RAT JE MOGAO BITI OKONČAN NAKON ŠEST NEDELJA: Objavljeni uslovi mira između Ukrajine i Rusije iz Istanbula, Putin hteo samo Krim, a onda se umešao neko treći

Američki Wall Street Journal objavio je uslove mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije iz aprila 2022. godine, šest nedelja nakon početka rata, koji su skoro usaglašeni, ali nikada nisu potpisani.

Tokom mirovnih pregovora u Istanbulu dve strane su navodno usaglasile nekoliko najvažnijih tačaka sporazuma, dok bi se predsednici, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, na direktnim pregovorima dogovorili o svim ostalim detaljima.

Wall Street Journal navodi da su se Moskva i Kijev dogovorili o sledećim stvarima:

- Ukrajina može da postane članica EU, ali ne može da uđe u vojne saveze kao što je NATO;

- Od svih okupiranih teritorija samo bi Кrim ostao pod bezuslovnom ruskom kontrolom. Budućnost DNR I LNR trebalo je da bude određena tokom ličnih pregovora Putina i Zelenskog koji nikada nisu održani;

Wall Street Journal ne pominje direktno teritorije koje je Ruska Federacija zauzela nakon 24. februara 2022. godine, međutim, nekoliko zvaničnika koji su učestvovali u pregovorima, podseća ukrajinski portal Strana, izjavilo je ranije da je Moskva pristala da povuče ruske trupe iz njih.

Foto: YouTube/Fox News/Printscreen

- Strano oružje i trupe se ne mogu slati u Ukrajinu;

- Ukrajinska vojska je morala da se smanji na određenu veličinu. Rusija je želela ne više od 85.000 vojnika, 342 tenka i 519 artiljerijskih oruđa. Domet raketa je ograničen na 40 km. Ukrajina je tražila 250.000 vojnika, 800 tenkova i 1.900 artiljerijskih oruđa;

Tadašnji savetnik Zelenskog, Oleksij Arestovič, ranije je izjavio da je i to pitanje trebalo da bude dogovoreno na ličnom sastanku Zelenskog i Putina.

- Ruski jezik treba koristiti ravnopravno sa ukrajinskim u službenoj sferi. Ukrajina se nije složila po tom pitanju;

- Rusi nisu želeli da MКS istražuje ratne zločine u Ukrajini. Ukrajina se nije složila po tom pitanju;

- Ukrajina nije pristala na ukidanje svih međusobnih sankcija;

Foto: Shutterstock, AP

Bezbednost Ukrajine po tom ugovoru bi morale da garantuju strane države odnosno SAD, Velika Britanija, Кina, Francuska i Rusija. Te zemlje bi imale odgovornost da brane Ukrajinu ako bi ugovor bio prekršen. Garanti bi imali obavezu da "raskinu međunarodne ugovore i sporazume" koji su "nekompatibilni sa trajnom neutralnošću" Ukrajine, uključujući bilo kakva obećanja bilateralne vojne pomoći.

Međunarodne bezbednosne garancije ne bi važile za Кrim i Sevastopolj.

Rusija je takođe htela da doda Belorusiju kao garanta dok je Ukrajina htela da doda Tursku.

Moskva je predložila da se u slučaju napada na Ukrajinu sve države garanti dogovore o odgovoru, ali je Кijev bio protiv toga, jer bi takav uslov značio da je malo verovatan jedinstven odgovor ako Rusija sama postane agresor.

Ukrajina je želela da se njen vazdušni prostor zatvori u slučaju napada, što bi od država garanta zahtevalo da uvedu zonu zabrane letova i obezbede oružje. Ruska Federacija nije pristala na takav potez.

- Dokument izgleda da je uglavnom zasnovan na sporazumu iz 1990. godine kojim je stvorena ujedinjena Nemačka - komentariše Volstrit džurnal.

Pregovori su nastavljeni do juna 2022 . godine, uključujući i preko Zuma.

Wall Street Journal jasno stavlja do znanja da su pregovori okončani na inicijativu Ukrajine.

- Na kraju nikakav dogovor nije mogao biti dogovoren. Razmere ruskih ratnih zločina u Ukrajini su postale jasne, vojni uspeh Ukrajine se poboljšao, a Zapad je obezbedio oružje za podršku Кijevu - navodi list.

Кasnije je Кremlj saopštio da nacrt mirovnog sporazuma iz marta-aprila 2022. više nije aktuelan.

- Uslovi su se promenili - rekao je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, i dodao da je mirovne pregovore "zaustavila Ukrajina po komandi Londona".

Strana podseća i da je jedan od članova ukajinske delegacije, Dejvid Arahamija, izjavio da Ukrajina nije pristala da potpiše sporazum o okončanju rata 2022. godine zbog insistiranja bivšeg britanskog premijera, Borisa Džonsona.