TITANIK IZ SFRJ MORAO DA POTONE: CIA glavni osumnjičeni za eksploziju "KUMČETA" Jovanke Broz

Vanzemaljci, slučajno ispaljen torpedo, podvodni vulkan, zaostala mina, nestručno varenje... Sve ove teorije u senci su sumnje da je CIA 1975. potopila ponos jugoslovenske brodogradnje "Berge Istru" i četiri godine kasnije njegovog blizanca "Berge Vangu" da bi dokazala aljkavost socijalizma.

SFRJ je od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka držala peto mesto na svetu u brodogradnji uzimajući zaradu tradicionalno moćnim pomorskim silama. Norveškog brodovlasnika Sigvala Bergensena ideologija nije zanimala, pa je naručio pet tada najsavremenijih tankera, koji su mogli da prevoze i rasut teret, u brodogradilištu Uljanik kod Pule. Prvi u seriji "Berge Istra" bio je tehnološki najsloženiji brod koji je SFRJ do tada napravila, ali i 45 metara duži od "Titanika".

NAPLAĆENA OGROMNA ODŠTETA

To je bio dovoljan razlog da na porinuće 1972. dođu Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka, koja ga je krstila i ispratila u more razbivši bocu šampanjca o korito.
Ipak, nije sve išlo glatko. Po hladnom danu mazivo se stvrdnulo, pa je tanker nosivosti 200.000 tona skliznuo oko 15 metara sa suvog doka i zaglavio se. U pomoć je priskočila JNA, koja je korito tačkasto minirala i porinula ga u more.
Niko u tome nije video predznak nesreće i "Berge Istra" bio bi zaboravljen da poslednjih sati 1975. nije nestao s radara. Tanker je plovio
sa 32 člana posade iz sedam nacija od luke Tubarao u Brazilu do Japana, kada je kontakt s njim izgubljen u Pacifiku, blizu filipinskog ostrva Mindanao. Kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, postalo je jasno da nešto nije u redu. Norvežani su podigli uzbunu, jugoslovenske novine ispunile su dramatične naslovnice, a u kuloarima su počele spekulacije.

Potraga je obustavljena 16. januara, a tri dana kasnije japanski ribari naišli su na splav s dvojicom mornara "Berge Istre" Špancima Imeldom Leonom i Epifaniom Lopezom, koji su preživeli jer su jedini bili na pramcu broda kada se prolomila zaglušujuća eksplozija, a potom i dve slabije koje su prelomile brod.

Vlasnik Sigval Stageland izneo je verziju da je brod potopila erupcija podvodnog vulkana. To i činjenica da je Lojd isplatio tadašnjih 82 miliona dolara odštete u SFRJ je izazvalo širenje glasa da je namerno uništio "Berge Istru". Kompaniji se zamera i da nije dozvolila pravu istragu, a do danas dokumenti o uzroku tragedije nije učinila dostupnim.
Tragedija se ponovila s brodom "Berge Vanga", takođe izgrađenom u Uljaniku, koji je u oktobru 1979. plovio iz Brazila kada je kod ostrva Tristan da Kunja nestao, a niko od pomoraca nije preživeo.

KRIVICU BACILI NA VARIOCA

Projektant broda odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok i tvrdi da je jedini razlog tragedije varenje na palubi. I preživeli Španci s "Berge Istra" svedočili su da je na palubi broda radio varilac i izazvao eksploziju ostataka nafte u teretnom delu s rudom gvožđa.
Kapetan "Berge Vange" odbio je naređenje da tokom plovidbe rade varioci, ali je u brazilskoj luci zamenjen, a novi zapovednik je to dozvolio i nastradao s celom posadom. Međutim, oba broda raspolagala su s bezbednosnim sistemom koji je punio teretni deo inertnim gasom da bi sprečio eksploziju isparenja kad je tanker prazan, što dovodi u sumnju teoriju o nesrećnom slučaju, kao i svedočenje o tri eksplozije.

314 metara
bila je dužina "Berge Istra"
269 metara
bio je dugačak "Titanik"

Još plove splavom

Imeldo Leon i Epifanio Lopez žive na Tenerifama i još ponekad isplove splavom na kom su proveli 20 dana.
Oni često kroz smeh pričaju kako je Epifanio pričao na brodu da je robijao devet godina zbog ubistva da pomorci ne bi zbijali grube šale s njim.
I Bareto je u to verovao, pa je sa splava bacio nož i makaze u strahu da će Epifanio da ga ubije da bi prisvojio zalihe.

Zmajev trougao

"Berge Istra" potonula je u Đavoljem moru, koje je poznato i kao Zmajev trougao. Ovo područje nalazi se tačno nasuprot Bermudskog trougla i takođe guta brodove već vekovima.

Kinezi su verovali da u ovom moru živi zmaj koji vuče brodove prema dnu da bi utolio glad. U 13. veku u Zmajevom trouglu potonula je čitava flota Džingis Kana s 40.000 ljudi. Japanska vojska je pedesetih godina prošlog veka u Đavoljem trouglu izgubila pet brodova s oko 700 pomoraca. Nikada nije razjašnjeno šta se dogodilo, ali je zona zvanično proglašena opasnom.

Inače, u toj oblasti na morskom dnu postoji opasna količina jedinjenja metana koji na temperaturi višoj od 18 stepeni Celzijusa može izazvati veliku eksploziju. Zabeležen je nestanak japanskog istraživačkog broda "Kaio Maru" sa 31 članom posade, koji su 1952. ispitivali aktivnost podvodnog vulkana Mjodžin-šo.