UKOLIKO SE NE LEČI NA VREME: Depresija i anksioznost mogu oštetiti mozak

Autor: Republika

Lifestyle

28.03.2021

16:19

Ovo samo po sebi zvuči depresivno, ali ne treba zaboraviti na fenomenalnu sposobnost mozga da se menja tokom celog svog životnog veka

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Istraživanja pokazuju da su psihički poremećaji loši za mozak. Od studije do studije rezultati nedvosmisleno pokazuju da klinička depresija i anksiozni poremećaji prave značajne promene u ključnim oblastima mozga.

Ovo je konkretan i veliki problem za sve ljude koji pate od poremećaja raspoloženja ili anksioznih poremećaja. Kada je o depresiji reč, uobičajeni simptomi uključuju promene raspoloženja, ali i poteškoće u kognitivnom funkcionisanju – problemi u pamćenju stvari, poteškoće u donošenju odluka, planiranju, postavljanju prioriteta i preduzimanju akcije. Istraživanja koja uključuju tehnike za odslikavanje mozga (magnetna rezonanca) pokazuju da se ovi simptomi depresije mogu objasniti promenama u specifičnim oblastima mozga, uključujući centar za memoriju (hipokampus), oblast za rešavanje problema (anteriorni cingularni korteks) i delu mozga za planiranje i izvršavanje aktivnosti (prefrontalni korteks).

Nemački istraživač Tomas Frodl je sproveo veoma važno istraživanje u kojem je poredio mozak osoba sa depresijom i onima bez depresije. Dok ih je posmatrao, uvideo je da ljudi sa depresijom imaju abnormalnosti u nekoliko oblasti mozga, za razliku od ljudi koji nemaju depresiju. Najviše promena je primetio u hipokampusu, cingularnom i prefrontalnom korteksu. Frodl je potom pratio obe grupe naredne tri godine i primetio da se pojavljuju dodatna oštećenja (u dorzomedijalnom prefrontalnom, dorzolateralnom i orbitofrontalnom korteksu) kod osoba koji ne idu na neki od tretmana za depresiju, piše psihoterapeut Stefan Dimić.

printscreen
Foto: Ilustracija

Ovo samo po sebi zvuči depresivno, ali ne treba zaboraviti na fenomenalnu sposobnost mozga da se menja tokom celog svog životnog veka. Naime, po Frodlovim rečima „Ukoliko se na vreme započne tretman sa antidepresivima i psihoterapijom, možemo da predupredimo javljanje oštećenja na mozgu„. Isto tako, oštećenja koja su već nastala na mozgu se mogu, u određenoj meri, vratiti na pređašnje ukoliko se primeni adekvatan tretman.

Istraživači takođe ukazuju na to koliko je ruminacija opasan proces. Ruminacija predstavlja pasivan i ponavljajući način razmišljanja, u kojem osoba može satima da razmišlja o uzrocima, posledicama i simptomima negativnog osećanja koje ima. Ovaj proces je tipičan za osobe sa depresijom, jer pogrešno misle da će na ovaj način rešiti neki svoj problem i da će tako stvari „leći na mesto“.

Međutim, istraživanja pokazuju da ruminiranje ometa rešavanje problema i pogoršava raspoloženje, umesto da ga poboljša. Dok osoba ruminira, aktivira joj se centar za strah (amigdala), a povećana izolacija od drugih ljudi će doprineti tome da se osoba manje uključi u aktivnosti koje joj pričinjavaju zadovoljstvo.

Postoje različiti vidovi lečenja depresije, a ono što je najbitnije jeste - potražiti pomoć na vreme.

Komentari (0)

Loading