PAKISTANAC SILOVAO ŽENU! Već bio u zatvoru, pa opet napao! Zbog ovoga nije proteran!

Mohamad Sh., 37-godišnji državljanin Pakistana, ponovo je završio iza rešetaka, samo nekoliko meseci nakon što je odslužio 4-godišnju zatvorsku kaznu zbog silovanja devojke krajem jula 2020. godine u zagrebačkom hotelu Porin, u kojem borave tražioci azila. Krajem juna ove godine optužen je da je silovao državljanku Nepala kojoj je prethodno u Hrvatskoj pronašao posao i ograničio joj slobodu kretanja. Zaključao je žrtvu u stanu, počeo da je fizički zlostavlja, a zatim ju je silovao. Prema njenim iskazima, to je učinio više puta, piše portal 24sata.

Ono što izaziva zgražavanje javnosti jeste činjenica da, uprkos pravosnažnoj presudi i odsluženoj kazni, Pakistanac nije odmah bio proteran iz zemlje. MUP, kako navode, postupio je po proceduri – odmah po njegovom izlasku iz zatvora premešten je u Detencijsko-deportacijski centar u Ježevu i doneto je rešenje o proterivanju, piše Jutarnji.

Foto: Shutterstock

Međutim, muškarac je zatražio azil. Nakon što mu je zahtev odbijen, Pakistanac je prebačen, kao tražilac azila, u Prihvatni centar Porin u naselju Dugave u Novom Zagrebu – na istu lokaciju gde je prethodno silovao devojku. Ubrzo je stiglo i drugo odbijanje zahteva za azil, na šta je on, preko advokata, podneo žalbu. Zbog sporosti sistema, Pakistanac je, čekajući pravosnažno rešenje, odluku i presudu, kao korisnik Porina koji ima slobodu kretanja i čeka pravosnažnost odluke o proterivanju, zloupotrebio institut azila i ponovo počinio gnusan zločin.

Zakon o strancima propisuje da državljanin treće zemlje mora biti proteran ako je pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od jedne godine zbog krivičnog dela počinjenog s namerom. Advokat Mario Medak za Jutarnji objašnjava da su i policija i sud imali osnova za njegovo proterivanje još 2020. godine. Međutim, Zakon o krivičnom postupku iz 2011. ne dozvoljava sudijama u krivičnim predmetima da samostalno izreknu meru proterivanja, za razliku od sudija za prekršaje.

Foto: Pixabay

– Proterivanje mu nije mogao odrediti Županijski sud koji ga je osudio, zbog odredbi ZKP-a i KZ-a, ali je, u skladu sa Zakonom o strancima, taj sud morao da obavesti nadležnu policijsku stanicu o pokretanju krivičnog postupka i samoj presudi. Tada policija, po izlasku stranca iz zatvora, sprovodi hitan postupak i istog dana izdaje rešenje o proterivanju, ne samo iz Hrvatske, već i iz celog evropskog ekonomskog prostora. Stranac nema pravo žalbe na rešenje o proterivanju, ali može pokrenuti upravni spor. Ipak, tužba ne odlaže izvršenje rešenja, osim u posebnim slučajevima, na primer ako mu je život ugrožen u zemlji iz koje potiče – pojašnjava advokat.

Zabrana boravka može se izreći u trajanju od tri meseca do 20 godina, dodaje Medak. On smatra da bi pitanje omogućavanja sudijama u krivičnom postupku da izriču meru proterivanja moglo postati tema javne rasprave, posebno među organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Bonus video: