OPERACIJA "MARIJUPOLJ": Putin osvojio industrijsko srce Evrope

Murijupolj, lučki grad na obali Azovskog mora, a ne ukrajinska prestonica Kijev, kako se mislilo, glavna je Putinova meta. Nije slučajno Moskva zatražila od Ukrajine da preda Marijupolj, što je Ukrajina kategorički odbila jer je ova luka važna iz najmanje tri razloga: geostrateški položaj, industrija, istorija. Međutim, grad je praktično već u rukama ruskih snaga s obzirom na to da je okružen sa svih strana i njegovo preuzimanje je pitanje trenutka.

Grad u kome je donedavno živelo 400.000 stanovnika od početka ruske invazije trpi napade, ali je poslednjih dana pod žestokom vatrom. Bombe padaju na svakih 10 minuta, a Ukrajinci odbijaju da polože oružje iako je gotovo 90 odsto grada sravnjeno sa zemljom. Prosto, zauzmu li Rusi Marijupolj, dobiće čistu zemlju i kontrolu nad čitavim koridorom koji povezuje otcepljene oblasti Donjeck i Lugansk s Krimom anektiranim još 2014. Tome treba dodati i Odesu budući da je ruska mornarica u ponedeljak ujutro artiljerijom napala ovaj lučki grad na jugu Ukrajine. Kada se pogleda karta napredovanja ruske vojske, uočava se oblik potkovice, što je, prema izjavama više analitičara, i bio cilj Moskve.

RAKETE, TENKOVI

Foto: Tanjug/AP

Drugo, Marijupolj se nalazi unutar granica donjeckog basena (ili Donbasa), koji je industrijsko srce Ukrajine. Tu se nalazi četvrti po veličini ugljen-kop u Evropi, koji se prostire sve do ruske granice. Jaka je proizvodnja čelika. Brojne firme u toj oblasti izvoze važne sirovine i proizvode u Rusiju, naročito za rusku svemirsku i odbrambenu industriju. Dvanaest vrsta ruskih interkontinentalnih balističkih raketa se proizvodi u susednom Dnjepropetrovsku, uključujući i rezervne delove i održavanje. U Donbasu se proizvodi specijalni čelik za ruske tenkove, a većina ruskih borbenih helikoptera leti s motorima iz Saporišja. U samom Marijupolju su smeštene čeličane, fabrike gvožđa i velika luka, odakle se prevozi roba. Čak 20 odsto BDP Ukrajine dolazi iz tog područja.

Najzad, s ovim je povezan i treći razlog. Sve pomenute fabrike su još iz vremena Sovjetskog saveza, koje su posle raspada pripale Ukrajini, a zna se koliko je Putin opterećen povratkom imperijalističke Rusije. Marijupolj je, podsetimo, privremeno bio okupiran od ruskih separatista i 2014.

Ako Marijupolj padne, to će, prema rečima hrvatskog vojnog analitičara Ivice Mandića, biti kraj rata.

- Dolazi do spajanja okupiranih teritorija, nemojte se iznenaditi ako Putin proglasi pobedu i kaže da je postigao svoje ciljeve - kaže Mandić.

Ilija Kajtez, profesor i oficir u penziji, smatra da osvajanje Marijupolja jeste veliki cilj Moskve, ali da je ipak najveći Kijev jer bez promene vlasti u Ukrajini neće biti ni ispunjenja ruskih zahteva, obavezivanje da neće ući u NATO.

- Pretenciozno je reći da će njegovim padom biti završen rat, ali će to sigurno biti jedna velika pobeda jer će omogućiti kopneno povezivanje s Krimom. Drugi važan momenat je da je najveća koncentracija ukrajinskih jedinica, neki kažu i 140.000, i to najelitnijih, u tom regionu. Pad Marijupolja je i pad prve ukrajinske linije, pa se može desiti da u velikoj meri bude dovedena u pitanje celokupna odbrana Ukrajine - ocenjuje Kajtez.

Iza napada na Marijupolj stoji Putinova osveta

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk je izjavila da iza napada na Marijupolj stoje lični razlozi ruskog predsednika Vladimira Putina jer, kako kaže, on nije uspeo da zauzme taj grad 2014, u vreme kada je Rusija pripojila Krim.

- To je kolektivna kazna za njihovo odbijanje ruskog tutorstva - izjavila je ona.

Borelj: Ovo nije rat

Foto: Tanug/AP

Šef diplomatije EU Đuzep Borelj poručio je da Rusija u Ukrajini čini ratne zločine i da nema drugog naziva za ono što se trenutno dešava u Marijupolju.

- Uništavaju sve. Bombarduju i ubijaju sve, ne birajući. Ovo nije rat. Ovo je veliko uništavanje zemlje bez uzimanja u obzir zakone ratovanja. Rat takođe ima svoje zakone - rekao je Borelj.