AMERIKANCI ZA UKRAJINCE ISKOPIRALI KOŠAVU! Novo oružje za Kijev već je viđeno u SRPSKOM ARSENALU, evo i kada

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa odobrila je prošle nedelje isporuku novog kontingenta veoma važnog oružja za Ukrajinu.

Od "Patriota" do dalekometnih raketa, Ukrajinci su sada bogatiji za dosta toga, uključujući i GLSDB rakete-bombe za koje su im u Vašingtonu rekli da se radi o nečemu novom i veoma važnom.

Međutim, ovaj tip oružja već je imala Srbija, odnosno Jugoslavija, u svom arsenalu krajem devedesetih godina prošlog veka, tvrdi za Jutarnji Viktor Trumbetaš, kolumnista lista i diplomirani vojni istoričar s Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.

Prema informacijama Rojtersa i američkih zvaničnika, nova serija projektila GLSDB prilagođena je za poboljšanu otpornost na rusko ometanje GPS signala, koje je znatno smanjilo efikasnost prethodnih verzija.

U izveštaju se navodi da "modifikacije uključuju ojačanje veza unutar oružja i moguće prilagođavanje navigacionog sistema".

U proteklim nedeljama navodno je sprovedeno 19 probnih lansiranja kako bi se proverile nove performanse.

GLSDB projektili-bombe, nešto slično onima koje je Jugoslavija imala pred rat u Bosni i Hrvatskoj, a i na Kosovu 1999. razvijeni su u saradnji Boinga i švedskog Saba, kombinujući raketni motor M26 s vođenom bombom GBU-39/B, izvorno namenjenom lansiranju iz vazduha.

Lansirani sa zemlje iz sistema poput HIMARS-a ili M270 MLRS-a, projektili imaju domet do 150-160 kilometara i predstavljaju pokušaj popunjavanja praznine nakon iscrpljivanja zaliha balističkih projektila ATACMS, koji su pokazali znatno veću efikasnost na frontu.

Foto: Printscreen YT/CBS news

 

- Dok se na prvi pogled čini da je GLSDB revolucionaran iskorak u domeni vođene artiljerijske municije, mnogi konceptualni elementi tog sistemi imaju korene u sličnim improvizacijama poput Košave - oružja koje je takođe proizašlo iz potrebe, na ratištima ovih prostora sada već davnih 1990-ih. O čemu je reč? Srbi su tokom rata u Hrvatskoj i BiH koristili raketni bacač aviobombi, nazvan Košava po istoimenom vetru. Slično GLSDB-u, koji kombinuje postojeću GBU-39/B bombu male mase s raketnim motorom iz sistema M26, i Košava je predstavljala spoj dostupnih komponenti: klasičnih FAB-100 ili FAB-250 avionskih bombi i pogonskih jedinica preuzetih iz raketnog arsenala - piše Trumbetaš.

- U oba je slučaja cilj bio isti - precizno isporučivanje eksplozivne mase na veću udaljenost, bez upotrebe aviona.

Lanser raketa samohodni, trostruki (LRST) M-94 Košava sastojao se od kamiona TAM-150 s tri ili četiri lansera na koje su se postavljale bombe od 100 ili 250 kilograma (FAB-ovke) s namontiranim raketnim motorima od raketa za višecevne bacače kalibra 122 mm ili 128 mm koji su služili kao pogon bombe. Postojala je i verzija tog oružja s dve bombe od 250 kg (FAB-250), s pogonom sa po četiri spojena raketna motora od dotrajalih raketa vazduh-vazduh K-13. To neobično oružje nalazilo se u sastavu 38. raketno-artiljerijske brigade VJ, u sklopu mešovite artiljerijske-raketne divizije, zajedno s raketnim sistemima R-65 Luna i M-87 Orkan-2, ali i kasnije Jedinice za specijalne operacije RDB-a Srbije - dodaje Trumbetaš.

Na kraju opisuje i gde se upotrebljavala Košava.

- Prava zanimljivost dolazi iz operativne upotrebe tog sistema koji je bio korišćen i u Hrvatskoj protiv hrvatskih snaga te u Bosni i na Kosovu tokom 1999. godine. Na Kosovu je navodno korišćen protiv vojske OVK u predelu Drenice, a u Bosni je intenzivno korišćen u borbama oko Maglaja, spominje se i sarajevsko ratište, zatim oko Goražda i na bihaćkom ratištu. Sistem Košava koristio se u Hrvatskoj na području Petrinje i u susednom Bihaću, a sve to u eksperimentalno-operativnoj upotrebi unutar jedne od najelitnijih jedinica Srpske vojske Krajine. Taj pokretni raketni bacač bombi bio je predan na korišćenje 21. diverzantskom odredu 21. Kordunskog korpusa SVK 1993. godine.

To je bila jedna od najelitnijih specijalnih jedinica u sve tri srpske vojske u tadašnje vrijeme i obučavana je u centru za obuku diverzanata u Pančevu, uz podršku 72. specijalne brigade VJ.

- Lansirane bombe u dosta slučajeva nisu direktno pogodile svoje ciljeve, a neke nisu ni eksplodirale. Međutim, tamo gde bi pale, napravile bi strahovito razaranje i imale su velik psihološki učinak na protivnika. Posledično, velika nepreciznost i zatajenja nisu rezultirali masovnijom upotrebom tog oružja unutar vojski, a treba uzeti u obzir da tada nije bilo ni mogućnosti ugradnje sofisticirane tehnologije poput laserskog navođenja, barem ne u SRJ pod sankcijama. Time je u to vreme Košava bila više psihološko oružje, nego precizni udarni sistem. Njena efikasnost nije dolazila iz tačnosti, nego iz sposobnosti da improvizacijom nadomesti nedostatke u borbenim sredstvima i projekciji snage sa zemlje (diverzantska primena artiljerije od 21. DO). U okruženju potpunog nedostatka vazdušne nadmoći to nije bila taktička prednost, nego nužnost.

Vredi spomenuti da je i Hrvatska vojska imala sličan projekat imitacije sistema zemlja-zemlja, popularno zvan Beograđanka, a reč je bila o hibridu lansera ruske protivvazdušne rakete S-75 Dvina na koji je montiran kontejner iz kojeg se lansirala modifikovana protivbrodska raketa P-15 Termit (NATO-ov naziv Styx). Prema priznanju samih hrvatskih oficira, oružje nije bilo sposobno gađati Beograd jer mu je nedostajalo 40 do 50 posto sistema, što protivnička strana nije znala, ali je zato ispunilo propagandnu svrhu. Sistemi poput Košave danas deluju arhaično, ali njihova bit - upotreba neavionske platforme za lansiranje aviobombi - nalazi modernog naslednika upravo u GLSDB-u - zaključuje Trumbetaš, prenosi Jutarnji list.