OVAKO JE VLADIMIR PUTIN PRETRPEO NAJVEĆI PORAZ U UKRAJINI! Dokumenti iz ruske baze otkrili kako je pala BALAKLIJA!

Dokumenti su pronađeni u napuštenom bunkeru koji je Rusima služio kao baza, a Rojters je dobio uvid u njih. Dokumenti imaju 91 stranicu s brojnim informacijama: koordinate ruskih obaveštajnih jedinica, zapise poziva zapovednika, detalje bitaka, podatke o ubijenim ljudima i uništenoj opremi. I izveštaje o padu morala i discipline unutar vojske.

Detaljno opisuju funkcionisanje ruske vojske i bacaju novo svetlo na događaje koji su doveli do jednog od najžešćih poraza predsednika Vladimira Putina na bojnom polju: haotičnog povlačenja Rusije sa severoistoka Ukrajine u septembru.

Nedelje pre teškog poraza

U nedeljama pre tog poraza, ruske snage borile su se s velikim problemima. Koristili su bespilotne letelice kojima su upravljali jedva obučeni vojnici. Njihova oprema za ometanje ukrajinskih komunikacija često nije radila. Do kraja avgusta, pokazuju dokumenti, snage su bile iscrpljene, pogođene brojnim smrtima i dezerterstvom. Dve jedinice, koje su činile oko šestinu ukupnih snaga, delovale su s 20% svoje pune snage.

Dokumenti takođe otkrivaju sve veću uspešnost ukrajinskih snaga i nude naznake kako bi se dalje mogao odvijati rat. U nedeljama pre povlačenja, ruske snage oko Balaklije, grada 90 kilometara južno od Harkova, bile su pod teškim bombardovanjem iz raketnih sistema HIMARS, koje su isporučile Sjedinjene Države. Precizni projektili više puta su pogodili zapovedna mesta.

Ruski vojnik, koji je tri meseca služio u Balakliji, opisao je  "osećaj pretnje koji se nadvio nad okupatorima". Jedan od njegovih prijatelja nasmrt je iskrvario početkom septembra nakon ukrajinskog napada.

"To je igra ruleta. Ili imaš sreće ili nemaš sreće. Napadi se mogu dogoditi bilo gde - rekao je.

Rusko Ministarstvo obrane nije odgovorilo na pitanje Rojtersa. Ali Rusija već nedeljama uporno govori da njeni vojnici imaju sve što im je potrebno za ratovanje.

Pukovnik Ivan Popov

Foto: Printskrin/youtube

 

Dokumenti u bunkeru imenuju pukovnika Ivana Popova kao glavnog ruskih vojnih snaga koje deluju iz Balaklije. 

Godine 2017. službene novine ruskih oružanih snaga objavile su profil Popova. Rečeno je da je služio u ruskom ratu protiv separatista u Čečeniji i invaziji na Gruziju 2008. 

Snage Balaklije uključivale su zapovednika odgovornog za držanje lokalnog civilnog stanovništva pod kontrolom. U dokumentima je identifikovan po očiglednom pseudonimu, zapovjednik V. Granit. Nadgledao je najmanje jedan centar za ispitivanje u kojem su civile tukli i mučili elektrošokovima.

Život pod okupacijom

Ruske su trupe početkom marta zauzele Balakliju. Vojnici su zauzeli oronuli kompleks za popravku vozila na periferiji grada. Postao je glavnicentar za Balakliju i desetine okolnih sela. Rojters je ovde, u podrumu, pronašao skrivene dokumente.

 

 

U sobi, reporter Rojtersa video je stolove poređane u pravougaonik. Svaki je nosio crvenu pločicu s imenom vonog odela: borbena koordinacija, elektroničko ratovanje, obaveštajni rad, bespilotne letelice. Ovde su se svakodnevno sastajali zapovednici, uključujući i zapovednika zaduženog za civilno stanovništvo. Bilo ih je oko 11.

Beležnica, koju je vodio nepoznati vojnik, sadržavala je koordinate ruske vojne obaveštajne službe i drugih jedinica raštrkanih po tom području. Jedna jedinica zauzela je vrtić u Balakliji. Baza je takođe služila kao pritvor za zarobljene ukrajinske veterane. Jedan vojni veteran rekao je da su mu stavili kapuljaču, pretukli ga i bacili u podrum, gde su ga držali šest dana.

Proračunska tablica nađena u bunkeru pokazala je da je tipični ruski narednik bio plaćen 202.084 rublje (3.200 dolara) mesečno plus bonusi, dok je narednik u separatističkim snagama primao samo 91.200 rubalja (1.400 dolara). Šef satnije za bacače plamena u Lugansku zabeležio je u jednom dokumentu da je osam njegovih podređenih ranije osuđivano.

Tesna pobeda

Dana 19. jula, četiri meseca nakon što su zauzeli to područje, Rusi su se sureli s prvim ozbiljnim izazovom ukrajinskih oružanih snaga, pokazuju dokumenti.

 

 

Na redovnom jutarnjem sastanku u bunkeru izveštaji dostavljeni zapovedniku pukovniku Popovu bili su uobičajeni: Prošla noć bila je relativno mirna i neprijateljski položaji nepromijenjeni. Na dnevnom redu: topnička paljba po ukrajinskim položajima.

Ali do ranog poslepodneva, kolona ukrajinskih vojnika potpomognuta tenkovima i pod zaštitom topovske vatre, napala je rusku liniju kod Hrakova – sela na severozapadnom delu teritorija koji su držale snage Balaklije.

Do 15:00 sati, neimenovani Rus na prvoj liniji kod Hrakova javio je svojim zapovednicima u Balakliji da je položaj pregažen i da se mora povući. Zatražio je topovske napade da se uništi položaj koji je napuštao. Tada se komunikacija izgubila.

U bunkeru Balaklija anonimni zapovednik je zapisao je u svojoj svesci: "Municija je pri kraju".

Zapovednik Zapadnog vojnog okruga, jedan od najviših ruskih časnika, zahtevao je brifing o situaciji i "naredio da se Hrakov ne sme predati", stoji u zapisima u notesu. Prema službenim podacima, tadašnji zapovednik bio je general-pukovnik Aleksander Žuravlilov, kojeg je otpustio Putin. 

Visoka cena

U satima koji su usledili, ruski zapovednici poslali su pojačanje i podigli jurišne helikoptere. Do 18:00 sati Ukrajinci su se povlačili, a ruske snage su ponovno preuzimale izgubljeno područje. Ali cena je bila visoka. 

Rusi su izgubili tenk, dva oklopna transportera i drugu opremu. Ranjeno je 39 ljudi, sedam ih je poginulo, a 17 se vode kao nestali, stoji u izveštaju koje je Popovu predočeno 21. jula.

Među poginulim Rusima bio je Aleksandar Jevsevljev, zapovednik tenka. Popis žrtava unutar zapovednog bunkera otkriva da mu je stomak bio rasporen. Njegovi roditelji, koje je kontaktirao Rojters, rekli su da je njihov sin ubijen kada je na njegov položaj u blizini Hrakova krenula vatra iz ukrajinskog helikoptera.

Nakon bitke petorica vojnika imala su "akutne reakcije na stres". Uz svako njihovo ime u zdravstvenom kartonu pisalo je: "Ne zahteva evakuaciju".

Nakon bitke, pukovnik Popov je podneo zahtev svojim nadređenima da 34 njegova vojnika dobiju medalje za hrabrost. U dokumentima se ne navodi kako su njegovi nadređeni reagovali. Dvojica vojnika rekla su da još nisu primili svoje nagrade.

 

Blizu prelomne tačke

Dokumenti u bunkeru pokazuju da su ruski zapovednici bili svesni nedostataka svojih snaga.

Dnevni izveštaj od 21. jula sadržao je alarmantne vesti za pukovnika Popova: ruska obaveštajna agencija, FSB, saznala je da ukrajinske snage u to područje dovoze tri vrlo precizna lansera projektila HIMARS, koje su isporučile Sjedinjene Države. A Ukrajina je tačno odredila lokacije jednog ruskog zapovednog mesta i četiri skladišta koje su koristile snage Balaklije.

Tri dana kasnije neko je u beležnici rukom napisao da je u napadu HIMARS-a ubijeno 12 ruskih vojnika koji su pripadali 336. brigadi marinaca Baltičke flote.

Artyom Štanko bio je zapovednik glavne bitke za Hrakove i pretrpeo je gubitke, rekao je njegov otac Aleksej.

Aleksej je rekao da je Štanko odbioda "pošalje svoje ljude u topovsku vatru". U bazi u Balakliji, anonimni autor je napisao 24. jula - pet dana nakon bitke za Hrakov - da je Štanko "kopile" kojem preti sudski postupak jer je "povukao svoj vod". Štankovi nadređeni premestili su ga u drugu jedinicu, rekao je Rojtersu njegov otac i dodao da se njegov sin još uvek bori u Ukrajini.

"Nema zaliha"

Do kraja maja ruski vojnici bili su uvereni da ukrajinske snage pripremaju protivofanzivu kako bi "preuzele kontrolu nad Balaklijom", pokazuju dokumenti u bunkeru. Presretnute komunikacije pokazale su da je napad neizbežan. Neke od komunikacija odvijale su se s mobilnih telefona registrovanih u drugim zemljama uključujući Estoniju, Britaniju, Holandiju i Sjedinjene Države. 

 

 

Rusi su zaključili su da su telefoni u posedu plaćenika ili stranih instruktora koji pomažu ukrajinskoj vojsci.  Otprilike u isto vreme ruski vojni stručnjaci za elektroniku stigli su u Balakliju. Želeli su videti može li se ruski sisetem "Pole-21" za ometanje satelitskih navigacijskih prilagoditi za suzbijanje projektila HIMARS.

Ukrajinski udari su nastavljeni. Razgovori s ruskim vojnicima, rodbinom poginulih vojnika i lokalnim stanovništvom pokazuju da su najmanje tri ruska zapovedna mesta u severoistočnoj Ukrajini pogođena projektilima HIMARS u nedeljama koje su usledile.

Suočeno s pojačanim ukrajinskim napadima, zapovedništvo u Balakliji krenulo je da dovlači nove trupe. Ipak, proračunska tablica od 30. avgusta pokazala je da su do kraja meseca snagama ostala samo dva drona. Osam oklopnih transportera smanjeno je na tri. Snage su imale četiri preostala protivtenkovska oružna sastava "Fagot", što je pad u odnosu na 24 krajem jula. 

Među dokumentima je pronađen i mali kalendar. Dani su obiležavani natpisima "Napad" i "Pobegao iz obruča" ili imenima poginulih vojnika. 27. avgust označen je jednostavno kao "najgori dan". 

- Nije bilo zaliha oružja niti bespilotnih letelica - rekao je jedan vojnik o situaciji krajem avgusta. 

Haos i povlačenje

Ukrajinska protivofenziva počela je 6. sptembra. Ruski vojnik koji je tog dana bio u Hrakovu rekao je da je Ukrajina prvo topovima napala ruske položaje. Do večeri su ih ukrajinske snage uništile. U tom trenutku je izdana zapovest za povlačenje iz sela, rekao je.

 

 

Bitka se nastavila. Između 6. i 8. septembra precizni udari pogodili su zapovedni centar u Balakliji. Ljovočkin, mještanin koji je ranije upravljao centrom, rekao je da je celi objekt nestao u plamenu. Iz ruševina su izvučena desetina tela ruskih vojnika. Video objavljen na društvenim mrežama 10. septembra prikazuje ukrajinske vojnike kako posmatraju uništeni hangar u kojem su ruske snage držale svoja vozila. "Ovako izgleda rezultat rada HIMARS-a", rekao je glas u ukrajinskom u videu.

- Bio je to samo haos - rekao je jedan od dvojice meštana, Serhii, koji je živeo preko puta sedišta zapovjedništva.  Sve što je na kraju ostalo od ruskog zapovečničkog centra bio je krater i hrpa dokumenata. Iz hrpe izgorele ruske opreme dizao se oblak dima.

Popov, zapovednik snaga, u nekom je trenutku povređen i proveo je mesec dana u bolnici, rekla je Rojtersu njegova supruga. Rekla je da je u međuvremenu unapređen u čin generala i da će uskoro krenuti na novi zadatak. Nije otkrila gde.

Posljednji unosi u biležnicu anonimnog vojnika bili su: "Ako sedite i gledate u reku dovoljno dugo, na kraju ćete videti svoje neprijatelje kako plutaju". Jednu stranicu kasnije, zamišljao je svoj život u budućnosti, u gradu na ruskoj granici s Kinom, 7000 kilometara od Balaklije.

- Otišao sam kući 10. avgusta 2023., već sam kod kuće sa svojom porodicom. Lepo se provodim u Habarovsku sa suprugom i mojim devojčicama".

Bonus video: