KAKO ĆE SE ZAVRŠITI RAT?! 72 stručnjaka analizirala šta će biti sa Ukrajinom: U KIJEV STIGLE LOŠE VESTI!

Kada i Moskva i Kijev počnu da veruju da neće više moći da postignu bolji rezultat na bojnom polju, kada cena daljeg ratovanja postane prevelika za jednu ili obe strane, čelnici Ukrajine i Rusije - ko god oni bili u tom trenutku - moraće da se sastanu i da dogovore uzajamno prihvatljivo rešenje, koje će se obema stranama biti bolje od nastavka ratovanja.

Foto: Tanjug/AP

Ključno je pitanje u tom budućem procesu hoće li Ukrajina na kraju morati da odustane od dela svoje teritorije - hoće li to rešenje uključivati kompromis koji bi ostavio Ukrajinu u manjim međunarodnim granicama nego što ih je imala u februaru 2014. godine, pre ruskog pripajanja poluostrva Krim i podstaknute pobune na istoku zemlje.

Razmatrajući ovo pitanje, časopis Foreign Affairs za mišljenje je pitao čak 72 međunarodna stručnjaka za geopolitiku.

Konsenzus među njima ne postoji, iako se više od polovine - njih 40 - ne slaže ili veoma se ne slaže sa tvrdnjom da će se Ukrajina morati da se odrekne svoje teritorije. Manji broj stručnjaka, njih devet, ne zauzima ni jednu poziciju, dok se njih 23 slaže ili izrazito slaže sa tvrdnjom da će Kijev morati da pristane na teritorijalne ustupke Moskvi.

Foto: Tanjug/AP

Većina onih koji misle da će Ukrajina ostati bez dela teritorija spadaju među geopolitičke realiste, te mnogi i lično veruju kako je ta opcija ne samo najrealnija, već i najpozitivnija po ceo svet.

- Narod Ukrajine zadobio je divljenje celog sveta svojom hrabrošću - piše profesor Lajl Goldstajn, direktor think tanka "Asia Engagement and Defense Priorities".

- Sada je vreme za realizam i suzdržanost. Razaranje koje sada traje - na putu prema pola miliona mrtvih i teško ranjenih - ne možemo da dopustimo da se nastavi. Za dobrobit Ukrajine, kao i globalnog mira i stabilnosti, moraju da se postignu bolni kompromisi sa Rusijom - što pre, to bolje".

Foto: Tanjug/AP

Član njujorškog saveta za spoljne odnose Tomas Grejem nije čak ni toliko uveren da će dogovor biti postignut, jer je uveren da Ukrajina neće moći da oslobodi Krim i delove Donbasa okupirane 2014. godine, i pita se koliko je to u interesu Kijeva.

- Cena integracije ovih regiona bila bi izuzetno visoka, pomirenje bi napredovalo s prekidima, a reintegracija nikada ne bi bila potpuna - smatra Grejem, koji veruje da bi ove oblasti ostale stalni izvor tenzija unutar Ukrajine.

Poznati politikolog sa Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer, koji je u svojim predavanjima okrivio ponašanje Zapada za izbijanje sukoba u Ukrajini, kaže da mu je teško da zamisli ukrajinsku pobedu i oslobođenje njenoh teritorija.

Foto: Tanjug/AP

- Lakše je zamisliti da Rusi zadrže teritoriju koju sada imaju i da vremenom osvajaju sve više - rekao je on.

- S obzirom na ove parametre, čini se verovatnim da bi eventualni sporazum uključivao teritorijalne ustupke Ukrajini - rekao je Miršajmer.

Naglasio je da je moguće da do sporazuma možda neće ni doći.

- Umesto toga, mogli bismo da završimo sa zamrznutim konfliktom, nešto poput situacije u Koreji - zaključio je on.

Nekoliko analitičara je upravo ovu mogućnost istaklo kao jedan od potencijalnih scenarija - da će rat dovesti do zastoja, koji će se završiti formalnim ili neformalnim prekidom vatre u kojem nijedna strana ne priznaje teritoriju koju drži druga strana.

Foto: Tanjug/AP

 

Den Hili, profesor moderne ruske istorije na Univerzitetu u Oksfordu, smatra da bi čak i postignuti sporazum rezultirao zamrznutim sukobom, koji će se jednostavno ponovo mogao da se aktivira u nekom trenutku u budućnosti.

Većina stručnjaka smatra da bi pitanje teritorijalnih ustupaka trebalo da se podeli u tri kategorije - Krim, kao posebno pitanje, zatim delovi Donbasa koji su okupirani od 2014. godine, i na kraju poslednja teritorijalna osvajanja Rusije.

Iako je Rusija na papiru anektirala oblasti koje je samo delimično okupirala, kao što su Herson i Zaporožje, to je teritorija od koje bi se možda mogla odreći bez mnogo gubitka obraza. Krim je, pak, najveće pitanje oko kojeg će se lomiti koplja i u Rusiji i u Ukrajini.

Nijedan sadašnji ili budući ruski lider neće moći da se odrekne Krima, koji je u potpunosti integrisan u teritoriju Rusije, ali je takođe teško poverovati da bi Ukrajina mogla da se odrekne tog dela svoje teritorije. Najoptimističnije dogovoreno rešenje bila bi neka vrsta međunarodne misije na Krimu, koja bi obezbedila dugoročne korake za samoopredeljenje Krima pod kontrolisanim, demokratskim uslovima.

Foto: Tanjug/AP

 

Ipak, većina geopolitičkih stručnjaka smatra da Ukrajina neće i ne treba da trguje svojom teritorijom. Istoričarka Ana Rid, bivša dopisnica Ekonomista iz Ukrajine, smatra da pregovora uopšte neće biti.

- Ukrajinci znaju da je jedini put ka bezbednosti odlučujuća pobeda - rekla je Rid, koja takođe veruje da će bojno polje odrediti novu de fakto granicu.

Andrej Kolesnikov iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da ni Putin nije zainteresovan za dogovor.

Foto: Tanjug/AP

- Blokirao je mogućnost mirovnih pregovora aneksijom Zaporožja i Hersona. A pošto je to uradio namerno, to znači da ne želi pregovore - rekao je on.

Drugi, poput Angele Stent, spoljnopolitičkog saradnika Centra za SAD i Evropu, smatraju da su pregovori nemogući iz prostog razloga što Moskva nije pouzdana strana.

- Rusija je prekršila sve sporazume o teritorijalnoj integraciji Ukrajine koje je potpisala u proteklih 30 godina - rekla je Stent.

- Pregovarački sporazum bi bio samo privremen, dok Rusija ne odluči da nastavi svoj pokušaj da preuzme celu Ukrajinu - dodaje.

Slično smatra i šefica transatlantskog bezbednosnog programa Centra za novu američku bezbednost Andrea Kendal-Tejlor.

- Svaki dogovor koji uključuje teritorijalne ustupke Kijeva samo bi produžio rat ohrabrujući Moskvu da ponovo napadne Ukrajinu u budućnosti - rekla je ona.