BLISKE VEZE SRBIJE I MALTE U OSAM TAČAKA! Simbolična povezanost dve države

Mada je Malta više od 1.000 km vazdušnom linijom udaljena od Srbije, mnoge veze već dugo čvrsto spajaju ove dve zemlje. Navešćemo samo neke...

1. Spomenik sećanja na brodolom srpskih vojnika 1918.

Nedavno je otkriven spomenik zahvalnosti za spasavanje srpskih vojnika, što su uradili stanovnici Malte u Marsaskali. Podignut je na inicijativu Srba s Malte, a u saradnji s kulturnom institucijom Baština Malte i lokalnim savetom grada Marsaskale. Pitate se o kom je tačno događaju reč? Nemačka podmornica je 1918. u Marsaskali pogodila francuski brod "Polinezija", koji je prevozio 500 srpskih kadeta iz Bizarte ka Solunskom frontu. Malteški ribari i lokalno stanovništvo, na svojim brodićima, pohitali su u pomoć srpskim brodolomnicima i spasli najveći broj od utapanja. Među spasenima je bila i legendarna Milunka Savić. Olupina broda "Polinezija" je sačuvana i danas predstavlja svetsku atrakciju za ljubitelje ronjenja.

 

 

2. Srpska pravoslavna crkva - Parohija Sv. Apostola Pavla i Sv. Nikole na Malti

Zahvaljujući Malteškoj kuriji, Srpska pravoslavna crkva je 2021. potpisala ugovor o korišćenju Crkve Bogorodice žalosti u Birzebudži, na 25 godina. Crkva je renovirana i sređena zahvaljujući Srbima koji žive i rade na Malti. U ovoj svetinji otac Risto Gorančić služi verske obrede, okupljajući svojom harizmom pored Srba i pravoslavce iz Rusije, Rumunije, Severne Makedonije, pa se obred može čuti na više jezika. Od 2014. Malta i Italija, nakon Svetog arhijerejskog sabora održanog u Beogradu, dodeljeni su novoosnovanoj Austrijsko-švajcarskoj eparhiji.

3. Srpska škola

Srpska dopunska škola Sv. Jelena Anžujska na Malti od školske 2022/23. pripada dopunskim školama pod okriljem Ministarstva prosvete Srbije. Na tri lokacije nastavu pohađa više od 200 srpskih mališana s Malte. 

4. Forum srpskih književnika

Svake godine na Malti se okupljaju srpski pisci i književnici iz Srbije i dijaspore u organizaciji umetničke grupe ARTE da bi prezentovali svoje nove knjige, ali i upoznali se sa životom naših ljudi na Malti. Takođe, iz godine u godinu objavljuje se zbornik dela nastalih na ovom književnom okupljanju.

Foto: Schuttesrock/Balate.Dorin

5. Malteška srpska zajednica

Ova organizacija doprinosi boljem razumevanju i bližoj saradnji srpskog i malteškog naroda, kroz razne kulturne, ekonomske, umetničke, socijalne i verske aktivnosti. Više od 20 godina rada ovog udruženja potvrđuje uspešan model funkcionisanja društva.

6. Monarhijske veze Srbije s Maltom

Princ Pavle Karađorđević boravio je u izgnanstvu tokom Drugog svetskog rata, i deo vremena proveo je na Malti nakon okupacije Jugoslavije. Srpski kralj Petar II Karađorđević imao je važnu istorijsku ulogu u obnovi aktivnosti Ruskog Velikog priorata (dela malteškog viteškog reda) na Malti. Pomagao je u osnivanju nove centralne kancelarije za potrebe reda, pa je 1964. sarađivao na tome da se obnovi sedište - konkretno, učestvovao u kupovini kuće na adresi 223, St Paul Street, Valletta, koja je postala svetsko sedište ovog reda. Danas se u toj palati, u okviru stalne izložbene postavke, nalazi i nekoliko portreta ovog srpskog kralja.

7. Petar Želalić - vitez malteškog reda

Petar Želalić, poreklom iz Boke, svojom lukavošću i hrabrošću posle dvogodišnjeg zarobljeništva od Turaka je oteo prestižni brod, blago i zarobio Turke. Brod neprocenjive vrednosti je poklonio Maltežanima, predao im je i Turke i tad je proglašen vitezom malteškog reda. Blago je podelio s drugovima, a na Malti je sagradio dve palate, kao i Crkvu Sv. Nikole.

8. Ikona Presveta Bogorodica Filermosa

 

 

Reč je o ikoni Bogorodice koja se čuva u Plavoj kapeli, u okviru izložbenog prostora Istorijskog muzeja Crne Gore na Cetinju. Delo je Svetog Apostola Luke, koji ju je naslikao 46. godine. Ikona je vekovima bila u vlasništvu malteških vitezova, te su je poklonili ruskom caru za zaštitu i dobročinstvo koje im je pružio. Gotovo vek i po, do kraja Oktobarske revolucije, ikona Presveta Bogorodica Filermosa bila je u Rusiji, a potom je u tajnosti izneta u Dansku. Neko vreme bila je u Berlinu, da bi 1928, zajedno s dve velike svetinje, česticom Časnog krsta i šakom Jovana Krstitelja i Preteče stigla u Beograd, kao poklon ruskog carskog doma Srbiji i kralju Aleksandru Karađorđeviću za pomoć i prihvatanje izbeglih belogardejaca iz Rusije. Do 1941. čuvana je u dvorskoj crkvi, a tokom povlačenja kraljevske porodice i jugoslovenske vojske preko Crne Gore, kralj Petar II Karađorđević sve ove tri relikvije predao je patrijarhu Gavrilu Dožiću. Dugi niz godina skrivane su u Manastiru Ostrog, a potom je ova velika svetinja svoj dom našla na Cetinju.

BONUS VIDEO