OKOVANA EVROPA! STRAH OD "TOPOVSKOG MESA" IZ MOSKVE: Zapad podiže "novi Berlinski zid"!

Sve jači pritisak na Mosku uvođenjem sankcija na bezmalo nedeljnom nivou u Evropu se vraća kao bumerang, jer je zapadni svet u strahu da će Rusija protiv "neprijateljskih zemalja" koristiti migrante kao "oružje". 

Ovo su ključni razlozi za podizanje ograda, zidova i utvrđenja.

GVOZDENU ZAMENILA BODLJIKAVA ZAVESA

- Gvozdena zavesa je nestala, ali "zavesa od bodljikave žice" sada, nažalost, postaje realnost za veći deo Evrope - rekao je Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holovej Univerzitetu u Londonu.

- Optimizam koji smo imali u Evropi posle 1989. sada je u velikoj meri nestao - naveo je on.

Foto: Tanjug/AP

Berlinki zid podigli su komunistrički lideri 1961. godine, a protezao se na 155 kilometara, okružujući Zapadni Berlin do 1989. godine, kada su vlasti istočne Nemačke otvorile prelaze nakon masovnih protesta. Istočna i Zapadna Nemačka su ponovo ujedinjene nakon samo godinu dana.

FINSKA PODIŽE UTVRĐENJE NA GRANICI SA RUSIJOM

Duga granica između Finske i Rusije prostire se kroz guste šume i obeležena je samo drvenim stubovima sa niskim ogradama za zaustavljanje zalutale stoke. Uskoro će na delovima granice biti podignuta jača, viša ograda.

Foto: Tanjug/AP

Finska premijerka Sana Marin najavila je planove za utvrđivanje delova granice njene zemlje od 1.340 kilometara, najduže od bilo koje članice EU.

Moskva je zapretila "ozbiljnim vojno-političkim posledicama" protiv Finske i Švedske zbog nastojanja da se pridruže NATO-u, a Marin je rekla da će utvrđenja pomoći u odbrani nacije od "hibridne pretnje" mogućih velikih i neregularnih migracija koje je orkestrirao Kremlj.

Finska granična straža je već u junu najavila da će podići ogradu na nekim delovima granice sa Rusijom kako bi povećala spremnost za potencijalni masovni dolazak migranata.

Tada su rekli da planiraju da izgrade ogradu dugu između 130 i 260 kilometara, koja pokriva između 10 i 20 odsto cele granice. Kako su objasnili, fokusirali bi se pre svega na granične prelaze i okolna područja na jugoistoku zemlje.

Ranije ovog meseca, poljski vojnici počeli su da polažu kolutove bodljikave žice na granici sa Kalinjingradom, ruskom eksklavom koja se nalazi između Poljske i Litvanije. Kamere i elektronski sistem za nadzor biće postavljeni i na prostoru koji su nekada čuvale samo povremene patrole graničara.

 

Zvaničnik poljske vlade za bezbednost, Stanislav Zarin, priznao je da granični zid ne sprečava sve koji žele da ilegalno pređu, ali kaže da to "omogućava našim snagama da deluju brže i efikasnije, bez potrebe za raspoređivanjem toliko ljudstva kao ranije."

I taj zid i ograda sa Kalinjingradom "prenose snažnu poruku Minsku i Moskvi da Poljska izuzetno ozbiljno shvata bezbednost i integritet svojih granica", rekao je Zarin.

"Verujem da će Belorusija i Rusija dvaput razmisliti pre nego što ponovo nastave da koriste migrante kao oružje“, zaključuje Zarin.

MIGRANTI VEĆ KORIŠĆENI KAO "ORUŽJE"

Tokom 2015. i 2016. godine Rusija je na granične punktove u severnoj Finskoj poslala hiljade azilanata, takođe uglavnom sa Bliskog istoka

Neke zemlje u Evropskoj uniji počele su da grade granične ograde kao odgovor na više od milion izbeglica i drugih migranata koji su ušli u južnu Evropu sa Bliskog istoka i Afrike samo 2015. godine. 

Foto: Tanjug/AP

Kada su se odnosi sa Belorusijom pogoršali nakon što je predsednik Aleksandar Lukašenko proglašen za pobednika izbora koji se na zapadu smatraju nameštenim, vlada u Minsku poslala je hiljade migranata preko granica EU u, kako je Dods rekao, "hibridnom ratu".

Kao odgovor, Poljska i Litvanija su podigle zidove duž svojih granica sa Belorusijom.

SRBIJA NA VREME SHVATILA PROBLEM

Ozbiljnost situacije na geopolitičkom planu u Evopi shvatila je i Srbija, a sa Austrijom i Mađarskom je 16. novembra potpisan ključni dokument koji se tiče borbe protiv nezakonitih migracija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su Memorandum o saradnji tri zemlje kako bi se što efikasnije borile protiv nezakonitih migracija.

Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/bs

Broj ileganih migranata u Srbiji je gotovo udvostručen u odnosu na prošlu godinu, a najčešće stižu iz pravca Severne Makedonije i Bugarske, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji u Beogradu.

- Želimo da tu odbrambenu granicu za Mađarsku u Austriju i Srbiju pomerimo na jug, a kasnije ćemo biti spremni da je zajedno sa Severnom Makedonijom pomeramo dalje na jug, time štitimo i čuvamo Evropu, ali štitimo i svoju zemlju - rekao je Vučić.

BONUS VIDEO