DVE GODINE OD POČETKA AGRESIJE NA UKRAJINU! Volodimir Tolkač: Ne može se isključiti širenje rata na teritoriju Rusije

Pre tačno dve godine, Rusija je započela kopnenu invaziju na Ukrajinu, što predstavlja jedan od najznačajnijih događaja od završetka Drugog svetskog rata. Pod plaštom denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, otpočeo je sukob koji u korenu menja bezbednosnu strukturu Evrope i sveta.

Međutim, ni posle 24 meseci žestokih borbi, u kojima su obe zaraćene strane bile u ofanzivnim i defanzivnim položajima, mirovni sporazum se i dalje ne nazire. I Kijev i Moskva ostaju čvrsto pri svojim ratnim ciljevima.

Poslednji u nizu događaja koji su obeležili sukob, jeste rusko zauzeće Avdejevke, koje je došlo nakon dugog vremena pozicionog rata i pobeda ukrajinske vojske koja je uspela da oslobodi velike delove okupiranih teritorija. Ipak, Kijev ne gubi nadu i nastavlja sa operacijama koje će dovesti do uspostavljanja ukrajinskih međunarodno priznatih granica iz 1991. godine.

Tim povodom, razgovarali smo sa ambasadorom Ukrajine u Srbiji, Nj.E. Volodimirom Tolkačem, koji je za naš portal komentarisao trenutno najaktuelnija pitanja vezana za rat.

Foto: ATA Images

Kako biste ocenili položaj Ukrajine nakon pada Avdejevke?

- Situacija je teška, ali je kontrolišu Odbrambene snage Ukrajine. Objektivno, ukrajinskoj vojsci je teško održati odbranu zbog nedostatka naoružanja, ali dostojanstveno ispunjava svoju dužnost zahvaljujući svom profesionalizmu, motivaciji i ličnom herojstvu. A sadašnji položaj Ukrajine nakon gubitka Avdijivke treba, pre svega, da procene vojni specijalisti.

Izuzetno nam je teško da se borimo jedan na jedan sa Rusima. Na kraju krajeva, ima ih mnogo više. Naše resursne baze su neuporedive. Ne pribegavamo napadima zbog masovnih žrtava. Štitimo sopstvene branioce. Dakle, možemo se odupreti naletu zahvaljujući sopstvenoj hrabrosti, svesti da štitimo svoju zemlju. I to zahvaljujući prednosti u tehnologiji, elektronici, tenkovima, zahvaljujući oružju koje dobijamo od saveznika i prijatelja ili koje proizvodimo zajedno.

Međutim, naše poverenje u međunarodne sporazume zaključene sa Rusijom sada je veoma skupo. Moramo povećati proizvodnju sopstvenog oružja. Dakle, zahvaljujući oružju i herojstvu. Upravo toga se Rusi plaše i lažno nazivaju rat protiv Ukrajine obračunom sa Zapadom.

Da bi zaustavila rusku agresiju, Ukrajini je potrebno modernije naoružanje naših partnera i finansijska podrška. Na osnovu trenutne situacije, u želji okupatorskog rukovodstva Kremlja da nastavi vojnu agresiju, da uništi Ukrajinu, mirovni pregovori su jednostavno nemogući. Ukrajina ne može da prestane da se bori.

Šta ukrajinsko rukovodstvo preduzima za poboljšanje stanja na frontu i koliko general Sirski može  da  uradi po tom pitanju? Da li smatrate da je padom Avdijevke Ukrajina opet u defanzivnom položaju?

- Vojno-političko rukovodstvo Ukrajine preduzima sve neophodne korake da zaštiti državu i njen narod. Odbrambene snage Ukrajine, s obzirom na nestašicu naoružanja i privremenu obustavu isporuke vojne pomoći od strane naših američkih partnera, nalaze se u stanju tzv. aktivne odbrane. To uopšte ne znači da se Oružane snage Ukrajine samo brane, već sprovode ograničene kontraofanzive tamo gde je to uslovljeno bezbednosnom neophodnošću, kako za civile tako i za ukrajinsku vojsku.

Kako Kijev gleda na sporu isporuku zapadne vojne pomoći i šta je potrebno ukrajinskoj vojsci da ponovi uspehe iz Harkova i Hersona?

- Mogu reći da se svako usporavanje ili prekid vojne podrške Ukrajini, nažalost, meri životima naših branilaca, a nama je važno da sačuvamo živote naših patriota. Srce se steže kada pogledate sveže grobove širom Ukrajine. Za razliku od Rusa, mi ne idemo u tzv. mesne juriše, zasipajući neprijatelja telima naših branilaca. Uprkos svemu, ukrajinski narod i ukrajinske oružane snage neće prestati da se bore za svoju slobodu i nezavisnost.

Nadamo se da će pitanje političke prirode, pre svega u SAD, biti rešeno što je pre moguće i da će biti obnovljena potpuna isporuka vojne pomoći. Svesni smo svih rizika.

Ukrajina se takođe oslanja na sopstvene snage. Postepeno povećavamo obim namenske proizvodnje. Pre svega, to se tiče borbenih dronova, raketa dugog dometa, oklopnih vozila i artiljerijskih granata. Ako Ruska Federacija ne izgubi ovaj rat, to će biti početak haosa na celom evropskom kontinentu. Sasvim je verovatno da će sledeće žrtve ruske agresije biti naši zapadni susedi, zemlje NATO. Da li da nastavim svoju prognozu....?

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina sve više udara na ruske gradove, posebno Belgorod. Može li se rat u nekom trenutku proširiti i na teritoriju Rusije?

- Na teritoriji Rusije ima mnogo vojnih objekata koji su zakonska meta oružanih snaga Ukrajine. Ruski zločinački režim koristi ove objekte za rat protiv Ukrajine.

Želim da postavim kontraretoričko pitanje. Da li vas zanima i sudbina susednog Harkova, koji je već dve godine svakodnevno na udaru ruskih zločinaca? Stambene zgrade Dnjepra i Hersona? Možda Mariupolj, Bahmut ili Avdijivka. Ili možda Lavov, Vinica, Hmeljnicki? Pitajte Ruse o njihovim metama na dečijem igralištu u Kijevu.

Ako trenutno govorimo o širenju rata na teritoriju Ruske Federacije, onda se to ne može isključiti. To pre može biti unutrašnji otpor, jer s obzirom na postupke i odluke Kremlja, unutrašnje tenzije u Ruskoj Federaciji stalno rastu. Moguće je da će nekada "eksplodirati". Uostalom, da li je iznenadna smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja. Navaljnog, osuđenog i deportovanog na Daleki sever, upozorenje njegovog sopstvenog naroda?

Možda ste čuli i za Ruski dobrovoljački korpus, u kome se bore samo građani Ruske Federacije. Ovo vojno udruženje se bori na strani Ukrajine sa ciljem da Rusiju oslobodi diktatorskog i zločinačkog Putinovog režima i vrati je na demokratski put razvoja.

Ruska Crnomorska flota zadobila je teške udarce od ukrajinske vojske. Da li se to može smatrati uvodom u ofanzivu na Krim?

- Postepeno uništavanje ruske Crnomorske flote može se smatrati jednom od etapa oslobođenja Ukrajine i, posebno, Krimskog poluostrva od okupatora. Međutim, ukrajinske odbrambene snage, pre svega, smatraju ruske brodove nosiocima krstarećih raketa, koji redovno pogađaju mirne ukrajinske gradove sa brojnim žrtvama među Ukrajincima. Rusija takođe koristi mornaricu za isporuku oružja i opreme, koje se zatim koriste na liniji fronta protiv ukrajinskih branilaca. Stoga se rad u ovom pravcu za naše Oružane snage nastavlja. I to nije samo pitanje bezbednosti Ukrajine.

Na kraju krajeva, Rusija želi da blokira žitne koridore koji snabdevaju žitom gladne ljude u Africi i Aziji. Pogledajte luke Odese. One su svakodnevno granatirane sa mora i Krima.

Putin je nedavno u intervjuu sa Takerom Karlsonom govorio o naftovodima koje želi da sačuva za snabdevanje Evrope naftom. Zato što mu to donosi novac za dalje ubijanje Ukrajinaca.

Možda se setio žrtava gladi u Africi, koje pate bez ukrajinskog žita?! Međutim, životi afričke dece malo zanimaju ovog ratnog zločinca. Zato se mogu koristiti svoji brodovi za uništenje liftova odeskih i dunavskih luka, paljenje hiljada tona pšenice.

Foto: Tanjug/AP

Da li u Ukrajini postoji strepnja ukoliko Donald Tramp ponovo osvoji mandat za predsednika SAD? Da li Kijev sprema neku strategiju u tom slučaju?

- Vidite, Trampove izjave kao kandidata i Trampove izjave kao predsednika su različite stvari. Godine 2024. počinje aktivna faza starta predizbornih trka u mnogim zemljama sveta. U predizbornoj kampanji se svašta može čuti, takva je predizborna atmosfera, ne samo u SAD, već u svim zemljama. To je snaga i slabost demokratije. Snaga je u strateškoj dimenziji, jer daje stabilnost razvoju države, a slabost u kratkoročnoj perspektivi, posebno u izbornim trkama.

Verujem u inteligenciju američkog naroda, Evropljana, svih ljudi demokratskog sveta. Za koje sloboda nije prazna reč. Izbori se završavaju, ali život se nastavlja.

Međutim, svesni smo svih rizika i radimo na njima. Naravno, i Ukrajina se oslanja i na sopstvene snage.

Koliko su za Ukrajinu važne bezbednosne garancije koje je predsednik Zelenski dobio od Francuske i Nemačke?

- Za Ukrajinu je važno da ove garancije zaista deluju u slučaju još jedne ruske agresije. Naravno, Ukrajina zavisi od vojnog snabdevanja savremenim naoružanjem iz zapadnih zemalja, pa bi i njihova proizvodnja trebalo da se nalazi na teritoriji Ukrajine, kako bismo se mogli odbraniti.

Ponavljam i kažem još jednom. Nećemo više verovati ruskim obećanjima i sporazumima sa Kremljom. Cena sporazuma sa Rusijom nije vredna papira na kome su potpisani. Pre više od  jednog veka, Oto fon Bizmark je ovo rekao. U tom smislu Rusija ne izdaje sebe.
Stoga su potrebne garancije naših saveznika da bi se zaustavili ruski ratni zločinci.

Foto: Tanjug/AP, Profimedia, east2west news / WillWest News / Profimedia

Kako gledate na intervju Vladimira Putina američkom novinaru Takeru Karlsonu i ocene koje je izrekao o Ukrajini?

- Nedavno se desilo još jedno izdanje pseudoistorijskih gluposti o istoriji Ukrajine. Mogu samo da kažem da je ovo zanimljiv naučni materijal za one koji se bave pitanjima ljudske psihijatrije, a ne istorije. Putinov pseudoizlet u istoriju Ukrajine nije prvi put. Po mom mišljenju, ovaj intervju je bio pokušaj ruske strane da prenese poruku zapadnoj publici, ali nije imao efekat kakvom se očigledno nadao ruski međunarodni zločinac.

Međutim, skrenuću pažnju na jednu nijansu. Nije slučajno Putin pribegao sumnjivim argumentima, optužujući Poljsku za nedostatak kompromisa sa Hitlerom, što je dovelo do Drugog svetskog rata. U stvari, kremaljski diktator ovim primerom pokušava da objasni sopstvenu agresiju na Ukrajinu. Međutim, ne sluteći, on brani sopstveni put, koji ponavlja put fašističke Nemačke, stavlja sebe i svoje okruženje u istu stranu sa nacistima đavolskog Firera.

Šta biste rekli o smrti ruskog opozicionara, Alekseja Navaljnog? Da li je njegovom smrću izgubljena nada u promene u Rusiji?

- Po mom mišljenju, smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog bila je posledica Putinovog režima koji je planirao njegovo ubistvo. Sve dok Putin i njegovo okruženje ostaju na vlasti, ne treba očekivati pozitivne promene za Rusiju i celu međunarodnu zajednicu, ako ne i gore.

I već sam se setio. Veoma se plaše svog naroda. Uostalom, kako objasniti "neočekivanu smrt" osobe koja je već osuđena, poslata van arktičkog kruga, osobe koja nema pravo glasa. A svejedno, on je samim svojim prisustvom pretnja Putinovom režimu.

Foto: Tanjug/AP

Da li postoji nacionalno jedinstvo i optimizam među Ukrajincima oko nastavka sukoba do konačnog oslobođenja zemlje? Da li Ukrajina može izdržati i prevazići sve poteškoće na tom putu?

- Značajan deo Ukrajinaca (oko 85%) je uveren u pobedu Ukrajine, jer štite svoju rodnu zemlju, sopstvene porodice i pravo na slobodan izbor.

Agresori su dokazali i rečju i delom da neće stati ni pred čim dok ne unište Ukrajince. Ko ih ne posluša, čekaju ih zatvori i "koncentracioni logori za prevaspitavanje" (ovo su reči njihovih političara). Dakle, suočeni smo sa pretnjom uništenja države, jezika, kulture, sopstvene istorije. Nemamo gde i ne želimo da se povučemo.

Ukrajinski narod još jednom dokazuje svetu da je, uprkos raznim teškoćama, sposoban da savlada i pobedi. Ukrajinci su nesalomiva i jaka nacija.

Dakle, klanjamo se svima koji ovo primećuju i pomažu nam da ostanemo svoji. Slava Ukrajini!