NAJVEĆA PROMENA U ISTORIJI PUTOVANJA: Od Pariza do Njujorka letećemo samo 90 MINUTA, ali dve cake NEĆE VAM SE DOPASTI!

Autor:

Zabava

25.08.2023

12:11

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Avion će prelaziti 6.195 kilometara na sat i biće kreiran tako da može da izdrži svaku promenu vremena, pa čak i najgore uslove na Zemlji

NAJVEĆA PROMENA U ISTORIJI PUTOVANJA: Od Pariza do Njujorka letećemo samo 90 MINUTA, ali dve cake NEĆE VAM SE DOPASTI!

Foto: pixabay.com

Američka kompanija Hermes dobila je ključnu podršku Pentagona da počne s realizacijom projekta stvaranja supersoničnih bespilotnih letelica koje će leteti od Njujorka do Pariza.

Plan je da se stvori letelica zahvaljujući kojoj će se umesto sedam i po sati od “Velike jabuke” do “grada svetlosti” dolaziti za samo 90 minuta.

Plan je i dalje daleko od ostvarenja, ali jako je važno što je dobio zeleno svetlo od jedne od najvažnijih institucija u SAD.

Kako za sada stvari stoje, dve promene u takvoj vrsti putovanja neće se dopasti svima. Prva je da bi letelica u početku imala mesta za samo 20 putnika, a druga da bi avionske karte zbog specifičnosti letelice i putovanja koštale najmanje 10.000 evra!

Generalni direktor Hermesa Ej Džej Piplika išao je prilikom nuđenja start ap projekta Pentagonu na kartu beskonačne trke SAD sa Kinom i Rusijom u postavljanju hipersoničnih raketa kojima se može manevrisati, piše Forbs.

Kad su već u toj priči godinama unazad, zašto se ne bi onda pozabavili i temom stvaranja supersonične bespilotne letelice namenjene za turizam, zar ne?

 

 

- Poslovni izazovi su teški problem. Neće vam niko tek tako dati milijarde dolara za razvoj specifičnog putničkog aviona. Potrebno je i rešiti sve dileme oko načina letenja po svim vremenskim uslovima i dinamici koja se stvara što se više avion udaljava od brzine zvuka. Ipak je reč o prelascima od 6,195 kilometara na sat - kaže Piplika za Forbs.

Cilj "Hermesa" je da avioni budu u upotrebi sredinom 2030-tih, ali stručnjaci smatraju da je ovaj plan neverovatno težak.

- Izazov nije taj da se dostignu hipersonične brzine – to redovno rade rakete i svemirska vozila. Teška je u izgradnji nečega što može da izdrži toliko velike brzine i naprezanja i da se onda ponovo koristiti - kaže Luka Madalena, istraživač hipersonike na Univerzitetu Teksas u Arlingtonu.

Avion postaje supersoničan kada premaši brzinu zvuka, ili jednog maha, ali ne postoji određena brzina kojom počinje hipersonična teritorija. Definiše ga posebna dinamika i kako se brzine povećavaju preko pet maha, toplota počinje da izaziva hemijske reakcije u vazduhu oko vozila.

Kiseonik i azot se dele na pojedinačne atome i mogu da reaguju sa samim avionom. Letelica više ne leti u vazduhu koji ju je okruživao na pisti.

- To je miks različitih gasova. I najverovatnije je različit na svakoj tački vozila zbog varijacija temperature i pritiska. Pri većim brzinama, deo gasa se može pretvoriti u plazmu - smatra Madalena.

Predviđanje kako će letelica raditi zahteva kombinovanje hemije i kvantne mehanike sa aerodinamikom, a ključni uslov da se hipersonični avion učini održivim jeste izdržljivost.

Kongres je Pentagonu dao 5,8 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini predviđenih za preko 70 hipersoničnih programa. To je daleko više u odnosu 2016. godinu kada je za ovakve programe bilo predviđeno pola milijarde.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading