijskog ostrva na Crnom moru (prelazilo iz ruke u ruku jednih i drugih više puta), osvajanje Bahmuta gde su se istakli "vagnerovci" pokojnog Jevgenija Prigožina; osvajanje Avdijevke, Očertina, Marinke, Staromihajlovke, Krasne Gore, Kremine i još mnogih drugih mesta.

 

Najveće bitke tokom ovog rata su bitka za Kijev (2022), opsada Černigova, bitka za Sumi, opsada Marijupolja, bitke za Herson i Energodar, bitke za Izjum, Lisičansk, Severodonjeck, Harkov, Nikolajev, bitka za Avdijevku, bitka za Bahmut.

 

Jedna od poslednjih ofanziva ruskih snaga je u Harkovskoj oblasti i uspeh prekograničnog napada u kojem su ruske snage uspele da osvoje grad Vovčansk na severoistoku Ukrajine.

Ukrajinske trupe su potom uspele da povrate najveći deo ovog grada za koji se još uvek vode žestoke borbe.

 

Vanredna situacija i u šest ruskih pograničnih regiona

Ruske snage su proglasile vanrednu situaciju u svojim regionima koji se graniče sa Ukrajinom, posle snažnih napada ukrajinskih snaga dronovima i prekograničnih upada proukrajinskih ruskih opozicionih militantnih formacija (Ruska legija i Ruski dobrovoljački korpus), posebno u Belgorodskoj oblasti.

 

Kontraofanziva Ukrajinaca

Ukrajinske snage za sve vreme rata uspele su da u nekoliko kontraofanziva deblokiraju Nikolajev, oslobode Herson iz kojeg su se Rusi mirno povukli, još na početku rata su oslobodili severne i severoistočne delove Ukrajine.

 

Uspeli su da deblokiraju Černigov, oslobode Černobil, povrate teritorije u Hersonskoj, Harkovskoj, Sumskoj i jako slabo u Zaporoškoj oblasti.

Mogući ishodi rata u Ukrajini

Međutim, ograničeni uspesi ukrajinskih kontraofanziva duguju zaslugu često namernim odlukama ruskih trupa da se povuku bez ispaljenog metka.

Podsetimo, nedavno je iz Kremlja javljeno da je Rusija spremna za pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini i taj plan je prosleđen Kijevu i NATO-u, ali nije naišao na razumevanje druge strane.

Vladimir Putin je izneo uslove za pregovore o prekidu vatre u Ukrajini, ističući da je prvi uslov potpuno povlačenje ukrajinskih trupa iz određenih regiona. Takođe, drugi uslov podrazumeva odricanje Kijeva od namera da se pridruži NATO savezu.

Tek nakon ispunjenja ovih uslova, ruska strana bi bila spremna za pregovore o prekidu vatre.

Ukoliko bi Kijev hipotetički i pristao na to, onda bi situacija bila jasna. Rusija bi dobila cele teritorije Hersonske, Zaporoške, Luganske i Donjecke oblasti, ali ne bi bilo daljeg prodora ka Harkovu i Dnjepropetrovsku, niti prodora ruskih trupa prema Odesi i Nikolajevu. Rusija bi se teritorijalno zaokružila sa ove četiri nemale oblasti.

Ono što je verovatnije, jeste da će se rat nastaviti i da će trajati dugo sa statusom kvo na terenu, manjim uspesima jednih ili drugih, nastavljanjem ruskih ograničenih ofanziva i ukrajinskih kontraofanziva.

Međutim, ukoliko se dogodi nešto veoma krupno i Rusija bude na primer napadnuta najsavremenijim američkim ili nemačkim oružjem u dubini teritorije, onda može doći do snažnog blickriga Rusije i zauzimanja Harkova, Dnjepropetrovska, a možda čak i desanta na Odesu i u tom slučaju, Ukrajina gubi izlaz na more.

Ostaje nam da vidimo i nagađamo šta će se dogoditi, ali nije isključeno da se otvori još neko ratno žarište na istoku Evrope, Baltiku ili čak na Balkanu. To bi već bio uvod u novi svetski rat.

(Republika/V.M.)