PARTIZAN JE "PIJANI MILIONER"! Crno-beli PROKOCKALI ogromna ulaganja za nedelju dana, titula na IZMAKU, a EVO i zašto!

Na Teleoptiku trenutno vlada veliki muk. Humska miruje, a sve tiše se spominju ideje o tituli. To je nešto na šta su grobari navikli prethodnih godina, i kada bismo iz perspektive ne tako davne prošlosti tretirali sadašnjost, malo ko bi bio iznenađen. Ipak, pre nekih devet dana, gromoglasno su su hujile reči o trofeju, novom šampionu Partizanu i smaknuću Zvezde sa trona srpskog fudbala. Šta se promenilo?

U maniru domaćih navijača je da se ne dira ono što funkcioniše - "ako radi, nek radi" mantra je ovdašnjeg sporta, a zadovoljstvo se meri i postiže samo uspesima. Da je neko ukazao da nešto ne štima u igri crno-belih pre desetak dana, vatrene pristalice bi samo ukazale na stanje tabele, pustile par snimaka sa prošlog večitog derbija i razgaljeno veličali Igora Duljaja i njegove odluke u transfer politici i na terenu. 

Foto: Starsport

Malo ko je verovao u titulu od početka prvenstva, dolazni transferi su potpalili snove o sigurnom evropskom proleću, a pobeda na JNA protiv Crvene zvezde je i one sa najvećom dozom sumnjičavosti uverila da se vrh Superlige nazire na horizontu. Taj krajolik sa Nathom na šampionskom podijumu i peharom u rukama, sada izgleda kao dalekoudaljena i nedosežna nepoznanica. Napredak je unazadio Partizan, a Mladost naterala navijače da ostare i osede za 90 minuta. 

Kako je došlo do ovog preokreta? Šta se promenilo? Ko je odgovoran? Pokušaćemo da sumiramo odgovore na ova pitanja u pet stavki. 

Mateus Saldanja - početak i kraj Partizana 

Koliko donosi, toliko i odnosi. Jasno je da u crno-belom taboru postoji čovek od kog igra zavisi skoro u potpunosti. Niti on organizuje, niti brani, ali zna ono najbitnije na travnatoj podlozi - da "tutne" loptu u mrežu. 

Malo ko je verovao (verovatno sudeći po učinku u Čibi i Nefčiju) da će Brazilac biti ubitačan po superligaške golove. Tek pet golova na 20 utakmica za Azerbejdžance, odnosno četiri na 48 za Japance, nije uverilo grobare da će ovo biti igrač koji nadomešćuje vanvremenski učinak Rikarda Gomeša, makar u domaćem prvenstvu. 

Foto: Starsport

Pokazalo se suprotno. Saldanja je eksplodirao, i svaki put kada bi istrčavao na teren, tribine su znale da će se na terenu nešto dogoditi. O tome svedoči činjenica da za sada ima 16 golova na 22 utakmice u Superligi Srbije.

Upravo takav se napadač čekao, neko na koga možete da se oslonite kada se igra tvrda utakmica u Surdulici, ili kada se kopačke glave u mulju Ivanjice. Naravno, popularna je sportska uzrečica se može primeniti i na ovu situaciju: "Ko od Saldanje živi, od Saldanje i gine". 

Kada Brazilca nema, nešto se u igri Partizana raspadne. Taki Nikolić je neko ko svojom energijom ume da unese promenu ulaskom na teren, ali dokazano nije prvi špic. Samed Baždar manjka upravo te sigurnosti u završnici, a čini se da nervozno reaguje kada otpočne utakmicu loše. Vidljivo je da ukoliko krene kao protiv Železničara, nezaustavljiv je, ali kada uleti nervozno, kao protiv Napretka, postaje poslastica za protivničke odbrane. 

Prazninu koju ostavlja Saldanja svojim (retkim mora se naglasiti) izostancima je trenutno enigma za Igora Duljaja. 

Foto: Starsport

Interesantan je podatak da je od sedam mečeva na kojima su crno-beli ispuštali bodove, Brazilac propustio čak tri - skoro polovinu. Oni na kojima je igrao, poput poslednjeg derbija, tragedije sa Radničkima, i spektakularan početak sezone protiv TSC, uvek je imao golgeterski učinak što govori da Partizanu Saldanja treba, makar i za bod. 

"Uprava napolje" je oterala šampionske snove

Omiljeni argument za svakog srpskog navijača je "kriv je sistem". U Partizanu, taj sistem ima i ime(na), a često smo sa stadiona u Humskoj imali prilike da čujemo pogrdne povike na račun rukovodećih kadrova.

Izbećićemo da ulazimo u unutrašnje konflike na Teleoptiku, te sve ono što pristalice zameraju toj grandioznoj reči "uprava", te ćemo se radije osvrnuti na efekat neslaganja tribine i rukobodioca.

Foto: Republika.rs

Partizan ove sezone na svom terenu nije nijednom imao podršku svojih navijača! Zbrojite dva i dva, pomnožite to sa značajem huka 30 hiljada ljudi, i oduzmite protivnički elan na "ničijoj zemlji" - računica postaje jasna - Partizanu nedostaje tribina. Onaj koji to ne shvata, verovatno i ne bojkotuje utakmice zajedno sa južnim frontom. 

U ovom izdanju prvenstva, na pomenutih sedam mečeva na kojima su prosuti bodovi, tri meča su bila kući. Da je bilo navijača, crno-beli teško da bi primili četiri komada od TSC i tri od Radničkog, a možda bi gromoglasna pesma, koju smo mogli čuti na Marakani, uterala loptu u gol protiv Napretka. 

Iako možda postoje opravdani razlozi za ljutnju prema upravi, navijači su sigurno svesni da bez njih nema šampionskog trofeja, a šta je onda poenta sezone?

Desni bek - rupa koja potapa brod

Možda najevidentniji problem viđen u derbiju. Partizan samim čudom nije primio gol protiv Crvene zvezde po desnoj strani, kada su Hvang i Ivanić usecali kroz nesnađenog Aranđela Stojkovića kao u sir. 

U čitavom prvenstvu, samo sa mahove učinilo da je nekadašnji igrač TSC dorastao zadatku i crno-belom dresu, a može se direktno okriviti za gol protiv Mladosti. 

Foto: FK Partizan

Prvo, akcija je započeta na njegovoj strani, tu je nastao višak, usled kog je lopta lako mogla da se prenaci na olakšani levi bok, a potom je Stojković i nadskočen u srcu šesnesterca pri pogotku Petra Bojića. Igor Duljaj je izgleda uvideo svoju grešku, za razliku od derbija, i uveo Filipovića, koji nije imao toliko posla, s obzirom da je ofanziva radila punom parom. 

Generalno, problematična pozicija u fudbalu uopšte. Stoga su manji klubovi, bez milionskih vreća, osuđeni da biraju karakteristike svojih bekova, umesto da dobiju trkačkog vanzemaljca poput Alfonsa Dejvisa. Ipak, deluje da bi za ovaj Partizan, mnogo više značio neko sigurniji u odbrani, što Aranžel zasigurno nije. 

Emotivna istrošenost - derbi je uzeo sve

Pompa oko susreta večitih je uvek velika, a kada je razlika na tabeli (tadašnjoj) samo jedan poen, onda su skoro sve oči uprte u fudbalere. Kao što smo rekli u uvodu, očekivanja su bila velika, možda i previše, s obzirom da se Zvezda na Marakani ne savlađuje toliko lako. Miloje je u "rupi" gušio Liverpul, a pod Dekijem Stankovićem Milanu su klecala kolena. 

Onda se može shvatiti razočaranje, kada je Partizan izdominiran za 90 minuta sa mizernim posedom od tek 28%. Realno je bilo da Jovanović primi nekoliko golova u prvom delu, ali mu se taj dan pozlatila rukavica, a nekadašnji golman Hueske se protejski pretvorio u hobotnicu. 

Foto: Starsport

Koliko god likovali zbog "otkinutih" bodova na Marakani, sigurno da su i igrači, i navijači svesni da se u derbi ušlo sa očekivanjima o zakucanoj tituli, ili makar sigurnosti pred plej-of. Umesto toga, igrači su izašli svesni svoje nemoći, a da je nedostajao Saldanja, kao u nekoliko utakmica koje smo pomenuli, teško da bi se poraz mogao izbeći. 

Izašavši sa "Rajka Mitića", crno-beli su bili svesni da je Zvezda jača nego pre, a pod pritiskom titule, poklekli su na prvim izazovima usled mnogo uloženih emocija u pobedu u derbiju, koja je, uzgred, bila čak možda i nedostižna. 

Zamor - ko će zatvoriti kada neprijatelj nadire?

Jedan od najboljih transfer poteza je bilo dovođenje Gajasa Zahida. Bibras Natho više nije u godinama koje se mogu nazvati mladalačke, a već više sezona, evidentno je da Partizanov motor ne može da vozi 90. minuta. Stoga mu je doveden kompatibilan igrač, neko sa kime će moći da se smenjuje ne terenu, pri čemu će minutaža zavisiti od potrebe. 

Ipak, da li je to slučaj na drugim pozicijama? Pogledajmo dublje. Frenk Kanute je i dalje povređen, a Kristijan Belić je u Alkmaru. Obojica su bili defanzivni stubovi ekipe, a sada nijednog nema. U njihovom odsustvu, pojavio se novoprizvani Ovusu, koji, za sada, ne deluje da poseduje taj defanzivni kapacitet, neophodan za krpljenje grešaka Partizanovih napadača u brzoj tranziciji. 

Foto: FK Partizan

Potom pogledajmo centralne bekove. Mihajlo Ilić je otišao,a došao je Miličić da krpi kao bonus. Bivši igrač Radničkog se odma povređuje, a dolazi neiskusni Kovačević da popuni rupu. Pokazao je mladi "brđanin" da ima potencijala, ali gurnuti ga u vatru odmah u krucijalnom delu sezone je samoubistvo - potez svojstven crno-belima. 

Pored standardnog Svete Markovića, tu je misteriozni Medina, te Saničanin koji navijače natera da se krste pri njegovom ulasku. Ko će popuniti rupe, kada su zadnji vezni takođe pomenuto porozni? Vrlo je jasno - dubina nedostaje ovom timu u srcu odbrane, a da se popuni biće vrlo teško. 

Foto: Starsport

U suštini, sve ovo sumira dosadašnju sezonu Partizana. Da li su prelazni rokovi bili bolji? Da. Da li se iz jedne godine zdrave transfer politike rađa šampion? Teško.

Potrebne su godine ulaganja i konstantnog razvoja ekipe kako bi se došlo do željenog uspeha, a dok se to ne desi, crno-beli će biti samo pijani Bruster. Novac će biti uzauldan, ukoliko nije svrsishodan, a pitanje je da li postoji neko ko će sortirati ovaj problem. 

Partizan je doveo igrače, trenera koga vole navijači, konačno stvorio nešto čemu grobari mogu da se nadaju,  a onda sve bacio niz vodu i prokockao za samo devet dana.  

BONUS VIDEO