"KRENUO NA POSAO, PA POGINUO U PROKLETOM AUTOBUSU!" Sin Vidoja koji je stradao u stravičnoj nesreći ne miri se sa gubitkom oca: Preuzeo sam brigu o bolesnoj majci...

Vreme prolazi, ali bol se ne smanjuje, samo je sve veća praznina. Nedostaje nam svakog dana sve više i više. Kako vreme prolazi, samo je jasnije da se moj otac zaista nikada neće vratiti kući s posla, na koji je tog dana otišao. Često mi dolazi u snove, sedimo i pričamo. Kao da je ostalo nešto nedorečeno, daje mi savete i govori da budem jak, kaže sin oca koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći.

Naime, prošlo je skoro pet meseci od saobraćajne nesreće koja se dogodila 17. oktobra u Sremskoj Mitrovici, a u kojoj su život izgubile tri osobe. Među poginulim radnicima je i Vidoje Ž., a njegov sin Petko Ž. tim povodom je govorio za Blic.

Petko je ispričao da je vozač autobusa smrti D. K. (71) pušten iz pritvora i da se sada nalazi u kućnom pritvoru:

- Vozač autobusa smrti je nedavno pušten iz pritvora i ima nanogicu. Jasno mi je da mojoj majci, mlađoj sesti i meni našeg člana porodice ništa neće vratiti, ali mu bar dugujemo pravdu. Otišao je na posao, s kog se nikada nije vratio kući.

Sin nastradalog Vidoja kaže i da je podneo i privatnu tužbu protiv vozača autobusa, kao i protiv firme u čijem je vlasništvu autobus.

Petko je ispričao da je nakon očeve smrti preuzeo brigu o mlađoj sestri Milici (14) i bolesnoj majci, kao i da na sve načine pokušava da obezbedi porodicu da se što manje oseti gubitak Vidoja Ž.

- Život mi se promenio iz korena od momenta kada su nam javili da je tata mrtav. On je, kako sam vam ranije i rekao, malo pre smrti došao iz Nemačke, gde je radio da bi obezbedio porodicu. Ceo život posvetio je tome da se mi ne mučimo jer se od detinjstva mučio. Izbegao je iz Bosne, bio u ratu, svašta ružno mu se dogodilo. Ovde je sve počeo od nule, napravio je porodicu i samo gledao kako da joj doprinese - priča sin i dodaje:

Foto: Facebook

- Nakon nesreće promenio mi se pogled na svet. Shvatio sam da sam ja sada glava porodice i da moram da budem jak zbog majke, koja je izuzetno bolesna, i zbog sestre, koja je još mala, ona je osmi razred. Mama ne radi, bavi se kućom i, koliko može, stokom, a Milica joj pomaže koliko može i ide u školu. Sve ovo su podnele još teže od mene. Mislim da se svi trudimo da krijemo tugu. Tek sada, kada ga nema, vidim kolika je bila tatina odgovornost i koliko nam je njegovo postojanje značilo za život. Mnogo nedostaje, u svakom danu fali njegovo prisustvo.

 

"Ne mogu da se pomirim"

Istakao je i da ga najviše boli činjenica da je njegov otac bio zdrav, da je otišao na posao i da se nije s njim pozdravio kako treba.

- Znate šta, kada je neko bolestan, čovek ima vremena da se oprosti od njega. Moj otac je bio zdrav. Izašao je iz kuće, kao i svakog drugog dana, ništa nije slutilo na to da se neće vratiti kući. Ne mogu da se pomirim s činjenicom da je tako stradao. Otišao je živ i zdrav, vratili su nam ga u kovčegu. Nestao je u trenutku, kako to da prihvatim?! Svake nedelje idemo na groblje. Najteže nam padaju praznici jer smo tada bili svi zajedno - ispričao je sagovornik.