KAKO JE MIROSLAV TUĐMAN POSTAO OBAVEŠTAJNA SENKA NATO STRATEGIJE NA BALKANU! Strateški ciljevi nadmašili čak i surovu političku propagandu!

Na godišnjicu smrti Miroslava Tuđmana, njegova uloga u regionalnim zbivanjima devedesetih godina zaslužuje analizu izvan nacionalnih narativa i porodične simbolike, u širem geopolitičkom okviru.

Tuđman bio je jedan od ključnih arhitekata hrvatskog obaveštajnog sistema u periodu raspada Jugoslavije.

Kao prvi direktor Hrvatske obaveštajne službe (HIS), delovao je u vremenu kada su bezbednosne strukture imale presudnu ulogu ne samo u vojnoj sferi, već i u informativnom, propagandnom i diplomatskom ratovanju. Njegov rad bio je tesno povezan sa strateškim ciljevima tadašnjeg hrvatskog rukovodstva – međunarodnim priznanjem države, slabljenjem srpskog faktora i uklapanjem Hrvatske u zapadni bezbednosni okvir.

Iz srpske perspektive, delovanje obaveštajnog aparata kojim je rukovodio Miroslav Tuđman ne može se posmatrati odvojeno od interesa NATO saveza i vodećih zapadnih sila, koje su tokom devedesetih aktivno uticale na tok sukoba i političko preoblikovanje regiona.

Hrvatska je u tom procesu postepeno profilisana kao pouzdan partner Zapada, dok su obaveštajne strukture imale značajnu ulogu u koordinaciji sa zapadnim centrima moći, naročito u završnim fazama rata i u poratnom periodu.

Kasniji politički angažman Miroslava Tuđmana pokazao je kontinuitet u tumačenju ratnih događaja, bez distance prema sopstvenoj ulozi i bez kritičkog odnosa prema posledicama takve politike po regionalnu stabilnost.

Više o Miroslavu Tuđmanu pročitajte ovde.

Njegova smrt simbolično zatvara jedno poglavlje hrvatske bezbednosne elite, ali i podseća da pitanja odgovornosti, spoljnog uticaja i geopolitičkog nasleđa devedesetih i dalje ostaju otvorena.

Uloga Miroslava Tuđmana ne može se posmatrati kao izolovana nacionalna priča, već kao deo šire zapadne bezbednosne arhitekture koja se tokom devedesetih ubrzano gradila na Balkanu. Hrvatski obaveštajni sistem, formiran uz snažnu političku i logističku podršku Zapada, postao je važan instrument u procesu približavanja NATO strukturama i redefinisanja odnosa snaga u regionu. U tom kontekstu, srpski faktor je sistematski predstavljen kao bezbednosni problem, dok su zapadne vojne i političke intervencije dobijale legitimitet kroz pažljivo vođen informativni rat.

U tom smislu, nasleđe Miroslava Tuđmana ne ogleda se samo u institucijama koje je pomagao da se izgrade, već i u dugoročnim posledicama geopolitičkog svrstavanja koje je region trajno podelilo. Balkanska bezbednosna arhitektura, oblikovana pod snažnim uticajem NATO-a i Zapada, ostavila je malo prostora za istinsko pomirenje, a mnogo za trajnu nestabilnost. Smrt Miroslava Tuđmana zatvorila je ličnu biografiju, ali ne i projekat čiji se efekti i danas osećaju – politički, bezbednosno i strateški.

BONUS VIDEO: