MILAN STOKOVIĆ DOSIJE (3)! Objavljujemo iskaz Aleksandra Nikolića, za koga tužilaštvo sumnja da je namestio najboljeg druga, nakon čega je ovaj brutalno likvidiran!

Milan Stoković (26) iz Zemuna nije nestao slučajno. Prema navodima iz naredbe o proširenju istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ali i iskazu koji Republika ekskluzivno objavljuje, ključnu ulogu u njegovom poslednjem susretu imao je čovek kome je, kako se tvrdi, najviše verovao, njegov blizak prijatelj Aleksandar Nikolić.

Stoković je, kako proizlazi iz spisa predmeta, 14. oktobra 2025. namamljen da uđe u automobil svog prijatelja, ne sluteći da je upravo taj susret početak puta bez povratka. Prema navodima tužilaštva, Nikolić je bio osoba preko koje je grupa uspela da dođe do Milana jer je upravo njemu verovao i s njim održavao svakodnevni kontakt.

Da je odnos između njih dvojice bio izuzetno blizak, potvrđuje i sam Nikolić u iskazu pred tužilaštvom.

- Mi smo se družili, mi smo bili najbolji drugari - rekao je tokom saslušanja Nikolić.

Ustupljene fotografije

Upravo zato detalji njegovog svedočenja dodatno potresaju slučaj.

Kako proizlazi iz zapisnika, Nikolić tvrdi da je i sam prethodno bio otet i primoran da posluži kao mamac za prijatelja. Navodi da je preko njegovog telefona vođena komunikacija s Milanom, dok su, kako tvrdi, drugi upravljali porukama i organizovali sastanak.

 

Javni tužilac: Sada trenutno preduzimamo saslušanje tebe u svojstvu okrivljenog. Ti si imao odbranu na zapisniku od 18. 3.2026. godine.
Osumnjičeni: Da.
Javni tužilac: Da li ostaješ pri toj odbrani?
Osumnjičeni: Ostajem.
Javni tužilac: I ja bih trebalo da te čujem još jedanput...
Osumnjičeni: Naravno, nikakav problem.
Javni tužilac: ...na okolnosti te odbrane iz policije šta imaš da mi kažeš. Izvoli.
Osumnjičeni: Pa hoćete sve od početka, isto kao i juče ili?
Javni tužilac: Od početka.
Osumnjičeni: Pa ništa, evo pošto sam evo vidim na ovoj strani ovde, da je stavljeno kako sam ja... U stvari, ajmo iz početka, pa ću se nadovezati. Ništa, to je bio dan kad sam trebao da se nađem sa Milanom. Našli smo se, popili smo kafu, razišli smo se i bio je dogovor po podne da se nađemo da idemo do Rakovice, nešto... da se on vidi sa nekim drugom svojim. Međutim mene je zvao drugar jedan drugi, Andrija Fikus, koji me je zamolio da ostavim nešto u autu za njega. Ja sam ostavio kod Ugrinovaca, na parkingu jednog restorana, u autu, kesu, koju je trebalo da pokupe neki momci koje će on da pošalje.
Javni tužilac: Kesu sa čim?
Osumnjičeni: Crna kesa unutra je bila, mogu da pretpostavljam da je bio spid tako.
Javni tužilac: Opojna droga, amfetamin?
Osumnjičeni: Tako je, da.
Javni tužilac: Dobro.
Osumnjičeni: I ništa, ja sam... On je zahtevao da ja ostanem tu, da predam to, ja nisam mogao jer sam se dogovorio u međuvremenu s Milanom da odem do Rakovice, da se on vidi s nekim drugarom, Međutim, ja sam odbio Andriju i otišao sam sa Milanom, on je rekao važi, nije problem i on je rekao da će ostaviti pare u autu. Oni nisu ostavili pare u autu, a pokupili su to i onda me je on, kad me je ostavio, vratili smo se za... Vratio sam Milana kući ispred zgrade, ostavio ga, krenuo ka kući svojoj i Andrija mi je u tom trenutku rekao da odem do Surčina da pokupim pare od nekih...
Javni tužilac: Dobro.
Osumnjičeni: ...poslao mi je adresu bio na koju da se javim, to jest na koju da odem, to je bio parking pored puta, kako da vam objasnim, od Surčina prema... od aerodroma što se ide prema Ledinama dole, onaj što seče.

 

Javni tužilac: Dobro.
Osumnjičeni: I ništa, ja sam tu stao, sačekao sam da vidim, pošto nikog nije bilo, nisam video, stao sam na ulicu, on je rekao sačekaj dva, tri minuta, sad će doći. U međuvremenu dolazi škoda, staje, ulazi na parking, ja sam sad krenuo, ušao za njima, pretpostavio sam da su to, video sam... Nisam video koliko je njih tada bilo u autu kad je ulazio na parking. On je rekao doći će škoda, sad ja... Video sam škodu, ali ne koliko njih i onda sam, oni su skrenuli, ja sam ušao za njim, tad nisam znao i dalje. Kako sam stao iza njih, izleteli su iz auta i krenuli da mi prete pištoljem i nožem. Njih dvojica su ušli pozadi, seli iza mene, jedan je seo pored mene, ovaj me udarao pištoljem u glavu sve vreme. Imam povrede na glavi, ovaj drugi me je... krenuo je da me napada, mislio je da imam ja neko oružje kod sebe, nisam imao ništa, izveli su me iz auta, ubacili u njihov auto i dvojica su sedeli sa mnom pozadi, ja sam sedeo u sredini. Jedan je vozio napred, a ovaj drugi uzeo je moj auto i krenuo je i oni su mene... Kad su me uhvatili, oni su mi rekli ti nas ne zanimaš, nas zanima Milan. Tebe je Fikus namestio, jer oni sad... šta, koje su to razmirice imali, šta su imali, to ne znam, nisam znao. Mene je Fikus namestio faktički zato što sam ja poznavao Milana, a oni su tražili Milana, nisu mogli da dođu do Milana, sem preko mene jer Milan je jedino sa mnom ostvario i sa još jednim drugarom. I oni su me tu oteli i krenuli smo da se vozimo negde, ne znam gde, spustili su mi glavu, stavili kapuljaču na glavu, držao mi je nož na ramenu ovde, drugi me je udarao pištoljem i kako sam ležao, on mi je držao nož na ramenu da ne bih mogao da se ispravim gore, podupren o plafon, i ništa vozili smo se pola sata, 45 minuta. Ne znam gde sam bio, na nekoj lokaciji su me odvezli, to ne znam, to nisam video kad sam otišao, ušli smo u kuću, u kući jeza, najlon, gde su mene uveli u sobu, tu je samo bio najlon oko zidova i na podu i jedna fotelja.

Tu su me prvo skinuli, pozvao je neki, ne znam ko je bio to, pozvali su na telefon neki njihov, ne na moj, na njihov telefon su zvali. Zvao je Fikus i taj neki drugi koji nije imao video-poziv, koji nije imao... Nije uključena kamera bila, samo je Fikus imao uključenu kameru i počeli su da mi prete tu da... ako ne budem sarađivao, da ne radim šta mi se kaže, da će me ubiti tu odmah, a ovaj mi je držao pištolj na glavi, a drugi nož mi je držao ispod vrata. I ništa onda tu... Ja sam rekao šta vi želite od mene, šta hoćete, ne razumem o čemu se radi, kaže ti nas ne zanimaš, nas zanima Milan, a ti ćeš da radiš sad kako ti se kaže da bismo mi došli do njega. Ja sam rekao ali ja vama ne mogu da pomognem, ja ne znam gde je Milan, on mi je rekao nemoj da me lažeš, jer su oni valjda videli, njihov neki drugar ne znam koji se ranije video s njim dan, dva pre toga, i onda sam video tu da oni u stvari znaju gde je on i tad su me uda... šutnuli, udarili dva, tri puta i rekli da otključam telefon moj koji sam imao, da bi oni mogli da stupe u kontakt sa njim.

I ništa ja sam otključao telefon tu, oni su mi vezali ruke i noge vezicama, tu su stupili u komunikaciju s njim, predstavljaju se kao da sam ja na telefonu, u moje ime se predstavljali, da bi se dogovorili da bi... dok se ja navodno nađem sa njim da bi oni mogli da ga otmu, ja nisam nijednog trenutka gledao, imao dodira s telefonom, ništa, ja sam sve vreme bio vezan i sedeo u ćošku na krevetu.

Prema njegovim rečima, otmičari su znali da Milan ima poverenja upravo u njega i da će bez sumnje ući u njegov automobil. U iskazu detaljno opisuje kako je, pod pritiskom i uz navodne pretnje porodici, narednog dana pozvao Milana na kafu, a zatim krenuo po njega.

Osumnjičeni:I ništa, mi smo tu, ja sam sedeo, oni su se dogovarali šta su, nemam pojma, kada su se dogovorili, bilo je, pošto su videli po porukama mojim i Milanovim iz tog dana, ja i on smo trebali da se nađemo, posle toga, te večeri kad ja odem po pare, oko 00.00, da opet pokupim njega, da idemo da vidimo, da u Batajnici se vidimo sa nekim drugarom. Još neki spid da vidi on. I oni su to videli da treba da se nađem s njim u 00.00, a to se sve to dešava oko 20 časova, 21. I dogovorili su se kao da ja njega pokupim u 00.00, to jest da... oni su krenuli, dogovorili su se da se ja i on nađemo i u međuvremenu su smislili plan kako šta, kako da ga uhvate to brate, i onda je bio plan da... ja sam išao jednim kolima i drugim autom sam ja sedeo pozadi, kad smo izašli na auto-put odatle, onda sam ja uzeo da vozim svoj auto i dvojica su sedeli sa mnom, ja mogu da prepoznam te momke, znam ko su, prepoznao sam ih juče i otišli smo do zgrade.

Dok smo mi došli, posle sam tek provalio da je to kuća negde bila izvan Beograd, kod Avale je bila, jer sam... Oni su dali da vozim od Vrčina, od... kad smo izašli na auto-put. I ništa, otišli smo do zgrade, bio je njihov plan, meni naređenje da ja samo vozim, oni će sedeti iza mene u autu, njih dvojica, i on, kad uđe na prednje sedište, da ga ščepaju otpozadi. Međutim, on nije hteo da izađe jer je bilo previše kasno i nije hteo, pa rekao ajmo sutra ćemo i važi, ja sam rekao, mislim ja, oni su sve vreme pisali i oni su napisali OK, nije problem, ajde sutra i ujutru. Opet su me vratili u tu kuću tamo i tu su celu noć sedeli, ispitivali me, šta radi, gde je, gde se kreće, ja sam... nigde ono osporavao, oni su pretili tu, ubiće me, ubiće moje... uzeli su slike iz telefona moje porodice, pretili njima, uzeli slike moje devojke, moje braće, tetke i strica, uzeli sve te slike i rekli ako ja ne budem radio kako mi se kaže, da će mi pobiti sve to što su slikali sa mog telefona, a prvo mene.

I ništa, onda su... vezali, tu prespavao i ujutru su mi naredili da zovem Milana na kafu, na video-poziv da ne posumnja nešto. Ja sam ga zvao tu na video-poziv iz kreveta da... dogovorili se da odemo na kafu, međutim, opet mi smo bili kod te... u toj kući tamo, koju mogu da prepoznam opet, ali ne znam da odem do nje na primer, ne bih znao da odem do nje, ne sećam se puta, ali kad bih je video znao bih kakva je.

Dogovorili smo se, međutim, to je bio špic 11, 12, 13 časova, nemam pojma. Bila je gužva u Beogradu i on me je čekao na pumpi "Zmaj". Međutim, gužva, nismo stigli, odložilo se za po podne, onda su me odveli u neku kuću u Surčinu, tu su me držali bili, tu me nisu maltretirali, al tu je počela već devojka da paniči, da... šta se dešava, što joj se ne javljam, što joj ne odgovaram i onda je bilo ajde da te odvedemo do nje, da ne vidi nešto, da nas ne bi prijavila, da ne bi bilo nešto, da ne bi prijavila slučajno policiji.

Međutim i Milan je tu već počeo da sumnja po porukama jer se videlo da ne kucam, ne pišem te poruke ja, nego piše neko drugi i ništa onda su me odveli kući mojoj, stajao sam ispred kuće da bih ga nazvao na video-poziv da on vidi da sam ja kući i da je sve u redu.

 

Foto: Novosti čitulje /AI

Javni tužilac: Prema navodima, Stoković je otet 14.10, ti si rekao da je faktički objasnio si vreme kada se desilo tvoje otimanje, a onda pritom i kontakti sa Stokovićem, onda posle objašnjavaš da su te držali više dana ...
Osumnjičeni: Dva ili tri dana.
Javni tužilac: Dva ili tri dana?
Osumnjičeni: Da.
Javni tužilac: Dobro, ajde mi objasni vremenski sled događaja, pošto kažeš da je Milan otet 14.10, da su te držali, pa te slali da obavljaš određene stvari. Kada si poslednji put video Milana?
Osumnjičeni: Nisam ga video posle toga kad su ga ubacili u škodu. Posle toga nisam više imao kontakt s njim, samo sam pitao šta je s njim i govorili su mi da će biti sve okej i da će biti pušten.
Javni tužilac: Ko ti je to govorio?
Osumnjičeni: Andrija i taj Ares.
...
Javni tužilac: Dobro. Nastavi dalje šta se dešava.
Osumnjičeni: Ništa, ja sam bio tu, radio šta mi se kaže jer sam se plašio za porodicu. Oni su sve vreme govorili da znaju gde mi žive majka, brat, svi. I onda su me slali da nosim stvari i pare, da pokupim nešto, ostavim nešto.
Javni tužilac: A ti sve to vreme ne odlaziš u policiju?
Osumnjičeni: Nisam smeo.
Javni tužilac: Nisi smeo ili nisi hteo?
Osumnjičeni: Nisam smeo, pretio mi je Andrija.
Javni tužilac: Dobro. Kako si na kraju izašao iz cele te priče, šta se dešava posle ta dva ili tri dana?
Osumnjičeni: Rekli su mi da idem kući i da ćutim, da će me zvati ako nešto bude trebalo i da slučajno ne pričam ništa nikome. Rekli su da će pratiti mene i porodicu.
Javni tužilac: I ti posle toga ćutiš pet meseci?
Osumnjičeni: Nisam ćutao, rekao sam njegovom ocu da je Milan u problemu.
Javni tužilac: Dobro. I za ta dva-tri dana ti učestvuješ u više radnji, prenosi se droga, novac, komunikacija preko telefona otetog lica, je l’ tako?
Osumnjičeni: Ja nisam učestvovao svojom voljom, sve što sam radio bilo je pod pretnjom i prinudom.
Javni tužilac: Pod pretnjom, razumem. Ali da li si ti u tim trenucima ikada pokušao da kontaktiraš s policijom, bilo kim van tog kruga?

Foto: Ustupljene fotografije

Na pitanje zašto nije pokušao da zaštiti čoveka za kog tvrdi da mu je bio najbolji prijatelj, Nikolić je odgovorio da je bio pod stalnim nadzorom i da su mu pretili porodici.

Osumnjičeni: Nisam smeo. Stalno su bili sa mnom, i kad nisu bili fizički tu, bili su na ulici, govorili su mi da će mi ubiti porodicu ako bilo šta pokušam.
Javni tužilac: Dobro. Vraćamo se na kritični momenat - dan kada je Milan odveden. Ti si tog dana bio sa njim, je l’ tako?
Osumnjičeni: Da, bio sam sa njim.
Javni tužilac: I ti si ga vozio?
Osumnjičeni: Jesam, ali po njihovom nalogu. Nisam imao izbora.
Javni tužilac: Ko su "oni"? Da ih imenuješ ponovo, konkretno.
Osumnjičeni: Andrija, Fikus i još ta lica iz škode i BMW, neke sam kasnije saznao, neke sam video samo.
Javni tužilac: Dobro. I kažeš da su te pratili sve vreme.
Osumnjičeni: Jesu. Konstantno.
Javni tužilac: Pa kako objašnjavaš da nisi iskoristio nijednu priliku da pobegneš kad ste bili u pokretu, na pumpi, na auto-putu, u gradu?
Osumnjičeni: Zato što su mi rekli da će u tom slučaju odmah ubiti moju porodicu. I da imaju ljude svuda.

Tužilaštvo, međutim, na njegovu ulogu ne gleda kao na pasivnu. Tokom saslušanja, javni tužilac direktno ga suočava sa pitanjem zbog čega nije pobegao, prijavio policiji ili upozorio prijatelja.

Javni tužilac: To su reči. Ali mi ovde moramo da razmatramo i tvoje ponašanje. Ti si, u više navrata, upravljao vozilom, komunicirao sa licima, predavao stvari, uzimao novac. To su sve aktivne radnje.
Osumnjičeni: Da, ali pod prinudom.
Javni tužilac: Dobro. Da li si u bilo kom trenutku video oružje kod tih lica osim pretnji koje si opisao?
Osumnjičeni: Video sam pištolj i nož više puta.
Javni tužilac: Ko je držao pištolj?
Osumnjičeni: Taj što me je udarao po glavi u škodi, ne znam mu ime, ali mogu da ga prepoznam.
Javni tužilac: Dobro. A nož?
Osumnjičeni: Drugi, koji je sedeo pored mene u vozilu, stalno ga je držao na ramenu ili vratu.
Javni tužilac: Dobro. Da se vratimo na komunikaciju preko telefona. Ti kažeš da je neko drugi kucao u tvoje ime?
Osumnjičeni: Da, Srđan je kucao poruke.
Javni tužilac: I ti to nisi mogao da sprečiš?
Osumnjičeni: Nisam imao telefon kod sebe u tom trenutku, bio je kod njega.
Javni tužilac: Dobro. I u tim porukama, u tvoje ime, zakazivani su sastanci sa Milanom?
Osumnjičeni: Jesu.
Javni tužilac: I ti si fizički bio prisutan na tim sastancima?
Osumnjičeni: Jesam, ali pod prinudom.
Javni tužilac: U redu. Sad mi objasni - zašto Milan nije sumnjao da nešto nije u redu?
Osumnjičeni: Ja mislim da jeste sumnjao na kraju jer je video da se poruke menjaju, da nisam ja to pisao.
Javni tužilac: I pored toga, ti ga i dalje dovodiš na ugovorene lokacije?
Osumnjičeni: Nisam ga ja dovodio svojom voljom, bio sam primoran.
Javni tužilac: Dobro. Još jednom te pitam - da li si u bilo kom trenutku rekao Milanu da sumnjaš ili da je u opasnosti?
Osumnjičeni: Nisam smeo jer su mi rekli da ne smem ništa da mu kažem.
Javni tužilac: Dobro. Nema više pitanja za sada.

 

Ipak, upravo deo iskaza u kojem priznaje da je Milan poslednji put viđen kako ulazi u njegov automobil postaje jedan od ključnih momenata istrage.

Prema dokumentaciji u koju je Republika imala uvid, Milan Stoković je nakon toga prebačen na više lokacija, a potom, kako se sumnja, brutalno ubijen, spaljen i zakopan nadomak Požarevca.

Foto: Ustupljenje fotografije

Posebnu težinu slučaju daje i činjenica da se u očevoj prijavi nestanka, podnetoj neposredno nakon Milanovog iščeznuća, pominju upravo osobe iz njegovog najužeg okruženja, među njima i muškarci poznati pod nadimcima Tadija i Fikus, sa kojima se, prema rečima porodice, intenzivno družio u periodu pre nestanka.

Ubistvo Stokovića, prema naredbi o proširenju istrage, deo je delovanja organizovane kriminalne grupe koja je imala jasno podeljene uloge, hijerarhiju i sistem komunikacije, a u kojoj su, kako se navodi, učestvovali Nikola Mirić, koji je koristio pseudonim Lock, Aleksandar Nikolić, Radomir Savić, koji je koristio pseudonim Dominicana, Nikola Karanović, koji je koristio pseudonim Šaran, kao i više drugih N. N. lica.