RUSKI DERMATOLOG OTKRIVA: Kako da se rešite HERPES ZOSTERA (+prirodni lekovi)

Foto: pexels.com

Opasan virus se aktivira kada smo pod stresom

Oni koji su bar jednom u životu imali herpes zoster teško pronalaze reči kojima bi opisale bol i nelagodnost kroz koje su prošli.

Ova virusna bolest zahteva kompleksan terapijski pristup, a u praksi je često praćena komplikacijama u vidu bolnih promena na koži. U najvećem riziku su starije osobe, kao i one s teškim pozadinskim bolestima. Glavni okidači herpes zostera su iznenadan i jak stres i nagli pad imuniteta. Uz strogo poštovanje saveta lekara i uzimanje propisane terapije, dozvoljeno je koristiti proverene recepte ruske tradicionalne medicine.

- Herpes zoster je patologija koju uzrokuje virus herpes simpleks tipa tri, praćena oštećenjem kože i nervnog tkiva. Za razliku od drugih virusnih infekcija, herpes zoster se obično razvija godinama ili decenijama nakon primarne infekcije varičelom i perioda asimptomatskog boravka virusa u telu. Manifestuje se simptomima opšte intoksikacije, svraba, bola i osećaja pečenja, kao i pojave kožnog osipa duž upaljenog nerva - kaže ruski dermatolog dr Elena Vladislavovna Koneva.

STARIJE OSOBE U VEĆEM RIZIKU

Ona dodaje da nakon preležanih boginja u detinjstvu virus drema u nervnim ganglijama i aktivira se u situacijama kada je organizam ugrožen, u stanjima oslabljenog imuniteta zbog bolesti ili teških stresnih situacija. Takođe, rizik drastično raste s godinama. Prvi na udaru su pacijenti oboleli od raka i osobe koje su podvrgnute transplantaciji organa i koštane srži. Na drugom mestu su ljudi sa AIDS, među kojima svaki četvrti ima herpes zoster. Ostali provocirajući faktori su bolesti krvi, teške povrede, hipotermija, teške somatske i endokrine bolesti, hemioterapija i terapija hormonskim preparatima.

- Tokom primarne infekcije virus ulazi u telo kroz respiratorni trakt. Tamo se umnožava, prodire u ganglije kranijalnih živaca i leđne korene kičmene moždine, gde nakon oporavka ostaje u neaktivnom stanju. S nekim od provokativnih faktora virus ponovo prelazi u aktivno stanje, utiče na kožu i osetljiva vlakna nervnog tkiva. Obično pogađa jedan ili više susednih nerava na jednoj strani tela - kaže dr Koneva.

Doktorka dodaje da su glavni simptomi herpes zostera promene na koži i neurološki poremećaji. U 80 odsto slučajeva porast telesne temperature je zanemarljiv, a slabost i malaksalost nisu jako izraženi, a pacijent se žali na povremeni ili stalni bol ili bol duž pogođenog nerva, kao i na bolne senzacije poput pulsiranja, peckanja i probadanja. Ponekad je bol prisutan samo pri dodiru, dok je u nekim slučajevima prvi simptom herpes zostera jak svrab kože. Dijagnostikom i lečenjem herpes zostera se primarno bave dermatolozi, uz konsultaciju imunologa, neurologa i oftalmologa. Za otkrivanje virusa koristi se PCR test ili izolacija patogena u ćelijskoj kulturi. Ponekad je potrebno razlikovanje od uboda insekata, kontaktnog dermatitisa, pemfigusa i drugih buloznih dermatoza.

UBLAŽAVANJE BOLA I JAČI IMUNITET

- Vezikularni oblik je najčešći i praćen je pojavom malih čvorova na površini kože koji obuhvata zahvaćeni nerv i nalazi se u predelu bola, uglavnom na području grudnog koša. Nakon dva dana čvorovi se transformišu u vezikule, ali nakon četiri dana se pojavljuje novi osip. Sadržaj vezikula postaje gnojan i one se pretvaraju u kraste, koje otpadaju nakon mesec dana. Kore nestaju u roku od mesec dana. Na pogođenom području jedno vreme mogu ostati tragovi hipo ili hiper pigmentacije - ističe dr Koneva.

Ona objašnjava da lečenje podrazumeva terapiju antivirusnim lekovima, preparatima za poboljšanje imuniteta, analgeticima protiv bolova i eventualno antipireticima, za snižavanje povišene telesne temperature. U težim slučajevima vrši se infuziona terapija da bi se smanjila težina intoksikacije. Kod sekundarne infekcije osipa prepisuje se antibiotska terapija. Preporučuje se sprovođenje fizioterapeutskih postupaka poput laserske i kvarcne terapije ili ultraljubičastog zračenja kože pogođene virusom.

- Najvažniji terapijski zadatak je uklanjanje bolova koji su zbog svoje neurološke prirode visokog intenziteta i dešava se da ih uobičajeni analgetici ne ublažavaju. Da bi se pojačao analgetski efekat, kortikosteroidi se dodaju antivirusnim lekovima. Za iscrpljujući bol, otporan na dejstvo drugih lekova, vrši se epiduralna blokada mešavinom metilprednizolona i lokalnog anestetika. Za oporavak kože preporučujem dezinfekciju blagim rastvorom hipermangana i tretiranje vezikula cinkovom pastom ili kremom za bebe. Narodni lekovi ruske medicine mogu biti od koristi kao dopuna propisane terapije i doprineti podizanju imuniteta i bržem oporavku kože od oštećenja - objašnjava dr Koneva.