OVO JE VLADIMIR PUTIN, ČOVEK KOJI JE NAREDIO INVAZIJU NA UKRAJINU: Bivši špijun mekog srca koji Zapad baca na KOLENA!

Ruski lider Vladimir Putin mnoge je šokirao svojim napadom naUkrajinu, što predstavlja njegov najjači potez od anektiranja Krima 2014. godine. 

Putin obavlja funkciju predsednika i premijera Rusije od 2000. godine, što ga čini najdugovečnijim liderom Kremlja od vremena sovjetskog diktatora Josifa Staljina, koji je preminuo 1953. godine.

Foto: Tanjug/AP

Sprovodeći kontroverzni nacionalni referendum o ustavnim promenama 2020. godine, Putin je osigurao produžetak svog vladanja i nakon četvrtog mandata, koji ističe 2024. godine. Ova promena mu omogućava da ostane na vlasti do 2036. godine.

Teško odrastanje: Ulice Lenjingrada su ga učinile jačim 

Vladimir Putin je odrastao u rizičnom i siromašnom stambenom kompleksu u Lenjingradu, danas Sankt Peterburgu. Tokom mladosti, često je dolazio u sukob sa lokalnim dečacima koji su bili često veći i snažniji od njega, što ga je podstaklo da počne sa treniranjem džuda, prenosi BBC.

Foto: Profimedia

Međunarodna džudo federacija je 27. februara 2022. godine oduzela Putinu titulu počasnog predsednika i ambasadora tog sporta zbog invazije na Ukrajinu.

Prema zvaničnom saopštenju Kremlja, Putin je izrazio želju da se pridruži sovjetskim obaveštajnim službama još "pre nego što je završio školu".

- Pre pola veka, ulice Lenjingrada su me naučile ključnoj životnoj lekciji: kada je sukob neizbežan, neophodno je prvi udariti - izjavio je Putin u oktobru 2015. godine.

On je koristio oštar i sirov jezik uličnog borca dok je branio svoj vojni napad na separatističke pobunjenike u Čečeniji, obećavajući da će ih "izbrisati čak i u toaletu".

Severna kavkaska republika s većinskim muslimanskim stanovništvom ostala je poharana nakon teških sukoba 1999. i 2000. godine, tokom kojih je hiljade civila izgubilo živote.

Gruzija je predstavljala još jedno krizno žarište za Putina. Njegove trupe su 2008. godine potisnule gruzijsku vojsku i anektirale dve otcepljene oblasti - Abhaziju i Južnu Osetiju.

Bio je to veoma lični sukob s tadašnjim pro-natovskim gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem i istovremeno je otkrio Putinovu odlučnost da podriva pro-zapadne lidere u bivšim sovjetskim republikama.

Bivši obaveštajac

Pre nego što se vinuo ka vlasti usled haosa nakon raspada Sovjetskog Saveza, Putin je bio špijun u KGB-u, poznatoj sovjetskoj obaveštajnoj agenciji.

Njegovi bliski saradnici i prijatelji često su bili ili su još uvek povezani s tajnim službama.

Putinova politička karijera započela je ranih devedesetih, kada je obavljao funkciju glavnog savetnika gradonačelnika Sankt Peterburga, Anatolija Sobčaka, koji mu je prethodno predavao pravo na Univerzitetu.

Foto: Profimedia

Godine 1997, Putin je stupio na scenu Kremlja kao lider Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednika KGB-a, a uskoro nakon toga postao je premijer. Tokom novogodišnje noći 1999, predsednik Boris Jeljcin podneo je ostavku, imenujući Putina za vršioca dužnosti predsednika.

Od tada je bio na vlasti, mada je morao obavljati funkciju premijera od 2008. do 2012. godine, zbog ograničenja ruskog ustava koje mu nije dozvoljavalo treći uzastopni predsednički mandat. Putin se vratio na mesto predsednika osvojivši izbore 2012. sa impresivnih 66% glasova, iako su se pojavile optužbe za nameštanje izbora.

Zabranjene portrete Staljina vratio na zidove 

Pod njegovim vođstvom, Rusija je ponovno videla grandiozne vojne parade, a portreti Staljina, nekada zabranjeni, vratili su se na zidove. Čak i ruska vakcina protiv COVID-a nosi naziv Sputnjik V, po sovjetskoj sondi koja je 1957. postala prvi veštački satelit na svetu.

Foto: pixabay.com

Putin je često opisivao raspad SSSR-a kao "najveću geopolitičku katastrofu 20. veka" i kritikovao je proširenje NATO-a do ruskih granica nakon 1997. godine.

Špijun mekog srca

Putin već godinama uživa mačo imidž, potpomognut predizbornim trikovima kao što su odlazak u Čečeniju u borbenom lovu 2000. godine i pojavljivanje na ruskom bajkerskom festivalu kraj Crnog mora 2011. godine.

Ali Putin je pokazao i nežniju stranu na ruskim državnim medijima, kada mazi pse ili pomaže u nezi ugroženih amurskih tigrova.

Foto: Tanjug/AP

Ispitivanje sprovedeno od strane Levada centra u februaru 2021. ukazuje na to da 48 odsto Rusa izražava želju da Vladimir Putin ostane na funkciji predsednika i nakon 2024. godine.

Ova cifra mogla bi izazvati zavist mnogih zapadnih političara, mada se može tumačiti i kao podrška Putinu kao stabilnom faktoru. On je stekao politički kredibilitet održavajući relativnu stabilnost u Rusiji nakon postkomunističkog haosa devedesetih godina.

Osim što je obnovio opštenarodni ponos, Putin je doprineo uzdizanju i prosperitetu srednje klase, iako Moskva i dalje dominira ekonomijom, dok se na selu suočava s velikim siromaštvom.

Sa Zapadom na ''Vi''

Prethodne napetosti između Rusije i Ukrajine i intervencija Moskve u građanskom ratu u Siriji iz podrške predsedniku Bašaru Al Asadu obnovili su podozrenje Zapada prema Putinu.

Njihovi odnosi su još od ranije zahladneli kao u vreme Hladnog rata, mada je jedan izuzetak bio tokom vladavine američkog predsednika Donalda Trampa, koji je otvoreno iskazivao divljenje prema ruskom kolegi.

Foto: Tanjug/AP

Trampov naslednik, Džozef Bajden, Putina je, s druge strane opisao kao „ubicu".

BONUS VIDEO